Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Gari, imaš dinar?
Nije da igde to piše, ali dinar krajem svake godine izgubi sjaj koji je imao tokom iste. Psihološka granica se pomiče. Prošle godine, odnosno pretprošle je to bilo 90 dinara za jedan evro, a ove, odnosno prošle 100. Međutim ta granica još nije dotaknuta, ali gotovo svakodnevno dostiže “istorijski nisku vrednost u odnosu na evro”
Pitanje je uvek - ko je kriv? Ministri Vlade Srbije tvrde da je krivac guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, ovaj iz petnih žila pokušava dokazati suprotno, a kako to inače biva dok se dvojica svađaju treći profitira. Ulogu trećeg imaju banke.
Sve je počelo kada je krajem godine NBS odlučila smanjiti referentnu kamatnu stopu sa 10 na 9,5 posto. Prvi pad dinara usledio je jer su banke odlučile da pokažu nezadovoljstvo ovom odlukom. Pokazale su svoju moć kupovinom deviza pa se na tržištu odjednom pojavio višak dinara.
Objašnjavajući dešavanja na deviznom tržištu i razloge za depresijaciju dinara, saradnik ekonomskog instituta Vladimir Vučković ukazuje da u uslovima plitkog tržišta i malog obima transakcija, dogovor dva ili tri igrača može da opredeli kretanje kursa na kraći rok.
“Za najnovija gibanja na deviznom tržištu postoji više uzroka. Jedan je svakako to što poslovne banke, nezadovoljne spuštanjem referentne kamatne stope demonstracijom svoje moći na deviznom tržištu, nastoje da izdejstvuju eventualno povećanje referentne stope ili da je barem zadrže na sadašnjem nivou“, ističe Vučković.
"Naše devizno tržište je jako plitko tako da dve poslovne banke mogu da obore vrednost domaće valute. Dovoljno je da jedna banka proda pet miliona evra po kursu od sto dinara i da to opredeljujuće utiče na formiranje kursa tog dana“, zaključio je Vučković.
Krajem godine usvaja se i treći rebalans budžeta kako bi se napravilo prostora za minus u budžetu za 2010. godinu. U tri dana do kraja godine država isplaćuje putarine, fiskalne poticaje Ministarstva ekonomije, kupovinu vakcina protiv gripa, plate.... Ministarstvo financija dalo je banci nalog da 480 miliona evra konvertuje u dinare kako bi se izmirile obveze prema budžetskim korisnicima.
Po guverneru Jelašiću to je bilo presudno jer se na tržištu pojavio višak dinara, a manjak evra. Ipak, NBS je od početka godine do danas, u želji da umanji taj efekat prodala oko 100 miliona evra.
S obzirom na 1,1 milijarde koliko je MMF do sada odobrio Srbiji za stabilizaciju dinara u Vladi misle da Jelašić nije činio dovoljno kako bi smirio kurs dinara. Napadan je sa svih strana, a posebno se istakao gradonačelnik Beograda Dragan Đilas jer zbog pada dinara grad navodno gubi oko 30 miliona evra. Zlobnici međutim smatraju da je Đilas nevozan jer mu pad dinara ugrožava privatni biznis.
Gradonačelnik je optužio Jelašića i NBS da su na padu dinara zaradili više od 10 miliona evra, tvrdi i da dinari od Vlade nisu izašli na tržište već da su korišteni za pokrivanje minusa Trezora. “NBS je od preko 400 miliona evra - na tržište vratila nekih 70, kurs je pao za tri odsto, povećane su ionako visoke devizne rezerve i ponovo je oštećeno pola Srbije", rekao je gradonačelnik koji se malo upetljao u nešto što mu baš i nije u opisu posla.
Jelašić je odgovorio: “Ukoliko bi NBS, na teret deviznih rezervi, obezbeđivala devize zbog povike u medijima ili zahteva političara i nekih ’nezavisnih’ ekonomista, čemu onda plivajući kurs. Samo usput da podsetim, osnovni cilj NBS da održi stabilnost cena mi smo u potpunosti ostvarili i u poslednjih osam meseci taj rast je bio nula“, dodaje guverner.
On odbacuje optužbe da je NBS previše „obazriva” i da je trebalo jače da interveniše na deviznom tržištu i napominje da je “jedino što nam se može ’prebaciti’ jeste da nismo bili spremni da prodajemo devizne rezerve po ’ćefu’ pojedinaca, koji pri tom nisu spremni da daju odgovor na prosto pitanje: kako će se pozajmljeni novac sutra vratiti“. Mislio je naravno na novac dobijen od MMF-a , koji je uslovio pozajmicu i sa zamrzavanjem plata, a vidimo kako se poštuje dogovor na primeru radnika EPS-a, a moguće i Telekoma, PTT-a...
Kurs dinara različito pogađa razne delove privrede. Uvoznicima roba i korisnicima stranih pozajmica više koristi precenjeni dinar, dok su izvoznici zainteresovani za nešto slabiju domaću valutu. “Do početka svetske ekonomske krize privredni rast je bio zasnovan na precenjenom dinaru i prilivu inostranog kapitala i kredita, ali pokazalo se da taj koncept nije dugoročno održiv. Kurs se tržišnim putem mora prilagoditi novim okolnostima oskudice priliva stranog kapitala, koji će u narednoj godini iznositi ispod 10 odsto BDP, što realnim čini očekivanja da će dinar blago depresirati i naredne godine”, rekao je profesor ekonomskog fakulteta Pavle Petrović.
Kako to uglavnom biva u zemlji gde se nikad nije povratilo poverenje u dinar situacija je postala gotovo histerična. Stručnjaci upozoravaju ministre da takvim ponašanjem štete ugledu NBS i poverenju, a privrednici razmišljaju i lobiraju za uvođenje eura.
Dinar se stabilizovao poslednjih dana, a izgleda da je udar gotov. Međutim, odnos i apsolutno nepoštovanje između Vlade i NBS ne može uticati na poboljšanje poverenja u nacionalnu valutu. Ono što je sigurno da je manje pomeranje, odnosno pad dinara u odnosu na euro uzrokovan i inflacijom koja bi u ovoj godini trebala iznositi 6,5 posto.
Bez obzira na to, manje oscilacije su uvek moguće, jer rekao bi guverner “reč je ipak o plivajućem kursu”. Dinar nastavlja da pliva, banke trljaju ruke i sve po starom. Nova je jedino godina, ali u startu je izgubila sjaj.
Izvor: Dejan Kožul
Nije da igde to piše, ali dinar krajem svake godine izgubi sjaj koji je imao tokom iste. Psihološka granica se pomiče. Prošle godine, odnosno pretprošle je to bilo 90 dinara za jedan evro, a ove, odnosno prošle 100. Međutim ta granica još nije dotaknuta, ali gotovo svakodnevno dostiže “istorijski nisku vrednost u odnosu na evro”
Pitanje je uvek - ko je kriv? Ministri Vlade Srbije tvrde da je krivac guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, ovaj iz petnih žila pokušava dokazati suprotno, a kako to inače biva dok se dvojica svađaju treći profitira. Ulogu trećeg imaju banke.
Sve je počelo kada je krajem godine NBS odlučila smanjiti referentnu kamatnu stopu sa 10 na 9,5 posto. Prvi pad dinara usledio je jer su banke odlučile da pokažu nezadovoljstvo ovom odlukom. Pokazale su svoju moć kupovinom deviza pa se na tržištu odjednom pojavio višak dinara.
Objašnjavajući dešavanja na deviznom tržištu i razloge za depresijaciju dinara, saradnik ekonomskog instituta Vladimir Vučković ukazuje da u uslovima plitkog tržišta i malog obima transakcija, dogovor dva ili tri igrača može da opredeli kretanje kursa na kraći rok.
“Za najnovija gibanja na deviznom tržištu postoji više uzroka. Jedan je svakako to što poslovne banke, nezadovoljne spuštanjem referentne kamatne stope demonstracijom svoje moći na deviznom tržištu, nastoje da izdejstvuju eventualno povećanje referentne stope ili da je barem zadrže na sadašnjem nivou“, ističe Vučković.
"Naše devizno tržište je jako plitko tako da dve poslovne banke mogu da obore vrednost domaće valute. Dovoljno je da jedna banka proda pet miliona evra po kursu od sto dinara i da to opredeljujuće utiče na formiranje kursa tog dana“, zaključio je Vučković.
Krajem godine usvaja se i treći rebalans budžeta kako bi se napravilo prostora za minus u budžetu za 2010. godinu. U tri dana do kraja godine država isplaćuje putarine, fiskalne poticaje Ministarstva ekonomije, kupovinu vakcina protiv gripa, plate.... Ministarstvo financija dalo je banci nalog da 480 miliona evra konvertuje u dinare kako bi se izmirile obveze prema budžetskim korisnicima.
Po guverneru Jelašiću to je bilo presudno jer se na tržištu pojavio višak dinara, a manjak evra. Ipak, NBS je od početka godine do danas, u želji da umanji taj efekat prodala oko 100 miliona evra.
S obzirom na 1,1 milijarde koliko je MMF do sada odobrio Srbiji za stabilizaciju dinara u Vladi misle da Jelašić nije činio dovoljno kako bi smirio kurs dinara. Napadan je sa svih strana, a posebno se istakao gradonačelnik Beograda Dragan Đilas jer zbog pada dinara grad navodno gubi oko 30 miliona evra. Zlobnici međutim smatraju da je Đilas nevozan jer mu pad dinara ugrožava privatni biznis.
Gradonačelnik je optužio Jelašića i NBS da su na padu dinara zaradili više od 10 miliona evra, tvrdi i da dinari od Vlade nisu izašli na tržište već da su korišteni za pokrivanje minusa Trezora. “NBS je od preko 400 miliona evra - na tržište vratila nekih 70, kurs je pao za tri odsto, povećane su ionako visoke devizne rezerve i ponovo je oštećeno pola Srbije", rekao je gradonačelnik koji se malo upetljao u nešto što mu baš i nije u opisu posla.
Jelašić je odgovorio: “Ukoliko bi NBS, na teret deviznih rezervi, obezbeđivala devize zbog povike u medijima ili zahteva političara i nekih ’nezavisnih’ ekonomista, čemu onda plivajući kurs. Samo usput da podsetim, osnovni cilj NBS da održi stabilnost cena mi smo u potpunosti ostvarili i u poslednjih osam meseci taj rast je bio nula“, dodaje guverner.
On odbacuje optužbe da je NBS previše „obazriva” i da je trebalo jače da interveniše na deviznom tržištu i napominje da je “jedino što nam se može ’prebaciti’ jeste da nismo bili spremni da prodajemo devizne rezerve po ’ćefu’ pojedinaca, koji pri tom nisu spremni da daju odgovor na prosto pitanje: kako će se pozajmljeni novac sutra vratiti“. Mislio je naravno na novac dobijen od MMF-a , koji je uslovio pozajmicu i sa zamrzavanjem plata, a vidimo kako se poštuje dogovor na primeru radnika EPS-a, a moguće i Telekoma, PTT-a...
Kurs dinara različito pogađa razne delove privrede. Uvoznicima roba i korisnicima stranih pozajmica više koristi precenjeni dinar, dok su izvoznici zainteresovani za nešto slabiju domaću valutu. “Do početka svetske ekonomske krize privredni rast je bio zasnovan na precenjenom dinaru i prilivu inostranog kapitala i kredita, ali pokazalo se da taj koncept nije dugoročno održiv. Kurs se tržišnim putem mora prilagoditi novim okolnostima oskudice priliva stranog kapitala, koji će u narednoj godini iznositi ispod 10 odsto BDP, što realnim čini očekivanja da će dinar blago depresirati i naredne godine”, rekao je profesor ekonomskog fakulteta Pavle Petrović.
Kako to uglavnom biva u zemlji gde se nikad nije povratilo poverenje u dinar situacija je postala gotovo histerična. Stručnjaci upozoravaju ministre da takvim ponašanjem štete ugledu NBS i poverenju, a privrednici razmišljaju i lobiraju za uvođenje eura.
Dinar se stabilizovao poslednjih dana, a izgleda da je udar gotov. Međutim, odnos i apsolutno nepoštovanje između Vlade i NBS ne može uticati na poboljšanje poverenja u nacionalnu valutu. Ono što je sigurno da je manje pomeranje, odnosno pad dinara u odnosu na euro uzrokovan i inflacijom koja bi u ovoj godini trebala iznositi 6,5 posto.
Bez obzira na to, manje oscilacije su uvek moguće, jer rekao bi guverner “reč je ipak o plivajućem kursu”. Dinar nastavlja da pliva, banke trljaju ruke i sve po starom. Nova je jedino godina, ali u startu je izgubila sjaj.
Izvor: Dejan Kožul