- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Piše: Ivana Tadić
ponedeljak, 15 novembar 2010.
Izvor: AKTER
Flertovanje sa samim sobom
Postoji jedna vrsta javnog i vrlo otvorenog flerta koji bih, u sopstvenoj interpretaciji, nazvala flertovanje sa samim sobom. Suština je u sledećem: kada zaboraviš ono što si i onaj ko si, pa se, zarad trenutne popularnosti ili materijalnog interesa, spustiš mnogo stepenica niže i predstavljaš se kao neko ko zapravo nisi
Šta mislite o flertovanju? Zabavno, izazovno, šarmantno, luckasto, ponekad i opasno? Možda se o flertu, naročito onom ljubavnom, muško-ženskom, tako razmišljalo u tinejdžerskim godinama i još neko vreme nakon tog značajnog trenutka „odrastanja“, tj. ulaska u svet odraslih. Mladosti je štošta dozvoljeno, pa i mnogo veće gluposti i prekršaji od „običnog“ flerta. Svako „iskakanje“ iz moralnih, socijalnih, estetskih i drugih društvenih šina mora da se plati. Kada se iskakanje desi u mladosti, cena je obično mala.
Ali kada se u zrelim godinama, onim ozbiljnim, kada se očekuje da naša dela budu dobri uzori generacijama koje dolaze, iskoči iz šina – najmanje što može da nam se desi jeste da nam se svet smeje. A ima i mnogo težih posledica.
Ako ste pomislili da ću polemisati o ljubavničkom flertovanju i osuđivati zabranjene „poglede ispod obrva“ i preljube, grešite. O tome se ne piše. O toj vrsti flertovanja mnogo je slađe tračariti, onako na uvce, uz kaficu. Postoji jedna vrsta javnog i vrlo otvorenog flerta koji bih, u sopstvenoj interpretaciji, nazvala flertovanje sa samim sobom. Suština je u sledećem: kada zaboraviš ono što si i onaj ko si, pa se, zarad trenutne popularnosti ili materijalnog interesa, spustiš mnogo stepenica niže i predstavljaš se kao neko ko zapravo nisi.
Svakodnevno smo svedoci takvih primera flertovanja. Mediji su ih puni. Ponekad se i nama „običnim“ ljudima omakne ova vrsta prestupa, ali u fokusu su uvek tzv. VIP persone. Bez obzira na to u kojoj sferi delovanja su se proslavili - u književnosti, politici, filmskoj ili nekoj drugoj umetnosti, zarad dobrog honorara, preko noći se upuste u flert sa samim sobom. Renomirane glumice, sa višedecenijskim stažom, postaju zabavljačice u skarednim rijaliti šou-programima. Isti je slučaj i sa „ozbiljnim“ političarima, za koje smo nekada glasali, koji su čak bili i kandidati za predsednika države, a koji sada glume budale na nekim farmama, u društvu kvazi džet-seta. Šta tek reći za renomirane naučne radnike, pisce i profesore dramaturgije koji su inspiraciju, gle slučajnosti, ovoga puta našli u „balkanskom folk magu“ Aci Lukasu, pa pišu scenario za njegovu romansiranu biografiju, u koju će se utući para i para, i, što je još gore, kojom će posle „edukovati“ celu naciju. Umalo da zaboravim, taj isti folk mag se osmelio da započne pisanje svog autobiografskog romana, pa će pripomoći profesoru dramaturgije i njegovoj supruzi kao koscenarista. Jer „triler“ od njegovog života, u kojem ima i hapšenja i droge i tri ženidbe, priznaćete, ne može da opiše jedan čovek. Nauka je, sasvim opravdano, morala da umeša prste u književni poduhvat godine.
Svaka čast kameleonima, oni su čudo prirode. Osim toga, od njih ništa drugo nismo ni očekivali nego da izvode lajt-šou. Ljudi su, međutim, potpuno drugačija vrsta. Kod te naše vrste odustajanje od sebe (pa još za novac), od nas neće napraviti čuda prirode. Pre bih rekla – čudovišta! Kada glumci zaborave da su bili dobri i cenjeni glumci, kada jedan dan hoćeš da si predsednik, a sledećeg najobičniji cirkusant, kada pljuneš na decenijsko bavljenje naukom i „ozbiljnom“ umetnošću, pa postaneš biograf posrnulog folkera i pričaš o tome kao da radiš na remek-delu svetskog ranga, kada ti nije dosta da budeš car srpskog folka, pa hoćeš preko noći da postaneš i pisac, e onda definitivno flertuješ sa samim sobom, a to nije bezopasno. Najpre za tvoj lični integritet i pečat koji ćeš ostaviti na istorijskoj mapi društva kojem pripadaš, pa onda ni za nas koji smo primaoci i svedoci tvog dela, jer nas truješ glupostima, u vreme kada se sve oko nas ionako strmoglavilo i kada naprosto vapimo da svetlim primerima, ma u kojoj društvenoj sferi.
Priča o flertovanju potvrđuje zakone fizike: kada jednom krene da se urušava, urušava se sve po redu, od zdrave ekonomije do zdrave kulture. U takvom stanju haosa i sveopšte panike opstaju, valjda, najizdržljiviji primerci. Oni što, kao kameleoni, promene boju po potrebi, da bi se kamuflirali i tako spasli svoju zadnjicu.
Svaka čast kameleonima, oni su čudo prirode. Osim toga, od njih ništa drugo nismo ni očekivali nego da izvode lajt-šou. Ljudi su, međutim, potpuno drugačija vrsta. Kod te naše vrste odustajanje od sebe (pa još za novac), od nas neće napraviti čuda prirode. Pre bih rekla – čudovišta!
ponedeljak, 15 novembar 2010.
Izvor: AKTER
Flertovanje sa samim sobom
Postoji jedna vrsta javnog i vrlo otvorenog flerta koji bih, u sopstvenoj interpretaciji, nazvala flertovanje sa samim sobom. Suština je u sledećem: kada zaboraviš ono što si i onaj ko si, pa se, zarad trenutne popularnosti ili materijalnog interesa, spustiš mnogo stepenica niže i predstavljaš se kao neko ko zapravo nisi
Šta mislite o flertovanju? Zabavno, izazovno, šarmantno, luckasto, ponekad i opasno? Možda se o flertu, naročito onom ljubavnom, muško-ženskom, tako razmišljalo u tinejdžerskim godinama i još neko vreme nakon tog značajnog trenutka „odrastanja“, tj. ulaska u svet odraslih. Mladosti je štošta dozvoljeno, pa i mnogo veće gluposti i prekršaji od „običnog“ flerta. Svako „iskakanje“ iz moralnih, socijalnih, estetskih i drugih društvenih šina mora da se plati. Kada se iskakanje desi u mladosti, cena je obično mala.
Ali kada se u zrelim godinama, onim ozbiljnim, kada se očekuje da naša dela budu dobri uzori generacijama koje dolaze, iskoči iz šina – najmanje što može da nam se desi jeste da nam se svet smeje. A ima i mnogo težih posledica.
Ako ste pomislili da ću polemisati o ljubavničkom flertovanju i osuđivati zabranjene „poglede ispod obrva“ i preljube, grešite. O tome se ne piše. O toj vrsti flertovanja mnogo je slađe tračariti, onako na uvce, uz kaficu. Postoji jedna vrsta javnog i vrlo otvorenog flerta koji bih, u sopstvenoj interpretaciji, nazvala flertovanje sa samim sobom. Suština je u sledećem: kada zaboraviš ono što si i onaj ko si, pa se, zarad trenutne popularnosti ili materijalnog interesa, spustiš mnogo stepenica niže i predstavljaš se kao neko ko zapravo nisi.
Svakodnevno smo svedoci takvih primera flertovanja. Mediji su ih puni. Ponekad se i nama „običnim“ ljudima omakne ova vrsta prestupa, ali u fokusu su uvek tzv. VIP persone. Bez obzira na to u kojoj sferi delovanja su se proslavili - u književnosti, politici, filmskoj ili nekoj drugoj umetnosti, zarad dobrog honorara, preko noći se upuste u flert sa samim sobom. Renomirane glumice, sa višedecenijskim stažom, postaju zabavljačice u skarednim rijaliti šou-programima. Isti je slučaj i sa „ozbiljnim“ političarima, za koje smo nekada glasali, koji su čak bili i kandidati za predsednika države, a koji sada glume budale na nekim farmama, u društvu kvazi džet-seta. Šta tek reći za renomirane naučne radnike, pisce i profesore dramaturgije koji su inspiraciju, gle slučajnosti, ovoga puta našli u „balkanskom folk magu“ Aci Lukasu, pa pišu scenario za njegovu romansiranu biografiju, u koju će se utući para i para, i, što je još gore, kojom će posle „edukovati“ celu naciju. Umalo da zaboravim, taj isti folk mag se osmelio da započne pisanje svog autobiografskog romana, pa će pripomoći profesoru dramaturgije i njegovoj supruzi kao koscenarista. Jer „triler“ od njegovog života, u kojem ima i hapšenja i droge i tri ženidbe, priznaćete, ne može da opiše jedan čovek. Nauka je, sasvim opravdano, morala da umeša prste u književni poduhvat godine.
Svaka čast kameleonima, oni su čudo prirode. Osim toga, od njih ništa drugo nismo ni očekivali nego da izvode lajt-šou. Ljudi su, međutim, potpuno drugačija vrsta. Kod te naše vrste odustajanje od sebe (pa još za novac), od nas neće napraviti čuda prirode. Pre bih rekla – čudovišta! Kada glumci zaborave da su bili dobri i cenjeni glumci, kada jedan dan hoćeš da si predsednik, a sledećeg najobičniji cirkusant, kada pljuneš na decenijsko bavljenje naukom i „ozbiljnom“ umetnošću, pa postaneš biograf posrnulog folkera i pričaš o tome kao da radiš na remek-delu svetskog ranga, kada ti nije dosta da budeš car srpskog folka, pa hoćeš preko noći da postaneš i pisac, e onda definitivno flertuješ sa samim sobom, a to nije bezopasno. Najpre za tvoj lični integritet i pečat koji ćeš ostaviti na istorijskoj mapi društva kojem pripadaš, pa onda ni za nas koji smo primaoci i svedoci tvog dela, jer nas truješ glupostima, u vreme kada se sve oko nas ionako strmoglavilo i kada naprosto vapimo da svetlim primerima, ma u kojoj društvenoj sferi.
Priča o flertovanju potvrđuje zakone fizike: kada jednom krene da se urušava, urušava se sve po redu, od zdrave ekonomije do zdrave kulture. U takvom stanju haosa i sveopšte panike opstaju, valjda, najizdržljiviji primerci. Oni što, kao kameleoni, promene boju po potrebi, da bi se kamuflirali i tako spasli svoju zadnjicu.
Svaka čast kameleonima, oni su čudo prirode. Osim toga, od njih ništa drugo nismo ni očekivali nego da izvode lajt-šou. Ljudi su, međutim, potpuno drugačija vrsta. Kod te naše vrste odustajanje od sebe (pa još za novac), od nas neće napraviti čuda prirode. Pre bih rekla – čudovišta!