- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Francuski stručnjaci prave "lične karte" dvoraca u Srbiji
Stručnjaci francuskog Centra za nacionalne spomenike Bernar Le Magoaru i Loran Alberti borave u Srbiji kako bi predlozima pomogli u restauraciji i pronalaženju namena za dvorce, a u prvoj fazi će pripremiti "lične karte" za 11 dvoraca i letnjikovaca.
"Pokušali smo da razumemo problematiku svih spomenika koje smo obišli. Prikupili smo brojne podatke, treba da sagledamo stanje i damo odgovarajuće predloge za mogućnosti restauracije i dalje namene", rekao je Alberti Tanjugu u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Srbije.
Le Magoaru i Alberti su posetili Srbiju najpre u novembru ove godine i ponovo tokom ove nedelje, kada su obišli 11 dvoraca, nastojeći da sagledaju situaciju, uz posebno uvažavanje kulturološke složenosti balkanskog područja, kako bi uz njihovu pomoć ekspertski timovi pripremili ličnu kartu prvih 11 spomenika kulture.
"Ne postoji idelna namena. Da bi se definisala treba uzeti u obzir stanje na terenu i potrebe na lokalnom nivou. Bitno je da stanovništvo prihvati kao svoje te spomenike. Nama je bilo bitno da obiđemo spomenike da bi shvatili situaciju i u kom pravcu se želi njihov dalji razvoj", rekao je Alberti.
Francuski eskperti stručnu pomoć pružaju u okviru pre dve godine započetog projekta "Dvorci Srbije - zaštita kulturnog nasleđa" koji treba da sagleda kao jedinstvenu celinu novovekovna dvorska zdanja i omogući celovit, sistematski pristup rešavanju brojnih pitanja.
Le Magoaru i Alberti su sa srpskim kolegama arhitektama konzervatorima i drugim stručnjacima obišli Konak kneginje Ljubice, Konak kneza Miloša, letnjikovac Vilu Obrenovića u Smederevu i Dvorski kompleks na Dedinju, kao i tvrđave Smederevo i Kalemegdan.
Posetili su i dvorac Nojhauzen u opštini Nova Crnja, Fantast kod Bečeja, Karačonji u Novom Bečeju, Dunđerski u Čelarevu, Špicer u Beočinu, Kaštel u Temerinu, Lazarević i Vlajkovac u Vršcu, Belimarković u Vrnjačkoj banji i Karađorđev dom u Rači.
Naglasivši da je "svaki spomenik priča za sebe", Alberti je rekao da će se doći do nekih rešenja kada se usaglase njihove istorijske i arhitektonske potrebe, u skladu sa smernicama Zavoda za zaštitu spomenika Srbije.
Direktorka Zavoda Dubravka Đukanović rekla je da je prvih 11 dvoraca obuhvaćenih projektom selektovano po različitim kriterijumima, od toga u kakvom su vlasničkom odnosu, preko njihovog fizičkog stanja, do odnosa lokalne zajednice prema njima.
Đuknović je rekla da očekuje da će francuski stručnjaci, čiji Centar ima izuzetno dobra iskustva, "pomoći metodologiji definisanja šta je moguća namena i na koji način upravljati tim dvorcima".
"Stanje je raznoliko. Od objekata koji su u veoma dobrom stanju, koji imaju svoju namenu kao školski i ugostiteljiski objekti, do onih koji su devastirani. Uzroci su raznorazni. Decenijama nije postojao sistemski odnos prema ovoj grupi spomenika", naglasila je Đukanović.
Prema njenim rečima, koliko će se u okviru projekta naći u sledećoj grupi spomenika zavisiće od različitih faktora.
Pomoćnica u Ministarstvu kulture za kulturno nasleđe i digitalizaciju Danijela Vanušić je istakla da za dve godine projekta "Dvorci Srbije - zaštita kulturnog nasleđa" postignuti "zadovoljavajući rezultati", a da je prvi cilj bio da se podigne svest opšte, široke javnosti o značaju ovog kulturnog nasleđa za nas.
"Lokalne samouprave počele su to spomeničko nasleđe na svojim teritorijama da posmatraju kao budući izvor razvoja za svoj kraj. Naravno, i lokalno stanovništvo je sve više počelo da prepoznaje ovo spomeničko nasleđe, tako da ima sve manje vandalizama što je važno", rekla je Vanušić i dodala da su francuskim stručnjacima predstavnici lokalne samouprave izneli svoje viđenje buduće namene i revitalizacije ovog spomeničkog nasleđa.
"Na konkursu Ministarstva kulture javio se veliki broj projekata za finansiranje revitalizacije i obnove. Ove godine je 20 miliona dinara izdvojeno za radove i izradu projektno-tehničke dokumentacije", rekla je Vanušić.
Prema njenim rečima, dosta zavisi od inicijatove i preduzimljivosti lokalne samouprave, a kao primer je navela opštinu Rača koja se za Karađorđev dom javila na dva konkursa za sređivanje krova i snimanje postojećeg stanja, dok se u opštini Nova Crnja trude da vrate u ugostiteljsku funkciju dvorac Nojhauzen.
(EuroNews)
Stručnjaci francuskog Centra za nacionalne spomenike Bernar Le Magoaru i Loran Alberti borave u Srbiji kako bi predlozima pomogli u restauraciji i pronalaženju namena za dvorce, a u prvoj fazi će pripremiti "lične karte" za 11 dvoraca i letnjikovaca.
"Pokušali smo da razumemo problematiku svih spomenika koje smo obišli. Prikupili smo brojne podatke, treba da sagledamo stanje i damo odgovarajuće predloge za mogućnosti restauracije i dalje namene", rekao je Alberti Tanjugu u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Srbije.
Le Magoaru i Alberti su posetili Srbiju najpre u novembru ove godine i ponovo tokom ove nedelje, kada su obišli 11 dvoraca, nastojeći da sagledaju situaciju, uz posebno uvažavanje kulturološke složenosti balkanskog područja, kako bi uz njihovu pomoć ekspertski timovi pripremili ličnu kartu prvih 11 spomenika kulture.
"Ne postoji idelna namena. Da bi se definisala treba uzeti u obzir stanje na terenu i potrebe na lokalnom nivou. Bitno je da stanovništvo prihvati kao svoje te spomenike. Nama je bilo bitno da obiđemo spomenike da bi shvatili situaciju i u kom pravcu se želi njihov dalji razvoj", rekao je Alberti.
Francuski eskperti stručnu pomoć pružaju u okviru pre dve godine započetog projekta "Dvorci Srbije - zaštita kulturnog nasleđa" koji treba da sagleda kao jedinstvenu celinu novovekovna dvorska zdanja i omogući celovit, sistematski pristup rešavanju brojnih pitanja.
Le Magoaru i Alberti su sa srpskim kolegama arhitektama konzervatorima i drugim stručnjacima obišli Konak kneginje Ljubice, Konak kneza Miloša, letnjikovac Vilu Obrenovića u Smederevu i Dvorski kompleks na Dedinju, kao i tvrđave Smederevo i Kalemegdan.
Posetili su i dvorac Nojhauzen u opštini Nova Crnja, Fantast kod Bečeja, Karačonji u Novom Bečeju, Dunđerski u Čelarevu, Špicer u Beočinu, Kaštel u Temerinu, Lazarević i Vlajkovac u Vršcu, Belimarković u Vrnjačkoj banji i Karađorđev dom u Rači.
Naglasivši da je "svaki spomenik priča za sebe", Alberti je rekao da će se doći do nekih rešenja kada se usaglase njihove istorijske i arhitektonske potrebe, u skladu sa smernicama Zavoda za zaštitu spomenika Srbije.
Direktorka Zavoda Dubravka Đukanović rekla je da je prvih 11 dvoraca obuhvaćenih projektom selektovano po različitim kriterijumima, od toga u kakvom su vlasničkom odnosu, preko njihovog fizičkog stanja, do odnosa lokalne zajednice prema njima.
Đuknović je rekla da očekuje da će francuski stručnjaci, čiji Centar ima izuzetno dobra iskustva, "pomoći metodologiji definisanja šta je moguća namena i na koji način upravljati tim dvorcima".
"Stanje je raznoliko. Od objekata koji su u veoma dobrom stanju, koji imaju svoju namenu kao školski i ugostiteljiski objekti, do onih koji su devastirani. Uzroci su raznorazni. Decenijama nije postojao sistemski odnos prema ovoj grupi spomenika", naglasila je Đukanović.
Prema njenim rečima, koliko će se u okviru projekta naći u sledećoj grupi spomenika zavisiće od različitih faktora.
Pomoćnica u Ministarstvu kulture za kulturno nasleđe i digitalizaciju Danijela Vanušić je istakla da za dve godine projekta "Dvorci Srbije - zaštita kulturnog nasleđa" postignuti "zadovoljavajući rezultati", a da je prvi cilj bio da se podigne svest opšte, široke javnosti o značaju ovog kulturnog nasleđa za nas.
"Lokalne samouprave počele su to spomeničko nasleđe na svojim teritorijama da posmatraju kao budući izvor razvoja za svoj kraj. Naravno, i lokalno stanovništvo je sve više počelo da prepoznaje ovo spomeničko nasleđe, tako da ima sve manje vandalizama što je važno", rekla je Vanušić i dodala da su francuskim stručnjacima predstavnici lokalne samouprave izneli svoje viđenje buduće namene i revitalizacije ovog spomeničkog nasleđa.
"Na konkursu Ministarstva kulture javio se veliki broj projekata za finansiranje revitalizacije i obnove. Ove godine je 20 miliona dinara izdvojeno za radove i izradu projektno-tehničke dokumentacije", rekla je Vanušić.
Prema njenim rečima, dosta zavisi od inicijatove i preduzimljivosti lokalne samouprave, a kao primer je navela opštinu Rača koja se za Karađorđev dom javila na dva konkursa za sređivanje krova i snimanje postojećeg stanja, dok se u opštini Nova Crnja trude da vrate u ugostiteljsku funkciju dvorac Nojhauzen.
(EuroNews)
