- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Gas može da pojeftini od januara
Intervju: Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa“
Do pojeftinjenja gasa moglo bi da dođe od januara naredne godine. Predložićemo izradu socijalne karte, cilj „Srbijagasa“ je da gas bude jeftiniji i da se više koristi, kaže u razgovoru za „Blic“ generalni direktor ove kompanije Dušan Bajatović.
Da li je tačno da je naplata gasa slaba?
- Tačno je da je u onim mesecima kada se završavala sezona naplata bila 30-40 odsto od fakturisanog. Ali sada, kada ulazimo u novu grejnu sezonu, moramo da nateramo komintente da plate zaostale račune. Naplata gasa u Srbiji je trenutno više od 90 odsto.
Hoće li i naredne godine biti plaćanja gasa na odloženo?
- Mi i danas omogućavamo distributerima da tako obračunavaju gas stanovništvu ako hoće. „Srbijagas“, kao dobavljač, ostavlja mogućnost distributeru da se sa potrošačima dogovori o tome. Spremni smo da to nastavimo i naredne godine.
Kada će biti završena prva faza izgradnje skladišta u Banatskom Dvoru i hoćemo li imati dovoljno gasa u slučaju krize?
- Ona se privodi kraju i trebalo bi da bude gotova najkasnije do Nove godine. Svi radovi teku shodno ugovorenim rokovima. Imaćemo 300 miliona kubnih metara gasa sa mogućnošću proizvodnje pet miliona kubnih metara dnevno. Potpisan je i ugovor sa „Eonom“ u Mađarskoj, gde smo kupili 200 miliona kubnih metara gasa. Količine će u slučaju obustave redovnih isporuka biti dovoljne za 60 dana.
A ako krize ne bude, šta ćemo s tim gasom?
- Biće komercijalno raspoloživ za daljinske sisteme grejanja i za industrijske potrošače.
Kada će se Rusi uključiti u obnovu skladišta gasa?
- Oni će doći 31. marta.
Do sada je sve „Srbijagas“ završio sam. Koliko ste do sada uložili?
- Uložili smo 5,5 miliona evra za kompresor, sedam miliona za liniju, za bušotinu oko 12, a gas nas košta oko 40 miliona evra.
A ruska strana?
- Oni treba da daju jastučni gas u količini od 350 miliona kubika i da nam nadoknade sredstva za kompresor i plus razlika vrednosti do 51 odsto, što je 3,5 miliona evra.
Kuda će da prođe gasovod „Južni tok“ kroz Srbiju, hoće li ulaziti kod Niša ili kod Zaječara?
- Trasa će ulaziti kod Zaječara, ići će do Paraćina, granaće se prema Nišu. Pratiće trasu koridora 10 i izlaziće kod Subotice. Biće još jedno veliko gasno čvorište, a još se ne zna da li će to biti Batajnica ili Gospođinci.
A trasa celokupnog „Južnog toka“?
- Manje-više, zna se trasa jer kostur gasovoda čine zemlje koje su već to potpisale, Rusija, Italija, Bugarska Srbija, Grčka, Mađarska i Austrija. Projekti prema ostalim zemljama zavisiće od isplativosti.
Kada će početi izgradnja gasovoda?
- Najranije krajem 2011. Dinamika radova u Srbiji ne mora da zavisi od radova u drugim zemljama. Načelno smo dogovorili sa kolegama iz „Gasproma“ da će na tim poslovima biti angažovana naša građevinska industrija.
Kada bi trebalo da bude završena studija izvodljivosti za Srbiju?
- Najkasnije do februara bi trebalo da imamo srpsku fisibiliti studiju sa svim tehničkim karakteristikama o projektovanju gasovoda. Time će se baviti preduzeće „Južni tok Srbija“, kao i celokupnom izgradnjom gasovoda.
Hoće li morati da se formira i ćerka firma u Srbiji?
- Kako sada stoje stvari po našem zakonu, moraćemo da formiramo ćerku kompaniju onda kada budemo morali da dobijemo dozvole za obavljanje delatnosti. A verovatno će biti potrebna i za gradnju.
Zašto onda preduzeće u Švajcarskoj?
- Sva su preduzeća formirana tamo. Verovatno propisi u Švajcarskoj omogućavaju veću profitabilnost celog sistema. Od „Južnog toka“ Srbija će samo na ime taksi za tranzit da zarađuje 500 miliona evra godišnje. Borimo se da zadržimo što više profita, ali ono što nama, kao državi, treba da donese najveći profit jesu gasovod i razvojne mogućnosti koje on pruža.
Zašto ste kao preduzeće u dugovima kupili akcije „Informatike“?
- Nismo u dugovima zbog bilo kog lošeg poslovnog poteza, već zato što smo svesno izabrali da teret rekordno visoke cene gasa i gasne krize podnese „Srbijagas“, umesto građana i privrede. To je resursno pitanje za „Srbijagas“. Želimo da budemo regionalni lider u gasnoj privredi.
Zar nije bilo bolje vratiti akcije koje smo izgubili u „Jugorosgasu“ i sada imamo 25 odsto vlasništva?
- Na tom pitanju posebno radimo. Ruska strana nije kriva što se mi nismo ponašali domaćinski. Oni su te deonice kupili regularno, a mi sada hoćemo da ih nateramo da nam to vrate zato što su svi međudržavni ugovori između Rusije i Srbije zasnovani na partnerskom odnosu.
Kad kažete vrate akcije, mislite prodaju nazad?
- Da. Oni su to platili 10 miliona evra i mi moramo da platimo bar toliko. Naša ideja je da „Srbijagas“ bude vlasnik 49 odsto akcija, a Rusi 51 odsto. Da mi to platimo 10 miliona evra, a da se ubuduće kompletan profit usmerava na izgradnju gasnih sistema u Srbiji.
Šta kažu Rusi na takvu ponudu?
- Ja sam siguran da će odgovor biti pozitivan.
Poslanik ili direktor
Kada na snagu od 1. januara stupi zakon po kome političari neće moći da imaju više od jedne funkcije, koje ćete se odreći - funkcije poslanika ili direktora „Srbijagasa“?
- Kada bude stupio na snagu taj zakon, videćemo. Nikada nisam kršio zakon.
Srbija može da ima još jedno skladište.
Bilo je i priče o pravljenju još jednog skladišta gasa?
- Srbija može da ima još jedno skladište na severu zemlje za strateške rezerve. Možemo da skladištimo veliku količinu gasa, 5-7 milijardi kubika.To je 10 odsto kapaciteta „Južnog toka“. Ako imamo velike količine uskladištenog gasa, možemo da budemo ne samo regionalni već i evropski igrač u transportu.
Izvor:Blic
Intervju: Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa“
Do pojeftinjenja gasa moglo bi da dođe od januara naredne godine. Predložićemo izradu socijalne karte, cilj „Srbijagasa“ je da gas bude jeftiniji i da se više koristi, kaže u razgovoru za „Blic“ generalni direktor ove kompanije Dušan Bajatović.
Da li je tačno da je naplata gasa slaba?
- Tačno je da je u onim mesecima kada se završavala sezona naplata bila 30-40 odsto od fakturisanog. Ali sada, kada ulazimo u novu grejnu sezonu, moramo da nateramo komintente da plate zaostale račune. Naplata gasa u Srbiji je trenutno više od 90 odsto.
Hoće li i naredne godine biti plaćanja gasa na odloženo?
- Mi i danas omogućavamo distributerima da tako obračunavaju gas stanovništvu ako hoće. „Srbijagas“, kao dobavljač, ostavlja mogućnost distributeru da se sa potrošačima dogovori o tome. Spremni smo da to nastavimo i naredne godine.
Kada će biti završena prva faza izgradnje skladišta u Banatskom Dvoru i hoćemo li imati dovoljno gasa u slučaju krize?
- Ona se privodi kraju i trebalo bi da bude gotova najkasnije do Nove godine. Svi radovi teku shodno ugovorenim rokovima. Imaćemo 300 miliona kubnih metara gasa sa mogućnošću proizvodnje pet miliona kubnih metara dnevno. Potpisan je i ugovor sa „Eonom“ u Mađarskoj, gde smo kupili 200 miliona kubnih metara gasa. Količine će u slučaju obustave redovnih isporuka biti dovoljne za 60 dana.
A ako krize ne bude, šta ćemo s tim gasom?
- Biće komercijalno raspoloživ za daljinske sisteme grejanja i za industrijske potrošače.
Kada će se Rusi uključiti u obnovu skladišta gasa?
- Oni će doći 31. marta.
Do sada je sve „Srbijagas“ završio sam. Koliko ste do sada uložili?
- Uložili smo 5,5 miliona evra za kompresor, sedam miliona za liniju, za bušotinu oko 12, a gas nas košta oko 40 miliona evra.
A ruska strana?
- Oni treba da daju jastučni gas u količini od 350 miliona kubika i da nam nadoknade sredstva za kompresor i plus razlika vrednosti do 51 odsto, što je 3,5 miliona evra.
Kuda će da prođe gasovod „Južni tok“ kroz Srbiju, hoće li ulaziti kod Niša ili kod Zaječara?
- Trasa će ulaziti kod Zaječara, ići će do Paraćina, granaće se prema Nišu. Pratiće trasu koridora 10 i izlaziće kod Subotice. Biće još jedno veliko gasno čvorište, a još se ne zna da li će to biti Batajnica ili Gospođinci.
A trasa celokupnog „Južnog toka“?
- Manje-više, zna se trasa jer kostur gasovoda čine zemlje koje su već to potpisale, Rusija, Italija, Bugarska Srbija, Grčka, Mađarska i Austrija. Projekti prema ostalim zemljama zavisiće od isplativosti.
Kada će početi izgradnja gasovoda?
- Najranije krajem 2011. Dinamika radova u Srbiji ne mora da zavisi od radova u drugim zemljama. Načelno smo dogovorili sa kolegama iz „Gasproma“ da će na tim poslovima biti angažovana naša građevinska industrija.
Kada bi trebalo da bude završena studija izvodljivosti za Srbiju?
- Najkasnije do februara bi trebalo da imamo srpsku fisibiliti studiju sa svim tehničkim karakteristikama o projektovanju gasovoda. Time će se baviti preduzeće „Južni tok Srbija“, kao i celokupnom izgradnjom gasovoda.
Hoće li morati da se formira i ćerka firma u Srbiji?
- Kako sada stoje stvari po našem zakonu, moraćemo da formiramo ćerku kompaniju onda kada budemo morali da dobijemo dozvole za obavljanje delatnosti. A verovatno će biti potrebna i za gradnju.
Zašto onda preduzeće u Švajcarskoj?
- Sva su preduzeća formirana tamo. Verovatno propisi u Švajcarskoj omogućavaju veću profitabilnost celog sistema. Od „Južnog toka“ Srbija će samo na ime taksi za tranzit da zarađuje 500 miliona evra godišnje. Borimo se da zadržimo što više profita, ali ono što nama, kao državi, treba da donese najveći profit jesu gasovod i razvojne mogućnosti koje on pruža.
Zašto ste kao preduzeće u dugovima kupili akcije „Informatike“?
- Nismo u dugovima zbog bilo kog lošeg poslovnog poteza, već zato što smo svesno izabrali da teret rekordno visoke cene gasa i gasne krize podnese „Srbijagas“, umesto građana i privrede. To je resursno pitanje za „Srbijagas“. Želimo da budemo regionalni lider u gasnoj privredi.
Zar nije bilo bolje vratiti akcije koje smo izgubili u „Jugorosgasu“ i sada imamo 25 odsto vlasništva?
- Na tom pitanju posebno radimo. Ruska strana nije kriva što se mi nismo ponašali domaćinski. Oni su te deonice kupili regularno, a mi sada hoćemo da ih nateramo da nam to vrate zato što su svi međudržavni ugovori između Rusije i Srbije zasnovani na partnerskom odnosu.
Kad kažete vrate akcije, mislite prodaju nazad?
- Da. Oni su to platili 10 miliona evra i mi moramo da platimo bar toliko. Naša ideja je da „Srbijagas“ bude vlasnik 49 odsto akcija, a Rusi 51 odsto. Da mi to platimo 10 miliona evra, a da se ubuduće kompletan profit usmerava na izgradnju gasnih sistema u Srbiji.
Šta kažu Rusi na takvu ponudu?
- Ja sam siguran da će odgovor biti pozitivan.
Poslanik ili direktor
Kada na snagu od 1. januara stupi zakon po kome političari neće moći da imaju više od jedne funkcije, koje ćete se odreći - funkcije poslanika ili direktora „Srbijagasa“?
- Kada bude stupio na snagu taj zakon, videćemo. Nikada nisam kršio zakon.
Srbija može da ima još jedno skladište.
Bilo je i priče o pravljenju još jednog skladišta gasa?
- Srbija može da ima još jedno skladište na severu zemlje za strateške rezerve. Možemo da skladištimo veliku količinu gasa, 5-7 milijardi kubika.To je 10 odsto kapaciteta „Južnog toka“. Ako imamo velike količine uskladištenog gasa, možemo da budemo ne samo regionalni već i evropski igrač u transportu.
Izvor:Blic