LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Fiskalni savet traži: PDV hitno na 22 odsto
Blic
Srbiji ozbiljno preti kriza javnog duga. Javni dug iznosi 50 odsto bruto društvenog proizvoda (BPD), a ako izostanu ozbiljne mere kao što je povećanje PDV-a, dostići će 55 odsto. To bi dovelo i do pada dinara, smanjenja zaposlenosti i standarda, kao i do rasta inflacije, upozorio je Fiskalni savet, nezavisna stručna institucija koju je formirala država.
Prema poslednjim podacima za januar ove godine, javni dug iznosio je 14,34 milijarde evra. Zakonom o budžetskom sistemu definisano je da javni dug može da bude do 45 odsto BDP, a sada je on uveliko premašen. Koliko je to alarmantno, najbolje ukazuju reči ekonomiste Ljubomira Madžara.
- U slučaju da se ne preduzmu mere, doći će do sloma. Država će biti u nemogućnosti da vrati dug i isplati plate u javnom sektoru i penzije. Imaćemo još veće docnje u plaćanju računa za vodu, struju i sirovine, a to znači raspad sistema, gubitak radnih mesta. Jer ako propada javni sektor, propast sledi i privatnom sektoru - upozorava za “Blic” Madžar.
Kliknuti za uvećanje (+)
Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, upozorio je da je deficit glavni pokretač rasta javnog duga. Fiskalni savet je predložio tri kratkoročne mere za konsolidaciju i hitno sprovođenje.
- Prva je zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru koje bi ostale zamrznute i u 2013. godini. Uporedo je potrebno sprovesti i poresku reformu koja bi podrazumevala povećanje obe stope PDV, opšte sa 18 na 22 i snižene sa osam na 10 odsto. U slučaju da se PDV poveća na 20 odsto, neophodno bi bilo smanjenje penzija i plata pet-šest odsto - kaže Petrović.
On navodi da je u drugoj fazi, u januaru iduće godine, potrebno rasteretiti zarade.
[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD]Za otplatu 2,5 milijardi evra
Nova vlada mora odmah u junu, a najkasnije avgustu da sprovede oštre mere za smanjivanje deficita u ovoj i u 2013. godini, navode u Fiskalnom savetu. Na taj način uštedela bi se milijarda evra u ovoj i idućoj godini. Do kraja godine potrebno je obezbediti 2,5 milijardi evra novog zaduživanja, za finansiranje deficita i otplatu glavnice javnog duga. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
- Neophodno je smanjiti opterećenje zarada sa sadašnjih 64 na 54 dinara na svakih 100 dinara neto zarade, potrebno je ukinuti izuzeća i odbitke u okviru poreza na dobit preduzeća i unaprediti naplatu poreza na imovinu - rekao je Petrović.
On navodi da je neodrživ i nivo subvencija. Neophodno je i ukinuti ili spojiti pojedine državne agencije i vanbudžetske fondove.
Penzioni sistem takođe je neodrživ. Nikola Altiparmakov, član saveta, ukazuje da penzije privremeno moraju da budu zamrznute, dok se učešće ukupnih rashoda ne svede na nivo koji domaća privreda može da podnese.
Jedan od predloga je i da se izjednače starosna dob muškaraca i žena za odlazak na penziju, a da se to odvija fazno.
Privreda Srbije, naročito njen privatni deo, nije u mogućnosti da izdržava izuzetno visoke rashode na zarade zaposlenih u sektoru države. Javni rashodi za plate i dalje su na neodrživo visokom nivou - 12,6 odsto BDP naspram proseka od 10,1 odsto u novim EU članicama.
Glavni uzrok previsokog učešća javnih rashoda za plate u BDP je visok nivo zarada u sektoru države koje su za 39,6 odsto veće nego u privredi. Viškovi zaposlenih, upozorio je Altiparmakov, član saveta, doprinose neodrživo visokim rashodima za zarade.
- Trenutni zakonski okvir za određivanja zarada u javnim službama je izuzetno komplikovan i sadrži čak pet različitih osnovica i oko 600 različitih koeficijenata za različite pozicije zaposlenih u različitim sektorima - kaže Altiparmakov.
Blic
Srbiji ozbiljno preti kriza javnog duga. Javni dug iznosi 50 odsto bruto društvenog proizvoda (BPD), a ako izostanu ozbiljne mere kao što je povećanje PDV-a, dostići će 55 odsto. To bi dovelo i do pada dinara, smanjenja zaposlenosti i standarda, kao i do rasta inflacije, upozorio je Fiskalni savet, nezavisna stručna institucija koju je formirala država.
Prema poslednjim podacima za januar ove godine, javni dug iznosio je 14,34 milijarde evra. Zakonom o budžetskom sistemu definisano je da javni dug može da bude do 45 odsto BDP, a sada je on uveliko premašen. Koliko je to alarmantno, najbolje ukazuju reči ekonomiste Ljubomira Madžara.
- U slučaju da se ne preduzmu mere, doći će do sloma. Država će biti u nemogućnosti da vrati dug i isplati plate u javnom sektoru i penzije. Imaćemo još veće docnje u plaćanju računa za vodu, struju i sirovine, a to znači raspad sistema, gubitak radnih mesta. Jer ako propada javni sektor, propast sledi i privatnom sektoru - upozorava za “Blic” Madžar.
Kliknuti za uvećanje (+)
Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, upozorio je da je deficit glavni pokretač rasta javnog duga. Fiskalni savet je predložio tri kratkoročne mere za konsolidaciju i hitno sprovođenje.
- Prva je zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru koje bi ostale zamrznute i u 2013. godini. Uporedo je potrebno sprovesti i poresku reformu koja bi podrazumevala povećanje obe stope PDV, opšte sa 18 na 22 i snižene sa osam na 10 odsto. U slučaju da se PDV poveća na 20 odsto, neophodno bi bilo smanjenje penzija i plata pet-šest odsto - kaže Petrović.
On navodi da je u drugoj fazi, u januaru iduće godine, potrebno rasteretiti zarade.
[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD]Za otplatu 2,5 milijardi evra
Nova vlada mora odmah u junu, a najkasnije avgustu da sprovede oštre mere za smanjivanje deficita u ovoj i u 2013. godini, navode u Fiskalnom savetu. Na taj način uštedela bi se milijarda evra u ovoj i idućoj godini. Do kraja godine potrebno je obezbediti 2,5 milijardi evra novog zaduživanja, za finansiranje deficita i otplatu glavnice javnog duga. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
- Neophodno je smanjiti opterećenje zarada sa sadašnjih 64 na 54 dinara na svakih 100 dinara neto zarade, potrebno je ukinuti izuzeća i odbitke u okviru poreza na dobit preduzeća i unaprediti naplatu poreza na imovinu - rekao je Petrović.
On navodi da je neodrživ i nivo subvencija. Neophodno je i ukinuti ili spojiti pojedine državne agencije i vanbudžetske fondove.
Penzioni sistem takođe je neodrživ. Nikola Altiparmakov, član saveta, ukazuje da penzije privremeno moraju da budu zamrznute, dok se učešće ukupnih rashoda ne svede na nivo koji domaća privreda može da podnese.
Jedan od predloga je i da se izjednače starosna dob muškaraca i žena za odlazak na penziju, a da se to odvija fazno.
Privreda Srbije, naročito njen privatni deo, nije u mogućnosti da izdržava izuzetno visoke rashode na zarade zaposlenih u sektoru države. Javni rashodi za plate i dalje su na neodrživo visokom nivou - 12,6 odsto BDP naspram proseka od 10,1 odsto u novim EU članicama.
Glavni uzrok previsokog učešća javnih rashoda za plate u BDP je visok nivo zarada u sektoru države koje su za 39,6 odsto veće nego u privredi. Viškovi zaposlenih, upozorio je Altiparmakov, član saveta, doprinose neodrživo visokim rashodima za zarade.
- Trenutni zakonski okvir za određivanja zarada u javnim službama je izuzetno komplikovan i sadrži čak pet različitih osnovica i oko 600 različitih koeficijenata za različite pozicije zaposlenih u različitim sektorima - kaže Altiparmakov.