LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Francuska: Svetsko više nije moderno
U Francuskoj sazreva kritika liberalnog kapitalizma i novi koncept - demondijalizacija. Razvijeni bi mogli da zaštite svoje radnike, a siromašni da dobiju veće plate
DUGO pripremana i davno formulisana, u političkom rečniku jedne svetske sile konačno je izgovorena reč koja glasi: demondijalizacija! Jedan od pretendenata Socijalističke partije na unutrašnjim izborima za kandidata za predsednika Francuske, Arno Montebur, uneo je u svoj program ovu stavku, kao način borbe protiv svetske ekonomske krize, ali i kao sredstvo za ostvarivanje većih radničkih i građanskih prava i humaniju sutrašnjicu. Tema je odmah dospela u žižu interesovanja francuske javnosti.
- Meteorit mondijalizacije se obrušio na svakodnevni život Francuza. Pružajući nekima izuzetne mogućnosti, za sve druge veoma često predstavlja suočavanje sa konkurencijom bez limita i skrupula, zaposlenih, poslodavaca, poljoprivrednika i svih onih koji su dovedeni u situaciju da se takmiče s kineskim radnicima, indijskim inženjerima, argentinskim zemljoradnicima, koji nemaju drugog izbora nego da prihvate niska primanja da bi mogli da žive - napisao je Montebur, između ostalog, u svom programu, o kojem se ovih dana živo raspravlja u Francuskoj.
On ističe da je bilans mondijalizacije u protekloj deceniji prava katastrofa. U tom smislu, on navodi delokalizacije u nizu, uništenje radnih mesta i sredstava za rad, pritisak na zaposlene... Sve u cilju “velike aukcije” na kojoj se smanjuje cena rada.
Predsednički izbori u Francuskoj će biti održani na proleće sledeće godine, i ova tema, demondijalizacija, postala je jedan od slogana ne samo Montebura već i drugih kandidata. Zanimljivo je da on svoje istomišljenike ne nalazi samo među altermondijalistima nego i kod mnogo umerenijih levičara, ili na primer, čak i na sasvim drugom kraju političke vage, među ekstremnom desnicom.
Za razliku od krajnjih desničara, socijalsti, međutim, ne idu toliko daleko da bi, na primer, tražili ukidanje evra ili ponovno zatvaranje u sopstveno dvorište.
- Cilj nije da se opet povučemo iza naših granica. Reč je o tome da se uspostavi novi sistem razmene zasnovan na univerzalnim merilima zaštite okoline i poštovanja društvenih i sanitarnih pravila - objašnjava Montebur.
Demondijalizacija, konkretno, znači stvaranje nove vrste zaštite protiv stalne trke u sticanju profita sa što manje troškova u okviru konkurencije bez kočnica, koju socijalistički kandidat opisuje kao “ekonomski rat” i “kolektivno samoubistvo”. Konkretno, jedno od shvatanja ovog novog pristupa kapitalizmu je predlog da se za uvezene proizvode plaćaju takse koje bi obezbedile ravnotežu u poštovanju socijalnih i ekoloških normi. Jednom rečju, da se razlika između cena proizvodnje u nerazvijenim zemljama i na zapadu ne ogleda u pogoršanju uslova života na planeti.
Time bi, smatraju pristalice ovog pokreta, razvijeni deo planete mogao da zaštiti svoju industriju i radnike koji su žrtve antisocijalnih zloupotreba, dok bi zaposleni u nerazvijenom delu sveta dobijali veće plate i imali mogućnost da i sami kupe one proizvode koje fabrikuju samo za izvoz. Na ovaj način, “izmirila” bi se dva sveta, siromašni i bogati, među kojima je sve veći jaz.
Termin demondijalizacija prvi put se u svetu pojavio još tokom prošle decenije, ali tada nije imao priliku da značajnije bude zapažen, jer je mondijalizacija bila u punom jeku. Sve se promenilo posle svetske ekonomske krize, a sada je ovaj pokret, eto, ušao i u političke programe. Demondijalizacija u suštini predstavlja koncept zasnovan na novoj organizaciji svetske ekonomije. Uzima u obzir ne samo profit, već i humani aspekt u sticanju kapitala. Cilj joj je da svetska trgovina bude pravednija, s više socijalne brige. Zalaže se za uvođenje novih mera koje bi smanjile štetu nastalu nekontrolisanom slobodnom razmenom i neoliberalizmom.
Demondijalizacija je, dakle, zasnovana na oštroj kritici liberalnog kapitalizma, s namerom da se sa proizvodnje, uglavnom namenjene izvozu, pređe na proizvodnju pre svega za lokalnu upotrebu. Solidarnost, a ne konkurencija, slogan je koji su prihvatile mnoge evropske sindikalne organizacije, kao neophodnu bazu za novo ustrojstvo EU, naročito posle svetske ekonomske krize, koja je u velikoj meri dovela u pitanje postulate finansijskog kapitalizma.
Montebur kaže da je mondijalizam na početku bio napredak, ali da slobodna razmena danas ima negativni bilans, u kojem korist izvlači jedino kapital. On smatra da je mondijalizacija “uzela kao taoce suverenost naroda”, te da bi trebalo izgraditi novi sistem u kojem će se više pažnje posvetiti socijalnim rizicima, nezaposlenima, bolesnima, gradnji univerziteta i drugih javnih dobara, vraćanjem na proizvodnju “na nivou čoveka”.
SAMO EKONOMIJA
MONTEBUR smatra da bi mondijalizaciju trebalo ukinuti u ekonomiji, ali ne i u razvoju ljudskih prava.
- Egipatska ili tuniska revolucija nam pokazuju da mondijalizacija demokratije treba da se nastavi - smatra francuski socijalista.
KONCEPT SA FILIPINA OCEM demondijalizacije smatra se filipinski sociolog, pisac i mislilac, nobelovac Valden Belo, a osnovom za ovaj koncept - njegovo delo “Deglobalizacija, ideje za novu svetsku ekonomiju” iz 2002. godine.
Novosti
U Francuskoj sazreva kritika liberalnog kapitalizma i novi koncept - demondijalizacija. Razvijeni bi mogli da zaštite svoje radnike, a siromašni da dobiju veće plate
DUGO pripremana i davno formulisana, u političkom rečniku jedne svetske sile konačno je izgovorena reč koja glasi: demondijalizacija! Jedan od pretendenata Socijalističke partije na unutrašnjim izborima za kandidata za predsednika Francuske, Arno Montebur, uneo je u svoj program ovu stavku, kao način borbe protiv svetske ekonomske krize, ali i kao sredstvo za ostvarivanje većih radničkih i građanskih prava i humaniju sutrašnjicu. Tema je odmah dospela u žižu interesovanja francuske javnosti.
- Meteorit mondijalizacije se obrušio na svakodnevni život Francuza. Pružajući nekima izuzetne mogućnosti, za sve druge veoma često predstavlja suočavanje sa konkurencijom bez limita i skrupula, zaposlenih, poslodavaca, poljoprivrednika i svih onih koji su dovedeni u situaciju da se takmiče s kineskim radnicima, indijskim inženjerima, argentinskim zemljoradnicima, koji nemaju drugog izbora nego da prihvate niska primanja da bi mogli da žive - napisao je Montebur, između ostalog, u svom programu, o kojem se ovih dana živo raspravlja u Francuskoj.
On ističe da je bilans mondijalizacije u protekloj deceniji prava katastrofa. U tom smislu, on navodi delokalizacije u nizu, uništenje radnih mesta i sredstava za rad, pritisak na zaposlene... Sve u cilju “velike aukcije” na kojoj se smanjuje cena rada.
Predsednički izbori u Francuskoj će biti održani na proleće sledeće godine, i ova tema, demondijalizacija, postala je jedan od slogana ne samo Montebura već i drugih kandidata. Zanimljivo je da on svoje istomišljenike ne nalazi samo među altermondijalistima nego i kod mnogo umerenijih levičara, ili na primer, čak i na sasvim drugom kraju političke vage, među ekstremnom desnicom.
Za razliku od krajnjih desničara, socijalsti, međutim, ne idu toliko daleko da bi, na primer, tražili ukidanje evra ili ponovno zatvaranje u sopstveno dvorište.
- Cilj nije da se opet povučemo iza naših granica. Reč je o tome da se uspostavi novi sistem razmene zasnovan na univerzalnim merilima zaštite okoline i poštovanja društvenih i sanitarnih pravila - objašnjava Montebur.
Demondijalizacija, konkretno, znači stvaranje nove vrste zaštite protiv stalne trke u sticanju profita sa što manje troškova u okviru konkurencije bez kočnica, koju socijalistički kandidat opisuje kao “ekonomski rat” i “kolektivno samoubistvo”. Konkretno, jedno od shvatanja ovog novog pristupa kapitalizmu je predlog da se za uvezene proizvode plaćaju takse koje bi obezbedile ravnotežu u poštovanju socijalnih i ekoloških normi. Jednom rečju, da se razlika između cena proizvodnje u nerazvijenim zemljama i na zapadu ne ogleda u pogoršanju uslova života na planeti.
Time bi, smatraju pristalice ovog pokreta, razvijeni deo planete mogao da zaštiti svoju industriju i radnike koji su žrtve antisocijalnih zloupotreba, dok bi zaposleni u nerazvijenom delu sveta dobijali veće plate i imali mogućnost da i sami kupe one proizvode koje fabrikuju samo za izvoz. Na ovaj način, “izmirila” bi se dva sveta, siromašni i bogati, među kojima je sve veći jaz.
Termin demondijalizacija prvi put se u svetu pojavio još tokom prošle decenije, ali tada nije imao priliku da značajnije bude zapažen, jer je mondijalizacija bila u punom jeku. Sve se promenilo posle svetske ekonomske krize, a sada je ovaj pokret, eto, ušao i u političke programe. Demondijalizacija u suštini predstavlja koncept zasnovan na novoj organizaciji svetske ekonomije. Uzima u obzir ne samo profit, već i humani aspekt u sticanju kapitala. Cilj joj je da svetska trgovina bude pravednija, s više socijalne brige. Zalaže se za uvođenje novih mera koje bi smanjile štetu nastalu nekontrolisanom slobodnom razmenom i neoliberalizmom.
Demondijalizacija je, dakle, zasnovana na oštroj kritici liberalnog kapitalizma, s namerom da se sa proizvodnje, uglavnom namenjene izvozu, pređe na proizvodnju pre svega za lokalnu upotrebu. Solidarnost, a ne konkurencija, slogan je koji su prihvatile mnoge evropske sindikalne organizacije, kao neophodnu bazu za novo ustrojstvo EU, naročito posle svetske ekonomske krize, koja je u velikoj meri dovela u pitanje postulate finansijskog kapitalizma.
Montebur kaže da je mondijalizam na početku bio napredak, ali da slobodna razmena danas ima negativni bilans, u kojem korist izvlači jedino kapital. On smatra da je mondijalizacija “uzela kao taoce suverenost naroda”, te da bi trebalo izgraditi novi sistem u kojem će se više pažnje posvetiti socijalnim rizicima, nezaposlenima, bolesnima, gradnji univerziteta i drugih javnih dobara, vraćanjem na proizvodnju “na nivou čoveka”.
SAMO EKONOMIJA
MONTEBUR smatra da bi mondijalizaciju trebalo ukinuti u ekonomiji, ali ne i u razvoju ljudskih prava.
- Egipatska ili tuniska revolucija nam pokazuju da mondijalizacija demokratije treba da se nastavi - smatra francuski socijalista.
KONCEPT SA FILIPINA OCEM demondijalizacije smatra se filipinski sociolog, pisac i mislilac, nobelovac Valden Belo, a osnovom za ovaj koncept - njegovo delo “Deglobalizacija, ideje za novu svetsku ekonomiju” iz 2002. godine.
Novosti