Ovo je post sa jednog foruma koji sam zato sto ga je pisao znalac, kopirao i sacuvao. Nazalost sada ne znam koji je to forum a ni korisnicko ime autora. Tema je po meni previse znacajna da bih je preskocio pa se unaprijed izvinjavam autoru zbog koristenja njegovog teksta. Ja sam prije nekog vremena postavio u podforumu Dokumentarni filmovi, dokumentarac The Fluoride Deception koji slikom i rjecju potvrdjuje sve sto je ovdje napisano. Film traje 43 min. i do danas ga niko nije skinuo. Cudi me i brine takva nezainteresovanost o ovoj vrlo ozbiljnoj stvari s obzirom na svakodnevno trovanje putem zubnih pasta.
[FONT="]Koliko mladih roditelja danas zna o katastrofalnoj stetnosti fluora i aspartama?
NE DAJTE SVOJOJ DECI FLUOR,NIKAKO!!! ASPARTAM(vestacki secer) IZBEGAVAJTE U SIROKOM LUKU.
Prilozicu dva kraca teksta o fluoru i aspartamu, a na vama je da prosudite.
Nekom drugom prilikom cu postovati tekst o "stetnosti sunca" i "korisnosti" komercijalnih zastitnih krema. Pa da krenemo
Fluor...prvi put se pojavljuje u istorijskim spisima kod rimljana, kao fluorspar, sto mu dodje kalcijum fluorid(CaF2), jako otrovan,najcesce je u kristalizovanom stanju i pojavljuje se u vise boja. Termin fluor je prvobitno koriscen za oznacavanje klase minerala koji su korisceni za topljenje ruda. Danas, pomen reci fluor, vecini izaziva asocijaciju za zdrave zube, tj. kao nesto potpuno normalno i korisno. A da li je tako videcemo... Priroda je stvorila coveka u dva oblika-muski i zenski. Ta ista priroda je, pri stvaranju zenskog bica, stvorila savrsen odbrambeni mehanizam koji ne dozvoljava da fluor iz krvi prodre u majcino mleko, bez obzira na kolicinu unetog fluora putem vode (opet,sve zavisi od jedinke do jedinke, u par slucajeva su pronadjene nanogramske(jako jako male) kolicine fluora u majcinom mleku). Sve u svemu, Priroda je obezbedila da beba nikako ne moze da dodje u dodir sa otrovom. Da li je Priroda uredila da fluor bude u svim vodama? Da li ima fluora u kisi i snegu? U naucnoj literaturi fluor i njegova jedinjenja su oznaceni kao protoplazmatski otrovi(npr. za pacove), i kao inhibitori enzima. Enzimi su masina ljudskog tela, i u objektivnoj realnosti, svakoga ko zeli da fluorise vodu i da stavlja fluor u pastu za zube, treba poslati u zatvor, i davati mu fluor za obroke (a aspartam za dezert). Postoji velika ironija, i potpuni bezobrazluk u onome sto su USA uradile po zavrsetku II sv.rata. Osnovale su Nirnberski sud za Naci doktore, vojno osoblje i pojedine clanove vlade, gde im je sudjeno za gnusne zlocine eksperimentisanja nad ljudima. A jedan od silnih eksperimenata je bio sa fluorisanom vodom, tada sa ciljem smanjenja otpora autoritetima,visi nivo poslusnosti...a ako preletimo okean i odemo u USA, vidimo da se oni tamo kupaju u slavi uspeha Nirnberskog procesa i vesanja osudjenih (ovo poslednje je veoma podlozno sumnji...), i rasirenih ruku docekuju svoje vojnike sa ratista sirom sveta. Kao jedan od poklona koje je USA vlada spremila bio eksperiment izveden u gradicu imena Grand Rapids, koji je prvo mesto na svetu u kojem su zitelji imali u vodovodu fluorisanu vodu 24h/7d (a bez ikakvih zdravstvenih naucnih podataka,kao i pristanka ljudi). To je borcima predstavljeno kao poklon uz krilaticu: "A process that will eliminate forever the curse of decayed and aching teeth,with no cost". Seme je bilo zasejano...a mastilo na nirnberskim papirima se jos nije bilo osusilo, tela povesanih se jos nisu bila ohladila.
Pre nekih godinu i po u USA, odredjena uticajna grupa ljudi je zahtevala od vlade da zabrani potpuno legitimno pravo pojedinca ili grupe ljudi, da tuze farmaceutske kuce za proizvodnju i distribuciju opasnih lekova i preparata koji ne samo da stete ljudima vec ih, u nekim slucajevima i ubijaju. 1991.g u Akronu,Ohajo Regionalni Toksikoloski Centar je prijavio smrt deteta kao posledicu ingestije(gutanja) 16mg/kg fluorida. Otprilike 2g fluorida su dovoljna da ubiju odraslog coveka. Do dan danas,ni u jednom vodecem, eminentnom svetskom naucnom casopisu nije napisan niti jedan tekst o stetnosti fluorisanja vode, o realnoj stetnosti fluora...doduse, u septembarskom izdanju Zurnala Americke Medicinske Asocijacije (the Journal of the American Medical Association) iz 1943.g,tvrdi se: '' Fluoridi su generalni protoplazmaticki otrovi koji menjaju propustljivost celijske membrane inhibicijom odredjenih enzima. Tacan mehanizam ovakvog njihovog dejstva je jos uvek nepoznat.''
1975.g Dr.John Yiamouyiannis je objavio preeliminarne rezultate naucnog istrazivanja koji su pokazali da ljudi koji zive u podrucjima fluoridizacije vode imaju vecu stopu smrtnosti od raka u odnosu na ljude koji zive u podrucjima gde se voda ne fluorise. Americki nacionalni Institut za Kancer(National Cancer Institute-NCI) je odmah pokusao da odbaci ovaj naucni rad, medjutim dr-u Yiamouyiannisu se odmah prikljucio Din Burk(Dean Burk), do tog trenutka glavni hemicar NCI. Njih dvojica zajedno vrse dodatna istrazivanja i studije, i njihovi rezultati su uvrsceni u kongresni izvestaj kongresmena Dilejnija(Delaney) koji izmedju ostalog govori i o vezi izmedju fluorida i raka. Dilejni potom kreira tzv.Dilejnijev Amandman kojim se zabranjivalo dodavanje kancerogenih supstanci u ljudsku ishranu. Sprovedeno je nekoliko istrazivanja vezanih za uticaj fluora na zube, ali je svakako najobuhvatnije bilo istrazivanje dr Dzona Kolkhuna(John Colquhoun) koji je 1990.g. napravio eksperiment na Novom Zelandu u kojem je ucestvovalo 60.000 dece skolskog uzrasta(30 000 iz podrucja gde se fluorise voda,30 000 iz podrucja gde se voda ne fluorise). Nakon godinu dana, dokazano je da nema nikakve razlike u kvalitetu zuba dece koja koriste fluorisanu vodu u odnosu na onu koja je ne koriste, osim sto kod dece koja su pila fluorisanu vodu znatno porastao broj slucajeva dentalne fluoroze ( pucanje zubne gledji). Naravno, covek je te svoje rezultate javno objavio i automatski je poslat u prevremenu penziju. Cinjenica je, takodje, da aluminijum u koji su zubne paste pakovane, pojacava dejstvo fluorida na telo coveka
(istovremeno,aluminijum oksid je u vecini slucajeva ono sto zubnim pastama daje belu boju). 1976-te godine, Dr. D. Allman i njegovi saradnici sa Medicinskog Fakulteta Univerziteta Indijane (Indiana University School of Medicine), davali su zivotinjama 1 deo-na-milion (ppm) fluorida i otkrili da kod prisustva aluminijuma u koncentraciji od samo 20 delova na milijardu, fluorid je u stanju da prouzrokuje porast nivoa ciklicnog AMP. Ciklicni AMP sprecava pokretljivost belih krvnih celija kao i njihovu sposobnost unistavanja patogenih mikroorganizama. Postoji niz istrazivanja o koriscenju fluora i fluorida za kontrolu i modifikaciju ljudskog raspolozenja i ponasanja.
A sada malo naucnih dokaza i cinjenica vezanih za stetnost fluora:
Fluor je kumulativni otrov. 50% fluora koji unosimo u sebe svakog dana se izfiltrira u bubrezima i izbaci kroz mokracu, a drugih 50% se zadrzava u nasem telu, u kostima, epifizi i jos nekim tkivima. Ukoliko su nam bubrezi osteceni,akumulacija fluora ce biti jos veca.
Fluor je bioloski jako aktivan cak i u malim koncentracijama. Utice na vodonicne veze, koje cine najvazniji deo strukture i funkcije proteina i nukleinskih kiselina. Drugim recima, fluor ima potencijal da remeti procese koji sacinjavaju samu srz ljudske masine.
U nekim studijama i eksperimentima fluor je pokazao svoja mutagena svojstva, kod puno vrsta insekata i zivotinja je zabelezeno ostecenje hromozoma, kao i remecenje funkcije enzima koji ucestvuju u reparaciji DNK. U jednoj skorijoj studiji(USA), pokazano je da je povecana neplodnost kod zena koje zive u podrucjima gde je koncentracija fluora u vodi 3 ili vise ppm(parts per million). Ili, kako je to predstavljeno u Journal of Toxicology and Environmental Health: ”Most regions showed an association of decreasing TFR [Total Fertility Rate] with increasing fluoride levels".
Fluoridi ometaju sintezu kolagena, sto dovodi do njegovog razlaganja u kostima, misicima, tetivama, kozi, hrskavicavom tkivu, plucima, bubrezima i trahejama.
Fluor i kompleksi aluminijum fluorida imaju sposobnost da ometaju mnoge hormonske i neke neurohemijske signale.
Pacovi koji su godinu dana pili destilovanu i dejonizovanu vodu sa 1 ppm fluora(u vidu natrijum- ili aluminijum-fluorida) su imali morfoloske promene na bubrezima i mozgu, kao i povecanu koncentraciju aluminijuma u mozgu(inace aluminijum u mozgu je povezan sa Alchajmerovom bolescu).
Fluoridi stimulisu stvaranje granula i potrosnju kiseonika u belim krvnim zrncima(BKZ), ali takodje sprecavaju taj isti proces kada je BKZ izlozeno dejstvu neke strane supstance u krvi. Fluoridi smanjuju energetske rezerve i sposobnost BKZ da unistavaju strane materije procesom fagocitoze. Cak i mikromolarne kolicine fluorida(1ppm) ozbiljno ugrozavaju sposobnost BKZ da unistavaju patogene mikroorganizme, a tkdj. sprecavaju stvaranje antitela u krvi.
Fluor gradi komplekse sa velikim brojem metala, medju kojima su i oni koji su neophodni organizmu(kalcijum,magnezijum) i oni koji su stetni po nas, ali ih mi imamo u sebi i bliskom okruzenju(olovo i aluminijum). Zbog gradnje tih kompleksa javljaju se razni problemi, recimo, fluor utice na neke enzime kod kojih je magnezijum vazan ko-faktor, a takodje olaksava unos aluminijuma u tkiva do kojih aluminijum tesko dopire. 50-tih i 60-tih godina proslog veka veliki broj lekara je prepisivao fluor za smanjenje aktivnosti tiroidne zlezde kod onih koji su patili od hipertireoze. Znaci sta,pijenjem fluorisane vode mi u sebe unosimo sredstvo koje koci normalan rad tiroidne zlezde, tako da pored onih koji pate od hipertireoze imamo i one koji pate od hipotireoze, cije su uobicajene posledice umor, depresija, gojenje, bolovi u misicima i zglobovima, povecan nivo holesterola, povecana mogucnost za sticanje neke od raznih srcanih oboljenja.
Treba spomenuti i to da je u USA, kako tvrdi njihov Department of Health and Human Services, ustanovljeno da se u fluorisanim drustvima izlozenost fluoridima krece od 1,58mg-6,60mg/na dan, sto je raspon koji prevazilazi potvrdjeno stetne doze (2,3-4,5mg/na dan) fluora za funkciju tiroidne zlezde. I tako lepo,unistis ljudima tiroideu,a zatim im nudis sinteticke zamene hormona(Synthroid) za tretman hipoaktivne tiroidne zlezde. U nekim eksperimentima gde je fluor koriscen u tretiranju osteoporoze, sa ciljem da kosti ocvrsnu i tako se smanji broj fraktura, desilo se suprotno, broj fraktura, posebno kuka, je znatno povecan. Neki rani simptomi skeletne fluoroze(bolest kostiju i zglobova izazvana fluorom) jako podsecaju na simptome artritisa, te se cesto desavaju pogresne dijagnoze. Inace od skeletne fluoroze pate milioni ljudi u Kini,Africi i Indiji.
Dentalna fluoroza je decja bolest izazvana prevelikim dozama fluora. Posto za sada ne postoji precizno objasnjen mehanizam osetecivanja zubne gledji, bice da je fluoroza posledica inhibiranih enzima u rastu zuba ili uticaja fluora na tiroidnu zlezdu. Fluor, za coveka, uopste nije neophodna hranljiva supstanca.Ne postoji ni jedna bolest koja se moze, direktno ili indirektno, povezati sa nedostatkom fluora.Covek moze imati zdrave zube bez trunke fluora. Fluorisanje vode nikako nije neophodno. Vecina zapadnoevropskih zemalja vise ne fluorise svoju vodu, jer su statistike svetske zdravstvene organizacije pokazale da je broj kvarova zuba jako slican u zemljama koje fluorisu vodu u odnosu na one koje ne fluorisu.
Kolicina od 1ppm fluora(uobicajena kolicina za fluorisanje vode) je 100 puta veca od najvece kolicine nadjene u majcinom mleku(0,01 ppm), sto upucuje da je fluor potpuno nepotreban ljudskom bicu, pogotovo u tako ranom stadijumu, jer malo dete moze imati samo stete, i apsolutno nikakve koristi, od unosa fluora u svoj organizam. Nekoliko studija je pokazalo da se u epifizi fluor akumulira u vecim kolicinama, kao i da redukuje normalnu proizvodnju melantonina i vodi ka ranijem pocetku puberteta. 1990 g. radjena je studija na zivotinjama(National Toxicology Program), koja je pokazala da se u zavisnosti od doze povecava i osteosarkom(rak kostiju) kod muzjaka pacova. Inicijalni zakljucak ove studije je bio: ocigledan dokaz karcinogenosti fluora, ali je ubrzo taj zakljucak bio promenjen u-dvosmisleni dokaz karcinogenosti. Kada se fluor jednom stavi u vodu,posle toga je prakticno nemoguce kontrolisati dozu koju pojedinac dnevno prima. Ovo je pod a) zato sto neki(npr.atleticari,fizicki radnici, dijabeticari) uzimaju vise vode od ostalih,i b)svi konzumiramo fluor i iz drugih izvora(hrana i pica spremana sa fluorisanom vodom,paste za zube,ostaci pesticida na hrani...).
Ako postoje oni kojima ovo nije dovoljno razloga da dobro razmisle pre nego sto ponovo stave pastu na cetkicu, ako traze jos dokaza i studija, to je sasvim OK. Ali ipak prvo da se oslobodimo fluora iz vode i iz pasta za zube, pa onda da dokazujemo i studiramo do besvesti ako treba.
I za kraj, evo spiska od 14 nobelovaca koji su bili protivnici fluorisanja vode:
1) Adolf Butenandt (hemija,1939)
2) Arvid Carlsson (medicina,2000)
3) Hans von Euler-Chelpin (hemija,1929).
4) Walter Rudolf Hess (medicina,1949)
5) Corneille Jean-François Heymans (medicina,193
6) Sir Cyril Norman Hinshelwood (hemija,1956)
7) Joshua Lederberg (medicina,195
William P. Murphy (medicina,1934)
9) Giulio Natta (hemija,1963)
10) Sir Robert Robinson (hemija,1947)
11) Nikolai Semenov (hemija,1956)
12) James B. Sumner (hemija,1946)
13) Hugo Theorell (medicina,1955)
14) Artturi Virtanen (hemija,1945)
P.S. Pitajte svoje zubare nesto o fluoru, i videcete njihov nivo (ne)znanja o ovom otrovu.[/FONT]
[FONT="] ASPARTAM
Aspartam je tehnički naziv za veštački šećer.Njega je otkrio 1965.g Džejms Šlater
(James Schlatter),hemičar kompanije G.D.Searle,testirajući jedan lek protiv čira na želucu.
Aspartam je prvi put odobren 26.7.1974, ali je već u avgustu 1974 uložena žalba od strane dr Džona V. Olnija, neurologa, i Džejmsa Tarnera, advokata američkog
Zavoda za Zaštitu Potrošača. Kao rezultat je sledilo povlačenje upotrebe aspartama u decembru 1974.g.
Međutim kako to obično i biva, aspartam je odobren za upotrebu u ishrani 1981.g, a u pićima 1983.g.Gorepomenutu kompaniju G.D.Searle, je 1985.g kupila firma Monsanto i od nje napravila 2 kao odvojene, a ustvari povezane kompanije Searle Pharmaceuticals i The NutraSweet Company.
Od 100% prijava američkom zavodu za zastitu zdravlja(FDA), 75% su prijave
vezane za štetne efekte dodataka za hranu koji su u upotrebi. U februaru 1994.g. u izveštaju Zavoda za Zdravlje i Zdravstvene Usluge (Department of Health and Human Services)je objavljeno 90 različitih zabeleženih simptoma izazvanih od strane aspartama, evo samo nekoliko:
glavobolja/migrena, vrtoglavica, gubitak svesti, mučnina, utrnulost, grčenje mišića, povećanje težine, osip na koži, depresija, zamor, razdražljivost, ubrzan rad srca, nesanica, problemi sa vidom uključujući i gubitak vida, gubitak sluha, palpitacija srca, smetnje kod disanja, napadi nemira i panike, smetnje u govoru, gubitak ukusa, vrtoglavica, tinitus, gubitak pamćenja i bolovi u zglobovima.
Aspartam se sastoji od tri jedinjenja: aspartamska kiselina, fenilalanin i metanol. U knjizi, Prescription for Nutritional Healing, (autori James i Phyllis Balch), aspartam je svrstan u kategoriju “hemijskih otrova.”
ASPARTAMSKA KISELINA (40% ASPARTAMA)
Dr Russell L. Blaylock, profesor neurohirurgije na Medical University of Mississippi, nedavno je objavio knjigu u kojoj je detaljno opisao poremećaje koji nastaju ingestijom aspartamske kiseline koja se nalazi u aspartamu.99% natrijum glutamata (monosodium glutamate – MSG) je glutaminska kiselina. Oštećenja koja ona prouzrokuje takođe su dokumentovana u Blejlokovoj knjizi (natrijum glutamat, koji mnogi od nas svakodnevno unose u svoj organizam uz pomoć Vegete i sličnih dodataka jelima, osim što poboljšava njihov ukus, istovremeno i uništava naše nervne ćelije, jer spada u grupu nervnih otrova.) Blejlok nam u svoj knjizi, uz pomoć od skoro 500 naučnih beleški pokazuje kako suvišne ekscitativne amino kiseline kao što su aspartamska kiselina i glutaminska kiselina, koje se nalaze u u našoj hrani, prouzrokuju veoma ozbiljne hronične nervne poremećaje kao i ceo spektar drugih akutnih simptoma.
Aspartat i glutamat deluju kao neurotransmiteri u mozgu omogućavajući prenos informacija od jedne nervne ćelije do druge. Ukoliko se u mozgu nalazi prevelika količina ovih supstanci, to dovodi do smrti određenih nervnih ćelija usled stvaranja uslova za ulazak povećanih količina kalcijuma u te ćelije. Ulaskom kacijuma u ćelije, u njima dolazi do oslobađanja većih količina slobodnih radikala koji onda prouzrokuju smrt ćelije. Oštećenja nervih ćelija mogu biti izazvana od strane suvišnog aspartata ili glutamata i zbog toga se ove supstance nazivaju – “ekscitoksinima”. Oni “nadražuju” ili stimulišu nervnu ćeliju sve dok ona ne umre.Neke od mnogih hroničnih bolesti za koje je dokazano da su potpomognute ili uzrokovane dugoročnim izlaganjem ekscitatornim aminokiselinama su: Multipla skleroza (MS), Alchajmerova bolest, sindrom nedostatka pažnje kod dece (Attention Deficit Disorder), gubitak memorije, hormonalni problemi, gubitak sluha, epilepsija, parkinsonova bolest, hipoglikemija, AIDS demencija, oštećenja na mozgu i neuro-endokrini poremećaji.
Aspartamska kiselina je amino kiselina. U svojoj slobodnoj formi (kada nije vezana za proteine) ona prouzrokuje značajno povećanje nivoa aspartata i glutamata u krvnoj plazmi. Suvišna količina aspartata i glutamata u krvi, kratko nakon ingestije aspartama ili glutaminske kiseline (prekursora glutamata) dovodi do visoke koncentracije ovih neurotransmitera u određenim delovima mozga.
Krvna moždana barijera, koja normalno štiti mozak od suvišnog glutamata i aspartata kao i drugih toksina 1) nije potpuno razvijena za vreme detinjstva, 2) ne pruža potpunu zaštitu svih delova mozga, 3) može biti oštećena posledicama mnogih hroničnih i akutnih oboljenja, i 4) čak i kad je neoštećena, može ponekad da dozvoli da suvišni glutamat i aspartat “procure” u mozak.
Ekscitoksini predstavljaju veliku opasnost za novorođenčad, decu, trudnice, starce i ljude koji pate od određenih hroničnih bolesti. Čak je i Federacija Američkih Društava za Eksperimentalnu Biologiju (FASEB), koja inače zastupa sličnu ‘partijsku liniju’ kao i FDA, nedavno saopštila u jednom svom izveštaju da "bi trudne žene, novorođenčad i deca trebali izbegavati korišćenje dodataka za hranu koji sadrže L-glutaminsku kiselinu. Postoji mnogo dokaza o potencijalnim endokrinim poremećajima kao npr. povećanje nivoa kortizola i prolaktina, kao i različiti efekti kod muškaraca i žena, koji potvrđuju tu vezu sa endokrinim sistemom i sugerišu da dodatno unošenje L-glutaminske kiseline treba da se izbegava od strane žena sposobnih za trudnoću i individua sa afektivnim poremećajima." Aspartamska kiselina iz aspartama ima iste štetne osobine kao i glutaminska kiselina.
Među one eksperte koji su glasno upozoravali javnost na štetnost uzimanja aspartata i glutamata spadaju i Adrienne Samuels, Ph.D., eksperimentalni psiholog, Olney, profesor psihijatrije na School of Medicine, Washington University, koji je ujedno i jedan od najvećih svetskih autoriteta što se ekscitoksina tiče. (On je još 1971.g. obavestio kompaniju Searle da aspartamska kiselina prouzrokuje rupe u mozgu kod miševa.) Tu takođe uključujemo i Francis J. Waickman-a, M.D. (Doktor Medicinskih Nauka, dobitnika priznanja the Rinkel and Forman Awards, koji je priznati stručnjak na području pedijatrije, alergije i imunologije.) Tu su takođe i: John R. Hain, M.D., forenzički patolog, i H.J. Roberts, M.D., FACP, FCCP, specijalista za dijabetes, koji je od strane jednog nacionalnog medicinskog magazina svojevremeno bio proglašen i za “najboljeg doktora u USA."
John Samuels je takođe jedan od onih koji su posvetili ovom problemu više pažnje. On je sastavio i jednu veliku listu naučnih radova koji pružaju više nego dovoljno dokaza o opasnostima vezanim za unošenje u organizam dodatne glutaminske and aspartamske kiseline.
FENILALANIN (50% ASPARTAMA)
Fenilalanin je aminokiselina koja se normalno nalazi u mozgu. Ljudi koji pate od fenilketonurije, nisu u stanju normalno da metabolizuju fenilalanin. To dovodi do velike koncentracije fenilalanina u mozgu, što ponekad može biti smrtonosno. Dokazano je da kod ingestije aspartama, pogotovo zajedno sa ugljenim hidratima, može doći do porasta nivoa fenilalanina u mozgu, čak i kod ljudi koji ne pate od fenilketonurije. Ovo nije samo teorija, jer je dokazano kako ljudi koji koriste aspartam kroz jedan duži vremenski period, imaju povećanu količinu fenilalanina u krvi. Višak fenilalanina u mozgu dovodi do smanjenja nivoa serotonina što onda izaziva emocionalne poremećaje i depresiju. Dokazano je da je nivo fenilalanina u krvi znatno povećan kod ljudi koji koriste aspartam. Čak i kada čovek samo jednom unese u sebe aspartam, količina fenilalanina u krvi se poveća. Prilikom svog svedočenja ispred američkog Kongresa, Dr Louis J. Elsas je pokazao kako povećan nivo fenilalanina u krvi može da dovede do njegove povećane koncentracije u određenim delovima mozga i koliko je to opasno, pogotovo po novorođenčad i fetuse u majčinoj utrobi. On je takođe pokazao kako glodari metabolizuju fenilalanin mnogo bolje i brže nego ljudi.
METANOL (10% ASPARTAMA)
Metanol je smrtonosan otrov. Mnogi od nas znaju kako su se mnogi ljudi otrovali nepravilno proizvedenim alkoholnim pićima koja su u sebi sadržavala metanol, koji kod ljudi može da prouzrokuje slepilo i smrt. Metanol se postepeno oslobađa u tankom crevu kada metilna grupa iz aspartama dođe u kontakt sa enzimom himotripsinom.
Apsorpcija metanola u telu je mnogo brža kod ingestije slobodnog ili čistog metanola. Slobodni metanol se stvara iz aspartama kada se ovaj zagreje na temperaturu veću od 30ºC. To se događa kada se namirnice ili napitci koji sadrže aspartam nepravilno skladište.
Metanol se u telu razlaže na mravlju kiselinu i formaldehid. Formaldehid je smrtonosan nervni otrov. Prema podacima Zavoda za Zaštitu Prirodne Okoline (EPA) metanol se smatra tzv. “kumulativnim” otrovom jer se veoma sporo eliminiše iz organizma nakon što je u njega unesen. U čovekovom telu, on se oksidacijom razlaže na formaldehid i mravlju kiselinu; oba ova metabolika su toksična. Prema podacima iste organizacije, čovek ne bi smeo da unosi u svoj organizam više od 7.8 mg/ na dan. Jedan litar pića koji je zaslađen aspartamom sadrži oko 56 mg metanola. Tako neki koji piju ili jedu malo više aspartamom zaslađenih produkata mogu dnevno da unesu u sebe oko 250 mg metanola, što je 32 puta više od onoga što EPA propisuje.Simptomi koji ukazuju na trovanje metanolom su: glavobolja, zujanje u ušima, mučnina, problemi u gastrointerstinalnom traktu, slabost, nesvestica, problemi kod pamćenja, utrnulost ekstremiteta kao i probadajući bol u njima, promene u ponašanju, upala nerava. Najčešći i najpoznatiji simptomi trovanja metanolom su u vezi čula vida. Magljenje i treperenje pred očima, slab vid, oštećenja na mrežnjači i slepilo. Formaldehid je poznat kao kancerogena supstanca, oštećuje mrežnjaču oka, ometa replikaciju DNK, uzrokuje deformacije kod novorođenčadi.
DIKETOPIPERAZIN (DKP)
DKP je sporedni produkt kod metabolizma aspartama. DKP je impliciran kao uzročnik tumora na mozgu. Olni je primetio da DKP, nakon procesa nitrizacije u probavnom traktu stvara jednu komponentu vrlo sličnu N-nitrozourei, koja je vrlo kancerogena. Neki autori tvrde da se DKP stvara odmah nakon ingestije aspartama.Ono što je sigurno to je da se DKP stvara u tečnim produktima koji sadrže aspartam nakon dužeg uskladištenja.
Danas postoji već nekoliko stotina proizvoda koji u sebi sadrže aspartam. U svakom slučaju, mi ga najčešće unosimo u sebe pomoću tzv. “diet” proizvoda (navodno dijetalnih) kao što su Diet Coke, Diet Pepsi, i druga “diet” pića, pudinzi, jogurti…‘sugar-free’ žvake i bombone, sladoledi itd. itd. Zbog opšte korumpiranosti političara, naučnika, zdravstvenog sistema, medija itd. itd., kao i neverovatne ignorantnosti “normalnog” čoveka, za očekivati je da će se ovi biološko-hemijski agensi zadržati u našoj ishrani još jako dugo. [/FONT]
[FONT="]Koliko mladih roditelja danas zna o katastrofalnoj stetnosti fluora i aspartama?
NE DAJTE SVOJOJ DECI FLUOR,NIKAKO!!! ASPARTAM(vestacki secer) IZBEGAVAJTE U SIROKOM LUKU.
Prilozicu dva kraca teksta o fluoru i aspartamu, a na vama je da prosudite.
Nekom drugom prilikom cu postovati tekst o "stetnosti sunca" i "korisnosti" komercijalnih zastitnih krema. Pa da krenemo
Fluor...prvi put se pojavljuje u istorijskim spisima kod rimljana, kao fluorspar, sto mu dodje kalcijum fluorid(CaF2), jako otrovan,najcesce je u kristalizovanom stanju i pojavljuje se u vise boja. Termin fluor je prvobitno koriscen za oznacavanje klase minerala koji su korisceni za topljenje ruda. Danas, pomen reci fluor, vecini izaziva asocijaciju za zdrave zube, tj. kao nesto potpuno normalno i korisno. A da li je tako videcemo... Priroda je stvorila coveka u dva oblika-muski i zenski. Ta ista priroda je, pri stvaranju zenskog bica, stvorila savrsen odbrambeni mehanizam koji ne dozvoljava da fluor iz krvi prodre u majcino mleko, bez obzira na kolicinu unetog fluora putem vode (opet,sve zavisi od jedinke do jedinke, u par slucajeva su pronadjene nanogramske(jako jako male) kolicine fluora u majcinom mleku). Sve u svemu, Priroda je obezbedila da beba nikako ne moze da dodje u dodir sa otrovom. Da li je Priroda uredila da fluor bude u svim vodama? Da li ima fluora u kisi i snegu? U naucnoj literaturi fluor i njegova jedinjenja su oznaceni kao protoplazmatski otrovi(npr. za pacove), i kao inhibitori enzima. Enzimi su masina ljudskog tela, i u objektivnoj realnosti, svakoga ko zeli da fluorise vodu i da stavlja fluor u pastu za zube, treba poslati u zatvor, i davati mu fluor za obroke (a aspartam za dezert). Postoji velika ironija, i potpuni bezobrazluk u onome sto su USA uradile po zavrsetku II sv.rata. Osnovale su Nirnberski sud za Naci doktore, vojno osoblje i pojedine clanove vlade, gde im je sudjeno za gnusne zlocine eksperimentisanja nad ljudima. A jedan od silnih eksperimenata je bio sa fluorisanom vodom, tada sa ciljem smanjenja otpora autoritetima,visi nivo poslusnosti...a ako preletimo okean i odemo u USA, vidimo da se oni tamo kupaju u slavi uspeha Nirnberskog procesa i vesanja osudjenih (ovo poslednje je veoma podlozno sumnji...), i rasirenih ruku docekuju svoje vojnike sa ratista sirom sveta. Kao jedan od poklona koje je USA vlada spremila bio eksperiment izveden u gradicu imena Grand Rapids, koji je prvo mesto na svetu u kojem su zitelji imali u vodovodu fluorisanu vodu 24h/7d (a bez ikakvih zdravstvenih naucnih podataka,kao i pristanka ljudi). To je borcima predstavljeno kao poklon uz krilaticu: "A process that will eliminate forever the curse of decayed and aching teeth,with no cost". Seme je bilo zasejano...a mastilo na nirnberskim papirima se jos nije bilo osusilo, tela povesanih se jos nisu bila ohladila.
Pre nekih godinu i po u USA, odredjena uticajna grupa ljudi je zahtevala od vlade da zabrani potpuno legitimno pravo pojedinca ili grupe ljudi, da tuze farmaceutske kuce za proizvodnju i distribuciju opasnih lekova i preparata koji ne samo da stete ljudima vec ih, u nekim slucajevima i ubijaju. 1991.g u Akronu,Ohajo Regionalni Toksikoloski Centar je prijavio smrt deteta kao posledicu ingestije(gutanja) 16mg/kg fluorida. Otprilike 2g fluorida su dovoljna da ubiju odraslog coveka. Do dan danas,ni u jednom vodecem, eminentnom svetskom naucnom casopisu nije napisan niti jedan tekst o stetnosti fluorisanja vode, o realnoj stetnosti fluora...doduse, u septembarskom izdanju Zurnala Americke Medicinske Asocijacije (the Journal of the American Medical Association) iz 1943.g,tvrdi se: '' Fluoridi su generalni protoplazmaticki otrovi koji menjaju propustljivost celijske membrane inhibicijom odredjenih enzima. Tacan mehanizam ovakvog njihovog dejstva je jos uvek nepoznat.''
1975.g Dr.John Yiamouyiannis je objavio preeliminarne rezultate naucnog istrazivanja koji su pokazali da ljudi koji zive u podrucjima fluoridizacije vode imaju vecu stopu smrtnosti od raka u odnosu na ljude koji zive u podrucjima gde se voda ne fluorise. Americki nacionalni Institut za Kancer(National Cancer Institute-NCI) je odmah pokusao da odbaci ovaj naucni rad, medjutim dr-u Yiamouyiannisu se odmah prikljucio Din Burk(Dean Burk), do tog trenutka glavni hemicar NCI. Njih dvojica zajedno vrse dodatna istrazivanja i studije, i njihovi rezultati su uvrsceni u kongresni izvestaj kongresmena Dilejnija(Delaney) koji izmedju ostalog govori i o vezi izmedju fluorida i raka. Dilejni potom kreira tzv.Dilejnijev Amandman kojim se zabranjivalo dodavanje kancerogenih supstanci u ljudsku ishranu. Sprovedeno je nekoliko istrazivanja vezanih za uticaj fluora na zube, ali je svakako najobuhvatnije bilo istrazivanje dr Dzona Kolkhuna(John Colquhoun) koji je 1990.g. napravio eksperiment na Novom Zelandu u kojem je ucestvovalo 60.000 dece skolskog uzrasta(30 000 iz podrucja gde se fluorise voda,30 000 iz podrucja gde se voda ne fluorise). Nakon godinu dana, dokazano je da nema nikakve razlike u kvalitetu zuba dece koja koriste fluorisanu vodu u odnosu na onu koja je ne koriste, osim sto kod dece koja su pila fluorisanu vodu znatno porastao broj slucajeva dentalne fluoroze ( pucanje zubne gledji). Naravno, covek je te svoje rezultate javno objavio i automatski je poslat u prevremenu penziju. Cinjenica je, takodje, da aluminijum u koji su zubne paste pakovane, pojacava dejstvo fluorida na telo coveka
(istovremeno,aluminijum oksid je u vecini slucajeva ono sto zubnim pastama daje belu boju). 1976-te godine, Dr. D. Allman i njegovi saradnici sa Medicinskog Fakulteta Univerziteta Indijane (Indiana University School of Medicine), davali su zivotinjama 1 deo-na-milion (ppm) fluorida i otkrili da kod prisustva aluminijuma u koncentraciji od samo 20 delova na milijardu, fluorid je u stanju da prouzrokuje porast nivoa ciklicnog AMP. Ciklicni AMP sprecava pokretljivost belih krvnih celija kao i njihovu sposobnost unistavanja patogenih mikroorganizama. Postoji niz istrazivanja o koriscenju fluora i fluorida za kontrolu i modifikaciju ljudskog raspolozenja i ponasanja.
A sada malo naucnih dokaza i cinjenica vezanih za stetnost fluora:
Fluor je kumulativni otrov. 50% fluora koji unosimo u sebe svakog dana se izfiltrira u bubrezima i izbaci kroz mokracu, a drugih 50% se zadrzava u nasem telu, u kostima, epifizi i jos nekim tkivima. Ukoliko su nam bubrezi osteceni,akumulacija fluora ce biti jos veca.
Fluor je bioloski jako aktivan cak i u malim koncentracijama. Utice na vodonicne veze, koje cine najvazniji deo strukture i funkcije proteina i nukleinskih kiselina. Drugim recima, fluor ima potencijal da remeti procese koji sacinjavaju samu srz ljudske masine.
U nekim studijama i eksperimentima fluor je pokazao svoja mutagena svojstva, kod puno vrsta insekata i zivotinja je zabelezeno ostecenje hromozoma, kao i remecenje funkcije enzima koji ucestvuju u reparaciji DNK. U jednoj skorijoj studiji(USA), pokazano je da je povecana neplodnost kod zena koje zive u podrucjima gde je koncentracija fluora u vodi 3 ili vise ppm(parts per million). Ili, kako je to predstavljeno u Journal of Toxicology and Environmental Health: ”Most regions showed an association of decreasing TFR [Total Fertility Rate] with increasing fluoride levels".
Fluoridi ometaju sintezu kolagena, sto dovodi do njegovog razlaganja u kostima, misicima, tetivama, kozi, hrskavicavom tkivu, plucima, bubrezima i trahejama.
Fluor i kompleksi aluminijum fluorida imaju sposobnost da ometaju mnoge hormonske i neke neurohemijske signale.
Pacovi koji su godinu dana pili destilovanu i dejonizovanu vodu sa 1 ppm fluora(u vidu natrijum- ili aluminijum-fluorida) su imali morfoloske promene na bubrezima i mozgu, kao i povecanu koncentraciju aluminijuma u mozgu(inace aluminijum u mozgu je povezan sa Alchajmerovom bolescu).
Fluoridi stimulisu stvaranje granula i potrosnju kiseonika u belim krvnim zrncima(BKZ), ali takodje sprecavaju taj isti proces kada je BKZ izlozeno dejstvu neke strane supstance u krvi. Fluoridi smanjuju energetske rezerve i sposobnost BKZ da unistavaju strane materije procesom fagocitoze. Cak i mikromolarne kolicine fluorida(1ppm) ozbiljno ugrozavaju sposobnost BKZ da unistavaju patogene mikroorganizme, a tkdj. sprecavaju stvaranje antitela u krvi.
Fluor gradi komplekse sa velikim brojem metala, medju kojima su i oni koji su neophodni organizmu(kalcijum,magnezijum) i oni koji su stetni po nas, ali ih mi imamo u sebi i bliskom okruzenju(olovo i aluminijum). Zbog gradnje tih kompleksa javljaju se razni problemi, recimo, fluor utice na neke enzime kod kojih je magnezijum vazan ko-faktor, a takodje olaksava unos aluminijuma u tkiva do kojih aluminijum tesko dopire. 50-tih i 60-tih godina proslog veka veliki broj lekara je prepisivao fluor za smanjenje aktivnosti tiroidne zlezde kod onih koji su patili od hipertireoze. Znaci sta,pijenjem fluorisane vode mi u sebe unosimo sredstvo koje koci normalan rad tiroidne zlezde, tako da pored onih koji pate od hipertireoze imamo i one koji pate od hipotireoze, cije su uobicajene posledice umor, depresija, gojenje, bolovi u misicima i zglobovima, povecan nivo holesterola, povecana mogucnost za sticanje neke od raznih srcanih oboljenja.
Treba spomenuti i to da je u USA, kako tvrdi njihov Department of Health and Human Services, ustanovljeno da se u fluorisanim drustvima izlozenost fluoridima krece od 1,58mg-6,60mg/na dan, sto je raspon koji prevazilazi potvrdjeno stetne doze (2,3-4,5mg/na dan) fluora za funkciju tiroidne zlezde. I tako lepo,unistis ljudima tiroideu,a zatim im nudis sinteticke zamene hormona(Synthroid) za tretman hipoaktivne tiroidne zlezde. U nekim eksperimentima gde je fluor koriscen u tretiranju osteoporoze, sa ciljem da kosti ocvrsnu i tako se smanji broj fraktura, desilo se suprotno, broj fraktura, posebno kuka, je znatno povecan. Neki rani simptomi skeletne fluoroze(bolest kostiju i zglobova izazvana fluorom) jako podsecaju na simptome artritisa, te se cesto desavaju pogresne dijagnoze. Inace od skeletne fluoroze pate milioni ljudi u Kini,Africi i Indiji.
Dentalna fluoroza je decja bolest izazvana prevelikim dozama fluora. Posto za sada ne postoji precizno objasnjen mehanizam osetecivanja zubne gledji, bice da je fluoroza posledica inhibiranih enzima u rastu zuba ili uticaja fluora na tiroidnu zlezdu. Fluor, za coveka, uopste nije neophodna hranljiva supstanca.Ne postoji ni jedna bolest koja se moze, direktno ili indirektno, povezati sa nedostatkom fluora.Covek moze imati zdrave zube bez trunke fluora. Fluorisanje vode nikako nije neophodno. Vecina zapadnoevropskih zemalja vise ne fluorise svoju vodu, jer su statistike svetske zdravstvene organizacije pokazale da je broj kvarova zuba jako slican u zemljama koje fluorisu vodu u odnosu na one koje ne fluorisu.
Kolicina od 1ppm fluora(uobicajena kolicina za fluorisanje vode) je 100 puta veca od najvece kolicine nadjene u majcinom mleku(0,01 ppm), sto upucuje da je fluor potpuno nepotreban ljudskom bicu, pogotovo u tako ranom stadijumu, jer malo dete moze imati samo stete, i apsolutno nikakve koristi, od unosa fluora u svoj organizam. Nekoliko studija je pokazalo da se u epifizi fluor akumulira u vecim kolicinama, kao i da redukuje normalnu proizvodnju melantonina i vodi ka ranijem pocetku puberteta. 1990 g. radjena je studija na zivotinjama(National Toxicology Program), koja je pokazala da se u zavisnosti od doze povecava i osteosarkom(rak kostiju) kod muzjaka pacova. Inicijalni zakljucak ove studije je bio: ocigledan dokaz karcinogenosti fluora, ali je ubrzo taj zakljucak bio promenjen u-dvosmisleni dokaz karcinogenosti. Kada se fluor jednom stavi u vodu,posle toga je prakticno nemoguce kontrolisati dozu koju pojedinac dnevno prima. Ovo je pod a) zato sto neki(npr.atleticari,fizicki radnici, dijabeticari) uzimaju vise vode od ostalih,i b)svi konzumiramo fluor i iz drugih izvora(hrana i pica spremana sa fluorisanom vodom,paste za zube,ostaci pesticida na hrani...).
Ako postoje oni kojima ovo nije dovoljno razloga da dobro razmisle pre nego sto ponovo stave pastu na cetkicu, ako traze jos dokaza i studija, to je sasvim OK. Ali ipak prvo da se oslobodimo fluora iz vode i iz pasta za zube, pa onda da dokazujemo i studiramo do besvesti ako treba.
I za kraj, evo spiska od 14 nobelovaca koji su bili protivnici fluorisanja vode:
1) Adolf Butenandt (hemija,1939)
2) Arvid Carlsson (medicina,2000)
3) Hans von Euler-Chelpin (hemija,1929).
4) Walter Rudolf Hess (medicina,1949)
5) Corneille Jean-François Heymans (medicina,193
6) Sir Cyril Norman Hinshelwood (hemija,1956)
7) Joshua Lederberg (medicina,195
William P. Murphy (medicina,1934)
9) Giulio Natta (hemija,1963)
10) Sir Robert Robinson (hemija,1947)
11) Nikolai Semenov (hemija,1956)
12) James B. Sumner (hemija,1946)
13) Hugo Theorell (medicina,1955)
14) Artturi Virtanen (hemija,1945)
P.S. Pitajte svoje zubare nesto o fluoru, i videcete njihov nivo (ne)znanja o ovom otrovu.[/FONT]
[FONT="] ASPARTAM
Aspartam je tehnički naziv za veštački šećer.Njega je otkrio 1965.g Džejms Šlater
(James Schlatter),hemičar kompanije G.D.Searle,testirajući jedan lek protiv čira na želucu.
Aspartam je prvi put odobren 26.7.1974, ali je već u avgustu 1974 uložena žalba od strane dr Džona V. Olnija, neurologa, i Džejmsa Tarnera, advokata američkog
Zavoda za Zaštitu Potrošača. Kao rezultat je sledilo povlačenje upotrebe aspartama u decembru 1974.g.
Međutim kako to obično i biva, aspartam je odobren za upotrebu u ishrani 1981.g, a u pićima 1983.g.Gorepomenutu kompaniju G.D.Searle, je 1985.g kupila firma Monsanto i od nje napravila 2 kao odvojene, a ustvari povezane kompanije Searle Pharmaceuticals i The NutraSweet Company.
Od 100% prijava američkom zavodu za zastitu zdravlja(FDA), 75% su prijave
vezane za štetne efekte dodataka za hranu koji su u upotrebi. U februaru 1994.g. u izveštaju Zavoda za Zdravlje i Zdravstvene Usluge (Department of Health and Human Services)je objavljeno 90 različitih zabeleženih simptoma izazvanih od strane aspartama, evo samo nekoliko:
glavobolja/migrena, vrtoglavica, gubitak svesti, mučnina, utrnulost, grčenje mišića, povećanje težine, osip na koži, depresija, zamor, razdražljivost, ubrzan rad srca, nesanica, problemi sa vidom uključujući i gubitak vida, gubitak sluha, palpitacija srca, smetnje kod disanja, napadi nemira i panike, smetnje u govoru, gubitak ukusa, vrtoglavica, tinitus, gubitak pamćenja i bolovi u zglobovima.
Aspartam se sastoji od tri jedinjenja: aspartamska kiselina, fenilalanin i metanol. U knjizi, Prescription for Nutritional Healing, (autori James i Phyllis Balch), aspartam je svrstan u kategoriju “hemijskih otrova.”
ASPARTAMSKA KISELINA (40% ASPARTAMA)
Dr Russell L. Blaylock, profesor neurohirurgije na Medical University of Mississippi, nedavno je objavio knjigu u kojoj je detaljno opisao poremećaje koji nastaju ingestijom aspartamske kiseline koja se nalazi u aspartamu.99% natrijum glutamata (monosodium glutamate – MSG) je glutaminska kiselina. Oštećenja koja ona prouzrokuje takođe su dokumentovana u Blejlokovoj knjizi (natrijum glutamat, koji mnogi od nas svakodnevno unose u svoj organizam uz pomoć Vegete i sličnih dodataka jelima, osim što poboljšava njihov ukus, istovremeno i uništava naše nervne ćelije, jer spada u grupu nervnih otrova.) Blejlok nam u svoj knjizi, uz pomoć od skoro 500 naučnih beleški pokazuje kako suvišne ekscitativne amino kiseline kao što su aspartamska kiselina i glutaminska kiselina, koje se nalaze u u našoj hrani, prouzrokuju veoma ozbiljne hronične nervne poremećaje kao i ceo spektar drugih akutnih simptoma.
Aspartat i glutamat deluju kao neurotransmiteri u mozgu omogućavajući prenos informacija od jedne nervne ćelije do druge. Ukoliko se u mozgu nalazi prevelika količina ovih supstanci, to dovodi do smrti određenih nervnih ćelija usled stvaranja uslova za ulazak povećanih količina kalcijuma u te ćelije. Ulaskom kacijuma u ćelije, u njima dolazi do oslobađanja većih količina slobodnih radikala koji onda prouzrokuju smrt ćelije. Oštećenja nervih ćelija mogu biti izazvana od strane suvišnog aspartata ili glutamata i zbog toga se ove supstance nazivaju – “ekscitoksinima”. Oni “nadražuju” ili stimulišu nervnu ćeliju sve dok ona ne umre.Neke od mnogih hroničnih bolesti za koje je dokazano da su potpomognute ili uzrokovane dugoročnim izlaganjem ekscitatornim aminokiselinama su: Multipla skleroza (MS), Alchajmerova bolest, sindrom nedostatka pažnje kod dece (Attention Deficit Disorder), gubitak memorije, hormonalni problemi, gubitak sluha, epilepsija, parkinsonova bolest, hipoglikemija, AIDS demencija, oštećenja na mozgu i neuro-endokrini poremećaji.
Aspartamska kiselina je amino kiselina. U svojoj slobodnoj formi (kada nije vezana za proteine) ona prouzrokuje značajno povećanje nivoa aspartata i glutamata u krvnoj plazmi. Suvišna količina aspartata i glutamata u krvi, kratko nakon ingestije aspartama ili glutaminske kiseline (prekursora glutamata) dovodi do visoke koncentracije ovih neurotransmitera u određenim delovima mozga.
Krvna moždana barijera, koja normalno štiti mozak od suvišnog glutamata i aspartata kao i drugih toksina 1) nije potpuno razvijena za vreme detinjstva, 2) ne pruža potpunu zaštitu svih delova mozga, 3) može biti oštećena posledicama mnogih hroničnih i akutnih oboljenja, i 4) čak i kad je neoštećena, može ponekad da dozvoli da suvišni glutamat i aspartat “procure” u mozak.
Ekscitoksini predstavljaju veliku opasnost za novorođenčad, decu, trudnice, starce i ljude koji pate od određenih hroničnih bolesti. Čak je i Federacija Američkih Društava za Eksperimentalnu Biologiju (FASEB), koja inače zastupa sličnu ‘partijsku liniju’ kao i FDA, nedavno saopštila u jednom svom izveštaju da "bi trudne žene, novorođenčad i deca trebali izbegavati korišćenje dodataka za hranu koji sadrže L-glutaminsku kiselinu. Postoji mnogo dokaza o potencijalnim endokrinim poremećajima kao npr. povećanje nivoa kortizola i prolaktina, kao i različiti efekti kod muškaraca i žena, koji potvrđuju tu vezu sa endokrinim sistemom i sugerišu da dodatno unošenje L-glutaminske kiseline treba da se izbegava od strane žena sposobnih za trudnoću i individua sa afektivnim poremećajima." Aspartamska kiselina iz aspartama ima iste štetne osobine kao i glutaminska kiselina.
Među one eksperte koji su glasno upozoravali javnost na štetnost uzimanja aspartata i glutamata spadaju i Adrienne Samuels, Ph.D., eksperimentalni psiholog, Olney, profesor psihijatrije na School of Medicine, Washington University, koji je ujedno i jedan od najvećih svetskih autoriteta što se ekscitoksina tiče. (On je još 1971.g. obavestio kompaniju Searle da aspartamska kiselina prouzrokuje rupe u mozgu kod miševa.) Tu takođe uključujemo i Francis J. Waickman-a, M.D. (Doktor Medicinskih Nauka, dobitnika priznanja the Rinkel and Forman Awards, koji je priznati stručnjak na području pedijatrije, alergije i imunologije.) Tu su takođe i: John R. Hain, M.D., forenzički patolog, i H.J. Roberts, M.D., FACP, FCCP, specijalista za dijabetes, koji je od strane jednog nacionalnog medicinskog magazina svojevremeno bio proglašen i za “najboljeg doktora u USA."
John Samuels je takođe jedan od onih koji su posvetili ovom problemu više pažnje. On je sastavio i jednu veliku listu naučnih radova koji pružaju više nego dovoljno dokaza o opasnostima vezanim za unošenje u organizam dodatne glutaminske and aspartamske kiseline.
FENILALANIN (50% ASPARTAMA)
Fenilalanin je aminokiselina koja se normalno nalazi u mozgu. Ljudi koji pate od fenilketonurije, nisu u stanju normalno da metabolizuju fenilalanin. To dovodi do velike koncentracije fenilalanina u mozgu, što ponekad može biti smrtonosno. Dokazano je da kod ingestije aspartama, pogotovo zajedno sa ugljenim hidratima, može doći do porasta nivoa fenilalanina u mozgu, čak i kod ljudi koji ne pate od fenilketonurije. Ovo nije samo teorija, jer je dokazano kako ljudi koji koriste aspartam kroz jedan duži vremenski period, imaju povećanu količinu fenilalanina u krvi. Višak fenilalanina u mozgu dovodi do smanjenja nivoa serotonina što onda izaziva emocionalne poremećaje i depresiju. Dokazano je da je nivo fenilalanina u krvi znatno povećan kod ljudi koji koriste aspartam. Čak i kada čovek samo jednom unese u sebe aspartam, količina fenilalanina u krvi se poveća. Prilikom svog svedočenja ispred američkog Kongresa, Dr Louis J. Elsas je pokazao kako povećan nivo fenilalanina u krvi može da dovede do njegove povećane koncentracije u određenim delovima mozga i koliko je to opasno, pogotovo po novorođenčad i fetuse u majčinoj utrobi. On je takođe pokazao kako glodari metabolizuju fenilalanin mnogo bolje i brže nego ljudi.
METANOL (10% ASPARTAMA)
Metanol je smrtonosan otrov. Mnogi od nas znaju kako su se mnogi ljudi otrovali nepravilno proizvedenim alkoholnim pićima koja su u sebi sadržavala metanol, koji kod ljudi može da prouzrokuje slepilo i smrt. Metanol se postepeno oslobađa u tankom crevu kada metilna grupa iz aspartama dođe u kontakt sa enzimom himotripsinom.
Apsorpcija metanola u telu je mnogo brža kod ingestije slobodnog ili čistog metanola. Slobodni metanol se stvara iz aspartama kada se ovaj zagreje na temperaturu veću od 30ºC. To se događa kada se namirnice ili napitci koji sadrže aspartam nepravilno skladište.
Metanol se u telu razlaže na mravlju kiselinu i formaldehid. Formaldehid je smrtonosan nervni otrov. Prema podacima Zavoda za Zaštitu Prirodne Okoline (EPA) metanol se smatra tzv. “kumulativnim” otrovom jer se veoma sporo eliminiše iz organizma nakon što je u njega unesen. U čovekovom telu, on se oksidacijom razlaže na formaldehid i mravlju kiselinu; oba ova metabolika su toksična. Prema podacima iste organizacije, čovek ne bi smeo da unosi u svoj organizam više od 7.8 mg/ na dan. Jedan litar pića koji je zaslađen aspartamom sadrži oko 56 mg metanola. Tako neki koji piju ili jedu malo više aspartamom zaslađenih produkata mogu dnevno da unesu u sebe oko 250 mg metanola, što je 32 puta više od onoga što EPA propisuje.Simptomi koji ukazuju na trovanje metanolom su: glavobolja, zujanje u ušima, mučnina, problemi u gastrointerstinalnom traktu, slabost, nesvestica, problemi kod pamćenja, utrnulost ekstremiteta kao i probadajući bol u njima, promene u ponašanju, upala nerava. Najčešći i najpoznatiji simptomi trovanja metanolom su u vezi čula vida. Magljenje i treperenje pred očima, slab vid, oštećenja na mrežnjači i slepilo. Formaldehid je poznat kao kancerogena supstanca, oštećuje mrežnjaču oka, ometa replikaciju DNK, uzrokuje deformacije kod novorođenčadi.
DIKETOPIPERAZIN (DKP)
DKP je sporedni produkt kod metabolizma aspartama. DKP je impliciran kao uzročnik tumora na mozgu. Olni je primetio da DKP, nakon procesa nitrizacije u probavnom traktu stvara jednu komponentu vrlo sličnu N-nitrozourei, koja je vrlo kancerogena. Neki autori tvrde da se DKP stvara odmah nakon ingestije aspartama.Ono što je sigurno to je da se DKP stvara u tečnim produktima koji sadrže aspartam nakon dužeg uskladištenja.
Danas postoji već nekoliko stotina proizvoda koji u sebi sadrže aspartam. U svakom slučaju, mi ga najčešće unosimo u sebe pomoću tzv. “diet” proizvoda (navodno dijetalnih) kao što su Diet Coke, Diet Pepsi, i druga “diet” pića, pudinzi, jogurti…‘sugar-free’ žvake i bombone, sladoledi itd. itd. Zbog opšte korumpiranosti političara, naučnika, zdravstvenog sistema, medija itd. itd., kao i neverovatne ignorantnosti “normalnog” čoveka, za očekivati je da će se ovi biološko-hemijski agensi zadržati u našoj ishrani još jako dugo. [/FONT]
