LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Garancije na puteve kao za frižider
13. septembar 2010. | 01:05 | Izvor: Blic Beograd -- Gradnja svih puteva, ulica, saobraćajnica, mostova u Srbiji finansira se iz budžeta ili kredita. I jedno i drugo daju, odnosno vraćaju građani.
Ako se neka ulica umesto jednom u pet godina asfaltira dva puta, to znači da je potrošeno duplo više novca za isti posao.
Kilometar autoputa u Srbiji košta od 800.000 do milion i po evra, sve zavisi od vrste poslova. Izgradnja gradske saobraćajnice može da bude jeftinija, ali sve u svemu cifre nisu male kada se dupliraju zbog kratkog garantnog roka.
Osim što se više para troši, građani se i zbog stalnih rekonstrukcija dodatno maltretiraju. Dok su ulice zatvorene promenjen je režim gradskog prevoza, svuda se stiže za duplo više vremena.
Umesto da država obaveže nesavesne izvođače da poprave ono što u startu nisu uradili kako treba, ispaštaju građani. Ispaštaju i njihovi automobili, ali bar na njih građani imaju garanciju, za neke modele i do sedam godina, što je dva puta duže od prosečne garancije za saobraćajnice u Srbiji. Putevi i ulice su u rangu robe široke potrošnje, za nju je nedavno novim Zakonom o zaštiti potrošača određena minimalna garancija od dve godine.
Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo i stambenu privredu PKS, kaže da investitor može osim garantnog roka da insistira i na „skrivenim manama“. To su, kako kaže, neki propusti izvođača koji se ne mogu odmah primetiti, a relativno brzo se pojave. Međutim, na to se država retko odlučuje.
"Godinama govorimo da treba uvesti licenciranje građevinskih preduzeća jer se pojavljuju 'mašna-tašna' firme, koje urade dva-tri velika posla i nestanu, a onda vama kada vozite auto ispada volan iz ruku zbog rupa i neravnina. Nekima u državi i privatnom sektoru nije odgovaralo uvođenje licenciranja, što je preduslov za kvalitet, poštovanje rokova i dogovorene cene. Kada se to uvede, država može, na primer, da tuži nekog izvođača što je loše izveo radove. Mnoge, i da su hteli da tuže, ne bi mogli da nađu, jer su otišli daleko", kaže Rodić.
"Od naručioca posla zavisi koliku će garanciju tražiti za izvedene radove. Obično se u Srbiji traži da taj rok bude 2-3 godine, tako nešto je i predviđeno zakonima. Ali to ne sprečava republičke institucije i gradske direkcije da taj rok povećaju. Mislim da je malo 2-3 godine i da bi trebalo da bude najmanje pet godina. U inostranstvu je rok između obnavljanja neke saobraćajnice 10-15 godina, pa je i garantni rok toliki. Kod nas ne može da bude toliki jer se nedovoljno para ulaže u održavanje puteva, ali može bar pet godina", kaže profesor Beogradskog univerziteta, koji se godinama bavi putevima.
U firmi "Koridor 10" kažu da se ugovorom sa stranim bankama predviđa garantni rok od godinu dana.
"Međunarodna pravila predviđaju garantni rok od godinu do dve. U Srbiji se poštuju ova pravila. Mislim da je to dovoljno, jer ako saobraćajnica ne pokaže nedostatke u tom periodu, dobro će vas služiti duži period", objašnjava Nenad Ivanišević, član Upravnog odbora Koridora 10.
Na opasku da kod nas novoizgrađeni putevi kratko traju, Ivanišević kaže da "možete projektovati superkvalitetne puteve, ali to će koštati više. Mi nemamo para kao bogatije zemlje, ali nećemo imati loše puteve".
"Neće to biti poređenje jugo–mercedes, već golf–mercedes, a složićete se da golf nije loš auto. Tu je veći problem održavanje jer se tako produžava vek puteva i sprečava njihovo drastično propadanje. U EU se na održavanje daje 20-30 hiljada evra na kilometar puta, a kod nas desetak puta manje", dodaje on.
B92
13. septembar 2010. | 01:05 | Izvor: Blic Beograd -- Gradnja svih puteva, ulica, saobraćajnica, mostova u Srbiji finansira se iz budžeta ili kredita. I jedno i drugo daju, odnosno vraćaju građani.
Ako se neka ulica umesto jednom u pet godina asfaltira dva puta, to znači da je potrošeno duplo više novca za isti posao.
Kilometar autoputa u Srbiji košta od 800.000 do milion i po evra, sve zavisi od vrste poslova. Izgradnja gradske saobraćajnice može da bude jeftinija, ali sve u svemu cifre nisu male kada se dupliraju zbog kratkog garantnog roka.
Osim što se više para troši, građani se i zbog stalnih rekonstrukcija dodatno maltretiraju. Dok su ulice zatvorene promenjen je režim gradskog prevoza, svuda se stiže za duplo više vremena.
Umesto da država obaveže nesavesne izvođače da poprave ono što u startu nisu uradili kako treba, ispaštaju građani. Ispaštaju i njihovi automobili, ali bar na njih građani imaju garanciju, za neke modele i do sedam godina, što je dva puta duže od prosečne garancije za saobraćajnice u Srbiji. Putevi i ulice su u rangu robe široke potrošnje, za nju je nedavno novim Zakonom o zaštiti potrošača određena minimalna garancija od dve godine.
Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo i stambenu privredu PKS, kaže da investitor može osim garantnog roka da insistira i na „skrivenim manama“. To su, kako kaže, neki propusti izvođača koji se ne mogu odmah primetiti, a relativno brzo se pojave. Međutim, na to se država retko odlučuje.
"Godinama govorimo da treba uvesti licenciranje građevinskih preduzeća jer se pojavljuju 'mašna-tašna' firme, koje urade dva-tri velika posla i nestanu, a onda vama kada vozite auto ispada volan iz ruku zbog rupa i neravnina. Nekima u državi i privatnom sektoru nije odgovaralo uvođenje licenciranja, što je preduslov za kvalitet, poštovanje rokova i dogovorene cene. Kada se to uvede, država može, na primer, da tuži nekog izvođača što je loše izveo radove. Mnoge, i da su hteli da tuže, ne bi mogli da nađu, jer su otišli daleko", kaže Rodić.
"Od naručioca posla zavisi koliku će garanciju tražiti za izvedene radove. Obično se u Srbiji traži da taj rok bude 2-3 godine, tako nešto je i predviđeno zakonima. Ali to ne sprečava republičke institucije i gradske direkcije da taj rok povećaju. Mislim da je malo 2-3 godine i da bi trebalo da bude najmanje pet godina. U inostranstvu je rok između obnavljanja neke saobraćajnice 10-15 godina, pa je i garantni rok toliki. Kod nas ne može da bude toliki jer se nedovoljno para ulaže u održavanje puteva, ali može bar pet godina", kaže profesor Beogradskog univerziteta, koji se godinama bavi putevima.
U firmi "Koridor 10" kažu da se ugovorom sa stranim bankama predviđa garantni rok od godinu dana.
"Međunarodna pravila predviđaju garantni rok od godinu do dve. U Srbiji se poštuju ova pravila. Mislim da je to dovoljno, jer ako saobraćajnica ne pokaže nedostatke u tom periodu, dobro će vas služiti duži period", objašnjava Nenad Ivanišević, član Upravnog odbora Koridora 10.
Na opasku da kod nas novoizgrađeni putevi kratko traju, Ivanišević kaže da "možete projektovati superkvalitetne puteve, ali to će koštati više. Mi nemamo para kao bogatije zemlje, ali nećemo imati loše puteve".
"Neće to biti poređenje jugo–mercedes, već golf–mercedes, a složićete se da golf nije loš auto. Tu je veći problem održavanje jer se tako produžava vek puteva i sprečava njihovo drastično propadanje. U EU se na održavanje daje 20-30 hiljada evra na kilometar puta, a kod nas desetak puta manje", dodaje on.
B92