Država nezainteresovana
Izvor: Blic Suzana Bojadić | 28. 08. 2011. - 02:02h | Foto: A. Dimitrijević
BEOGRAD - Mehanizme koje će naterati poslodavce da redovno uplaćuju doprinose pre dve godine je prvi obećao Mlađan Dinkić, tadašnji ministar ekonomije. Sličan predlog početkom 2011. je najavio i direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević, ali Vlada punih 25 meseci uspeva da ignoriše ovakvu inicijativu.
Trenutno oko 1,8 miliona radnika izdržava više od 1,6 miliona penzionera. Godišnje na najstarije ode oko četiri milijarde evra, od čega polovina iz budžetske kase. Samo za ovu godinu država će za penzije, iz ionako praznog budžeta, dati 230 milijardi dinara, tačno onoliko koliko duguju poslodavci za doprinose.
Da su srpski penzioneri žitelji Hrvatske ili Makedonije, ne bi trebalo da brinu hoće li država imati za penzije. Dugovanja za doprinose susedne zemlje su svele na minimum, jer su sistem uplate i kontrole učinile efikasnijim. U Hrvatskoj, recimo, poslodavac mora da dostavi dokaz banci da je uplatio doprinose. Bez toga nema nikakvih isplata, pa ni plata.
Dinkić obećao, i ništa
- Do 1. januara 2010. godine biće uspostavljena jača finansijska disciplina u svim sektorima, najavio je, pre tačno dve godine, Mlađan Dinkić, tadašnji ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Dinkić je rekao da banke neće puštati nijedan nalog za plate bez uplaćenih poreza i doprinosa, i dodao da će sva državna preduzeća biti obavezna da redovno plaćaju zarade i doprinose.
Do pre desetak godina, stroga kontrola je postojala i u Srbiji. Praktično, nijedan nalog privrednika nije mogao da prođe u banci bez pečata SDK koji je bio dokaz da je firma uredno izmirila obaveze. Danas imamo samo obećanja vlasti, te Poresku upravu i PIO fond koji očigledno nemaju mnogo moći.
- Od 230 milijardi duga za doprinose, 54 milijarde je moguće naplatiti, i to nekako naplaćujemo. Ostatak je dug preduzeća u stečaju i privatizaciji, ali nam zakoni zabranjuju naplatu poreza i doprinosa. Možemo da blokiramo račun poslodavca, ali se dešava da on u međuvremenu otvori još deset računa. Jedino rešenje je da uplatu doprinosa kontrolišu banke koje ne bi smele da odobre nijednu transakciju preduzeća bez dokaza da je poslodavac platio obaveze. To, međutim, zavisi od Ministarstva finansija, gde smo i poslali ovaj predlog - kažu u Poreskoj upravi.
U realizaciju ovakvih namera poznavaoci, međutim, ne polažu velike nade. Podsećaju da se o uključenju banaka u sistem naplate pričalo i ranije, ali da epiloga nema, verovatno zbog toga što bi direktno zadiralo u bankarsku dobit.
- Preko banaka ide sav platni promet, a mnogim bankama je to i najvažniji posao. S druge strane, zabrana svih poslova za privrednika koji ne plati doprinose bankarima bi nesumnjivo smanjila promet, što im predstavlja direktan gubitak - priča jedan bankar za “Blic”.
U Makedoniji stroga disciplina
U Makedoniji se plata i doprinosi moraju isplatiti najkasnije do 15. u mesecu. Ako firma kasni s uplatom, Poreska uprava u roku od sedam dana blokira račun kompanije i povlači svoj deo novca zajedno sa platom radnika. Za svaki dan kašnjenja ide kamata od 0,3 odsto.
Praktično, sve je na Ministarstvu finansija, na čijem je čelu premijer Mirko Cvetković. Međutim, u kabinetu premijera su nam samo rekli da za septembar spremaju mere za redovno plaćanje zarada i doprinosa. O detaljima nisu želeli da govore.
Na pitanje da li PIO fond može da ukaže državnim institucijama koji poslodavci ne uplaćuju doprinose, direktorka fonda Dragana Kalinović kaže da je to moguće evidentiranjem poslodavaca koji nisu podneli M4 obrazac gde se navodi uplata doprinosa.
- Ali, kako se podnošenje obrasca za tekuću godinu obavlja u narednoj godini, obično u martu ili aprilu, PIO fond tek nakon 15 meseci saznaje ko od poslodavaca nije plaćao doprinose. Tada možemo podneti prekršajne prijave - objasnila je Kalinović.
Kazne po ovim prijavama nisu male, od 10.000 dinara do 800.000 dinara. PIO fond je prošle godine podneo 300 ovakvih prijava, ali koliko je poslodavaca i platilo novčanu kaznu, znaju samo sudovi gde postupci u proseku traju i dve godine. PIO je prošle godine poslao i 4.000 opomena.
Ekonomisti tvrde da je reč o problemu koji se ne rešava preko noći.
- Naša proizvodnja je na nivou od 38 odsto proizvodnje iz 80-ih. Da nismo zatvarali preduzeća, danas bismo imali tri miliona zaposlenih i dva radnika na jednog penzionera - zaključuje ekonomista Zoran Popov.
Firme duguju 230 milijardi dinara za neplaćene doprinose
Izvor: Blic Suzana Bojadić | 28. 08. 2011. - 02:02h | Foto: A. Dimitrijević
BEOGRAD - Mehanizme koje će naterati poslodavce da redovno uplaćuju doprinose pre dve godine je prvi obećao Mlađan Dinkić, tadašnji ministar ekonomije. Sličan predlog početkom 2011. je najavio i direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević, ali Vlada punih 25 meseci uspeva da ignoriše ovakvu inicijativu.
Preostaje nada da će država imati za penzije
Poznavaoci tvrde da će teško zaživeti aktuelni predlog da uplate doprinosa kontrolišu banke i da penzionerima preostaje da se nadaju da će sve zaduženija država imati novca za penzije.
Trenutno oko 1,8 miliona radnika izdržava više od 1,6 miliona penzionera. Godišnje na najstarije ode oko četiri milijarde evra, od čega polovina iz budžetske kase. Samo za ovu godinu država će za penzije, iz ionako praznog budžeta, dati 230 milijardi dinara, tačno onoliko koliko duguju poslodavci za doprinose.
Da su srpski penzioneri žitelji Hrvatske ili Makedonije, ne bi trebalo da brinu hoće li država imati za penzije. Dugovanja za doprinose susedne zemlje su svele na minimum, jer su sistem uplate i kontrole učinile efikasnijim. U Hrvatskoj, recimo, poslodavac mora da dostavi dokaz banci da je uplatio doprinose. Bez toga nema nikakvih isplata, pa ni plata.
Dinkić obećao, i ništa
Do pre desetak godina, stroga kontrola je postojala i u Srbiji. Praktično, nijedan nalog privrednika nije mogao da prođe u banci bez pečata SDK koji je bio dokaz da je firma uredno izmirila obaveze. Danas imamo samo obećanja vlasti, te Poresku upravu i PIO fond koji očigledno nemaju mnogo moći.
- Od 230 milijardi duga za doprinose, 54 milijarde je moguće naplatiti, i to nekako naplaćujemo. Ostatak je dug preduzeća u stečaju i privatizaciji, ali nam zakoni zabranjuju naplatu poreza i doprinosa. Možemo da blokiramo račun poslodavca, ali se dešava da on u međuvremenu otvori još deset računa. Jedino rešenje je da uplatu doprinosa kontrolišu banke koje ne bi smele da odobre nijednu transakciju preduzeća bez dokaza da je poslodavac platio obaveze. To, međutim, zavisi od Ministarstva finansija, gde smo i poslali ovaj predlog - kažu u Poreskoj upravi.
U realizaciju ovakvih namera poznavaoci, međutim, ne polažu velike nade. Podsećaju da se o uključenju banaka u sistem naplate pričalo i ranije, ali da epiloga nema, verovatno zbog toga što bi direktno zadiralo u bankarsku dobit.
- Preko banaka ide sav platni promet, a mnogim bankama je to i najvažniji posao. S druge strane, zabrana svih poslova za privrednika koji ne plati doprinose bankarima bi nesumnjivo smanjila promet, što im predstavlja direktan gubitak - priča jedan bankar za “Blic”.
U Makedoniji stroga disciplina
Praktično, sve je na Ministarstvu finansija, na čijem je čelu premijer Mirko Cvetković. Međutim, u kabinetu premijera su nam samo rekli da za septembar spremaju mere za redovno plaćanje zarada i doprinosa. O detaljima nisu želeli da govore.
Na pitanje da li PIO fond može da ukaže državnim institucijama koji poslodavci ne uplaćuju doprinose, direktorka fonda Dragana Kalinović kaže da je to moguće evidentiranjem poslodavaca koji nisu podneli M4 obrazac gde se navodi uplata doprinosa.
- Ali, kako se podnošenje obrasca za tekuću godinu obavlja u narednoj godini, obično u martu ili aprilu, PIO fond tek nakon 15 meseci saznaje ko od poslodavaca nije plaćao doprinose. Tada možemo podneti prekršajne prijave - objasnila je Kalinović.
Kazne po ovim prijavama nisu male, od 10.000 dinara do 800.000 dinara. PIO fond je prošle godine podneo 300 ovakvih prijava, ali koliko je poslodavaca i platilo novčanu kaznu, znaju samo sudovi gde postupci u proseku traju i dve godine. PIO je prošle godine poslao i 4.000 opomena.
Ekonomisti tvrde da je reč o problemu koji se ne rešava preko noći.
- Naša proizvodnja je na nivou od 38 odsto proizvodnje iz 80-ih. Da nismo zatvarali preduzeća, danas bismo imali tri miliona zaposlenih i dva radnika na jednog penzionera - zaključuje ekonomista Zoran Popov.