LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Franko (ni)je diktator
Za šest i po miliona evra poreskih obveznika Kraljevska akademija za istoriju falsifikovala činjenice o španskoj diktaturi
I posle 36 godina od Frankove smrti i dalje traju polemike o njemu (Foto Beta)
Njegov duh i danas raspiruje strasti u Španiji, a prošlo je 36 godina otkako je generalisimus Franko otišao u grob. Već prve knjige dugo očekivane enciklopedije u 43 toma, gde se po abecedi daju portreti svih istorijskih ličnosti Pirinejskog poluostrva, pokazale su da oko ocene sredine dvadesetog veka još postoje nepomirljiva razmimoilaženja.
Pod odrednicom „Fransisko Franko” iz najviše merodavne institucije, Kraljevske akademije za istoriju, izašao je esej osamdesetšestogodišnjeg akademika i profesora Luisa Suaresa, u kome se tvrdi da je dotični general vodio trogodišnji rat „sa jačim i brojnijim neprijateljem” i da ga je pobedio. Misli se naravno na Španski građanski rat, u kome je Franko „suočen sa neprijateljskim stavom Francuske i Rusije” morao da uđe u „najuže savezništvo sa Italijom i Nemačkom”. Bio je hrabar, tvrdi ovaj istoričar, koji je inače u vreme Franka zauzimao mesto dekana univerziteta, uspeo je da ujedini desnicu i konzervativne snage... „Zaveo je autoritarnu, ali ne totalitarnu vlast”. I sve to „sagledavanje” u enciklopediji za koju su poreski obveznici izdvojili šest i po miliona evra, i koja će se, kad izađu sva 43 toma, prodavati za 3.500 evra.
Neki stari akademici otkrivaju nam danas, kada se još otkopavaju masovne grobnice po celoj zemlji, da Franko nije bio ni diktator, ni fašista, već samo malo jači vođa, primeren potrebama vremena, čulo se u prvim komentarima kada je ovaj tom još svež iz štampe ugledao svetlost dana.
Protiv falsifikovanja istorije pobunili su se intelektualci, književnici, političari...
Fernando Savater, jedan od najpoznatijih savremenih španskih pisaca i filozofa, „ne može da se načudi da se sa ovakvim stvarima još manipuliše, i da to ne rade novinari ili političari, već istoričari”.
Za književnika Antonija Munjosa Molinu to je pre svega skandal za istoriju kao nauku. Da li je moguće, pita, da među istoričarima ne postoji konsenzus ni kada je reč o takvoj ličnosti, kao što je Franko.
Havijer Serkas tvrdi da je odabran istoričar koji pripada grupi Frankovih apologeta. Izjednačavanjem dve strane u Španskom građanskom ratu, šminka se frankizam i prikazuje se u dobroćudnom svetlu. Ne bi ga čudilo da se za pedeset godina i ETA predstavi kao oslobodilački, a ne teroristički pokret.
Najoštriji je katalonski poslanik Žoan Saura: „To je kompilacija španske fašističke misli.”
Posle prvog šoka reagovala je i vlada socijaliste Hose Luisa Sapatera. Traži se da se tomovi, bez obzira na cenu, odmah povuku i revidiraju u skladu sa već „verifikovanim činjenicama”. „Sa novcem od demokratije, ne može se izvoditi puč”, čulo se sa najvišeg mesta.
Akademici moraju biti svesni da je Generalna skupština UN još 12. decembra 1946. ocenila da je Frankov režim „po svom nastanku, strukturi i opštem ustrojstvu” fašistički i da je održavan uz pomoć Hitlera i Musolinija, podseća jedan gnevni analitičar.
I ko će sve ovo da plati? Sigurno ne akademici koji su celu priču zakuvali, već Španci kojima je svaki evro u ovoj krizi dragocen. Sve ostale nacije koje su u Frankovo vreme imale svoje fašiste, istorijske činjenice, kako se podseća, uspele su da pretoče u enciklopedije. Tako se u srodnom nemačkom biografskom rečniku ističe da je Hitler naredio fizičko uništenje Jevreja, dok čak i Rusi u Velikoj ruskoj enciklopediji za Staljina kažu da je zaveo „totalitarni režim” i teror u državi. Jedino je Franko, po španskim akademicima, ostao hrabar, mada autoritaran, ujedinitelj.
Politika
Za šest i po miliona evra poreskih obveznika Kraljevska akademija za istoriju falsifikovala činjenice o španskoj diktaturi
I posle 36 godina od Frankove smrti i dalje traju polemike o njemu (Foto Beta)
Njegov duh i danas raspiruje strasti u Španiji, a prošlo je 36 godina otkako je generalisimus Franko otišao u grob. Već prve knjige dugo očekivane enciklopedije u 43 toma, gde se po abecedi daju portreti svih istorijskih ličnosti Pirinejskog poluostrva, pokazale su da oko ocene sredine dvadesetog veka još postoje nepomirljiva razmimoilaženja.
Pod odrednicom „Fransisko Franko” iz najviše merodavne institucije, Kraljevske akademije za istoriju, izašao je esej osamdesetšestogodišnjeg akademika i profesora Luisa Suaresa, u kome se tvrdi da je dotični general vodio trogodišnji rat „sa jačim i brojnijim neprijateljem” i da ga je pobedio. Misli se naravno na Španski građanski rat, u kome je Franko „suočen sa neprijateljskim stavom Francuske i Rusije” morao da uđe u „najuže savezništvo sa Italijom i Nemačkom”. Bio je hrabar, tvrdi ovaj istoričar, koji je inače u vreme Franka zauzimao mesto dekana univerziteta, uspeo je da ujedini desnicu i konzervativne snage... „Zaveo je autoritarnu, ali ne totalitarnu vlast”. I sve to „sagledavanje” u enciklopediji za koju su poreski obveznici izdvojili šest i po miliona evra, i koja će se, kad izađu sva 43 toma, prodavati za 3.500 evra.
Neki stari akademici otkrivaju nam danas, kada se još otkopavaju masovne grobnice po celoj zemlji, da Franko nije bio ni diktator, ni fašista, već samo malo jači vođa, primeren potrebama vremena, čulo se u prvim komentarima kada je ovaj tom još svež iz štampe ugledao svetlost dana.
Protiv falsifikovanja istorije pobunili su se intelektualci, književnici, političari...
Fernando Savater, jedan od najpoznatijih savremenih španskih pisaca i filozofa, „ne može da se načudi da se sa ovakvim stvarima još manipuliše, i da to ne rade novinari ili političari, već istoričari”.
Za književnika Antonija Munjosa Molinu to je pre svega skandal za istoriju kao nauku. Da li je moguće, pita, da među istoričarima ne postoji konsenzus ni kada je reč o takvoj ličnosti, kao što je Franko.
Havijer Serkas tvrdi da je odabran istoričar koji pripada grupi Frankovih apologeta. Izjednačavanjem dve strane u Španskom građanskom ratu, šminka se frankizam i prikazuje se u dobroćudnom svetlu. Ne bi ga čudilo da se za pedeset godina i ETA predstavi kao oslobodilački, a ne teroristički pokret.
Najoštriji je katalonski poslanik Žoan Saura: „To je kompilacija španske fašističke misli.”
Posle prvog šoka reagovala je i vlada socijaliste Hose Luisa Sapatera. Traži se da se tomovi, bez obzira na cenu, odmah povuku i revidiraju u skladu sa već „verifikovanim činjenicama”. „Sa novcem od demokratije, ne može se izvoditi puč”, čulo se sa najvišeg mesta.
Akademici moraju biti svesni da je Generalna skupština UN još 12. decembra 1946. ocenila da je Frankov režim „po svom nastanku, strukturi i opštem ustrojstvu” fašistički i da je održavan uz pomoć Hitlera i Musolinija, podseća jedan gnevni analitičar.
I ko će sve ovo da plati? Sigurno ne akademici koji su celu priču zakuvali, već Španci kojima je svaki evro u ovoj krizi dragocen. Sve ostale nacije koje su u Frankovo vreme imale svoje fašiste, istorijske činjenice, kako se podseća, uspele su da pretoče u enciklopedije. Tako se u srodnom nemačkom biografskom rečniku ističe da je Hitler naredio fizičko uništenje Jevreja, dok čak i Rusi u Velikoj ruskoj enciklopediji za Staljina kažu da je zaveo „totalitarni režim” i teror u državi. Jedino je Franko, po španskim akademicima, ostao hrabar, mada autoritaran, ujedinitelj.
Politika