- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Francuskim milionerima superporez
Pariz -- Predsednik Francuske Fransoa Oland predstavio je predlog budžeta za 2013. kojim se predviđaju oštre mere kako bi javni dug bio svedan na tri odsto.
Predloženo je povećanje poreza koje će pogoditi pre svega najbogatije građane i velike kompanije, jer vlada namerava da zaštiti mala preduzeća.
Ovo će biti najteže stezanje kaiša za Francuze u poslednjih trideset godina.
Tako francuska Vlada planira da uz pomoć bogatih obezbedi 30 milijardi evra - 10 miljardi od povećanja nameta za preduzeća, 10 milijardi od rasta poreskih stopa za domaćinstva, a 10 će država morati da uštedi smanjenjem javnih troškova.
Strahovi od egzodusa
Na zaprepašćenje biznismena koji se plaše odlaska vrhunskog kadra u druge drzave , Vlada je uvela super poresku stopu od 75 odsto na zaradu preko milion evra i novih 45 odsto na prihode preko 150. 000 evra.
Zajedno, te dve mere će doneti oko pola milijarde evra. Veći poreske stope na dividende i druga ulaganja, plus rezovi na postojeće poreske olakšice, doneće nekoliko milijardi više.
Nacrt budžeta napravljen na osnovu predviđanja o privrednom rastu za sledeću godinu od 0,8 odsto, ali ako se to ne desi, ekonomisti smatraju da će francuska vlada teško uspeti da ostvari zacrtanih tri odsto deficita.
Predsednik francuske Narodne skupštine Klod Bartolon ove nedelje je uputio apel Evropskoj komisiji napominjući da od ostalih zemalja, bilo da beleže privredni rast ili ne, nije zatraženo da ulaže napore kao Francuska.
Vlada insistira na neophodnosti ispunjavanja preuzetih obaveza kako bi se "sačuvao suverenitet zemlje u odnosu na tržišta", ali jedan broj poslanika se boji da bi se jedan broj gradjana mogao naći u veoma teškoj situaciju u predstojećem periodu.
Bez obzira na rezultat debate o budžetu za narednu godinu, Francuzi će tek morati da podnesu teret smanjivanja deficita.
Građani će od sada izdvajati veću sumu za socijalno osigurnje u korist smanjenja izdvajanja preduzeća za zaposlene kako bi se povećala njihova konkurentnost, a sve to u cilju smanjenja nezaposlenosti koja je prema najnovijim podacima prešla 3 miliona.
Francuski premijer će morati da pokaže mnogo umeća kako bi ubedio građane u ispravnost vladinih poteza, jer prema poslednjim istraživanjima 62 odsto Francuza je nezadolvoljno ekonomskom politkom aktuelnih vlasti, zaključuje Figaro.
Javni dug 91 odsto BDP-a
Javni dug Francuske dostigao je u drugom ovogodišnjem kvartalu 91 odsto bruto domaćeg prozivoda (BDP), saopštio je Zavod za statistiku u Parizu.
Javni dug, koji uključuje nacionalni i lokalne budžete, porastao je za 43,2 milijarde evra od kraja marta na ukupno 1.833 milijarde evra na kraju juna, naveo je Zavod.
Dug je na kraju prvog kvartala iznosio 89,3 odsto BDP-a, već dosta iznad teoretske granice EU od 60 odsto.
Zavod navodi da je do najnovijeg uvećanja duga došlo budući da se vlada u drugom kvartalu zadužila za 51,3 milijarde evra.
Troškovi socijalnog osiguranja su istovremeno smanjeni za 8,2 milijarde evra, dok je nivo lokalnih dugova porastao za 400 miliona evra, slično kao i u prethodnim kvartalima, dodaje Zavod.
Izvor:
B92.net
Pariz -- Predsednik Francuske Fransoa Oland predstavio je predlog budžeta za 2013. kojim se predviđaju oštre mere kako bi javni dug bio svedan na tri odsto.
Predloženo je povećanje poreza koje će pogoditi pre svega najbogatije građane i velike kompanije, jer vlada namerava da zaštiti mala preduzeća.
Ovo će biti najteže stezanje kaiša za Francuze u poslednjih trideset godina.
Tako francuska Vlada planira da uz pomoć bogatih obezbedi 30 milijardi evra - 10 miljardi od povećanja nameta za preduzeća, 10 milijardi od rasta poreskih stopa za domaćinstva, a 10 će država morati da uštedi smanjenjem javnih troškova.
Strahovi od egzodusa
Na zaprepašćenje biznismena koji se plaše odlaska vrhunskog kadra u druge drzave , Vlada je uvela super poresku stopu od 75 odsto na zaradu preko milion evra i novih 45 odsto na prihode preko 150. 000 evra.
Zajedno, te dve mere će doneti oko pola milijarde evra. Veći poreske stope na dividende i druga ulaganja, plus rezovi na postojeće poreske olakšice, doneće nekoliko milijardi više.
Nacrt budžeta napravljen na osnovu predviđanja o privrednom rastu za sledeću godinu od 0,8 odsto, ali ako se to ne desi, ekonomisti smatraju da će francuska vlada teško uspeti da ostvari zacrtanih tri odsto deficita.
Predsednik francuske Narodne skupštine Klod Bartolon ove nedelje je uputio apel Evropskoj komisiji napominjući da od ostalih zemalja, bilo da beleže privredni rast ili ne, nije zatraženo da ulaže napore kao Francuska.
Vlada insistira na neophodnosti ispunjavanja preuzetih obaveza kako bi se "sačuvao suverenitet zemlje u odnosu na tržišta", ali jedan broj poslanika se boji da bi se jedan broj gradjana mogao naći u veoma teškoj situaciju u predstojećem periodu.
Bez obzira na rezultat debate o budžetu za narednu godinu, Francuzi će tek morati da podnesu teret smanjivanja deficita.
Građani će od sada izdvajati veću sumu za socijalno osigurnje u korist smanjenja izdvajanja preduzeća za zaposlene kako bi se povećala njihova konkurentnost, a sve to u cilju smanjenja nezaposlenosti koja je prema najnovijim podacima prešla 3 miliona.
Francuski premijer će morati da pokaže mnogo umeća kako bi ubedio građane u ispravnost vladinih poteza, jer prema poslednjim istraživanjima 62 odsto Francuza je nezadolvoljno ekonomskom politkom aktuelnih vlasti, zaključuje Figaro.
Javni dug 91 odsto BDP-a
Javni dug Francuske dostigao je u drugom ovogodišnjem kvartalu 91 odsto bruto domaćeg prozivoda (BDP), saopštio je Zavod za statistiku u Parizu.
Javni dug, koji uključuje nacionalni i lokalne budžete, porastao je za 43,2 milijarde evra od kraja marta na ukupno 1.833 milijarde evra na kraju juna, naveo je Zavod.
Dug je na kraju prvog kvartala iznosio 89,3 odsto BDP-a, već dosta iznad teoretske granice EU od 60 odsto.
Zavod navodi da je do najnovijeg uvećanja duga došlo budući da se vlada u drugom kvartalu zadužila za 51,3 milijarde evra.
Troškovi socijalnog osiguranja su istovremeno smanjeni za 8,2 milijarde evra, dok je nivo lokalnih dugova porastao za 400 miliona evra, slično kao i u prethodnim kvartalima, dodaje Zavod.
Izvor:
B92.net