LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Finansijski lideri kritikuju SAD zbog deficita
Srna
VAŠINGTON - Svetski finansijski lideri kritikovali su Sjedinjene Američke Države da ne čine dovoljno na smanjenju velikog budžetskog deficita, upozoravajući da će fiskalna naprezanja u bogatim zemljama ugroziti globalni oporavak.
Na prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog Fonda (MMF) i Svetske banke (SB) u Vašingtonu na udaru kritike našle su se sve razvijene industrijske zemlje s njihovim velikim budžetskim zaduženjima.
Budžetski deficiti brojnih industrijskih zemalja, a pre svih SAD, predstavljaju ozbiljnu opasnost za stabilnost i razvoj svetske ekonomije, rekli su predstavnici Brazila i Rusije na zasedanju u Vašingtonu. Oni su zabrinuti da bi nova svetska recesija mogla značajno usporiti njihov vlastiti privredni rast.
"Fiskalna situacija u razvijenim zemljama daje razlog za zabrinutost i upravo u tom domenu vidimo najveće rizike za globalnu privredu", rekao je ruski ministar finansija Aleksej Kudrin.
Američki ministar finansija Timoti Gajtner smatra međutim da ti strahovi nisu opravdani, ali je istovremeno najavio da će američka vlada nedavno najavljenim programom štednje znatno smanjiti ogromni državni dug koji sada iznosi 11 odsto ukupnog društvenog proizvoda.
Ni nemački ministar finansija Volfgang Šojble ne smatra da postoji razlog za veliku zabrinutost. Govoreći o Nemačkoj on je naglasio dosadašnje uspehe u konsolidaciji državnog budžeta usprkos velikim naporima u prevladavanju finansijske krize.
Holandski ministar finansija Jan Kes de Jager upozorio je da ako SAD uskoro ne učine nešto po pitanju budžetskog deficita to će potkopati poverenje u globalnu privredu.
"Nedovoljna konsolidacija budžeta mogla bi izazvati dalju eskalaciju problema održivosti duga, što će se odraziti na poverenje i na još uvijek slab finansijski sektor", rekao je Jager, dodajući da je dinamika duga u drugim razvijenim zemljama, uključujući SAD, razlog za zabrinutost.
MMF će pomoći nekim bliskoistočnim zemljama
Izvršni direktor MMF-a Dominik Stros-Kan najavio je danas da će MMF pružiti pomoć nekim bliskoistočnim zemaljama, koja može dostići 35 milijardi dolara.
Stros-Kan rekao je na prolećnom zasedanju da je MMF naučio lekcije iz nemira u tom delu sveta i shvatio da treba gledati dalje od "tradicionalnih makroekonomskih brojeva i doći do istinitiije slike manje vidljivih trendova".
MMF je najavio da će unaprediti svoju ulogu nadgledanja globalne privrede, kako bi pomogao državama da predvide probleme i što ranije preduzmu akciju da bi se izbegle buduće krize.
Kako je saopštio MMF, Taraman Šanmugaratnam, singapurski ministar finansija, koji je predsedavao sastanku Međunarodnog monetarnog i finansijskog komiteta (IMFC), rekao je da se, kako bi se imao uvid u te probleme i druge globalne rizike, mora biti krajnje obazriv .
Prema njegovim rečima, moraju se razviti kapaciteti da bi se MMF "proaktivno bavio rizicima", zatim predvideo moguće scenarije u kojima se stvari mogu oteti kontroli, kao i da bi tražio od država, posebno sistemski značajnih država , da rano preduzmu akciju kako bi se sprečila nova krupna kriza.
On je prvi ministar iz Azije koji predsedava tom telu MMF-a.
Stros-Kan je istakao da će MMF objediniti razne oblasti svog rada da bi sačinio novi izveštaj o multilateralnom nadgledanju, koji bi uključio analizu o mogućim posledicama koje problemi iz jednog dela sveta imaju na druge.
"Sada smo u prvoj godini novog multilateralnog nadgledanja za Fond", rekao je Stros-Kan.
U okviru tog novog pristupa, MMF radi na tri područja - novo promišljanje ekonomskih teorija posle globalne krize, promišljanje dosadašnjeg političkog savetovanja, kao i nastojanje da se poboljša multilateralizam.
Ministri i guvereneri zemalja G-20 već su se složili oko glavnih mera kojima se mogu uočiti destabilizujući debalansi u globalnoj privredi. To im omogućava da uzajamno procenjuju svoje privredne politike, a time će se posle pozabaviti ekonomisti MMF-a.
"Banke u seni"
U zaključcima sa prolećnog zasedanja MMF-a i Svetske banke navodi se da je u cilju sprečavanja nove svetske krize potrebno bolje kontrolisati moćne finansijske institucije, i to pre svega one koji nemaju status banaka.
To se u prvom redu odnosi na velike penzione fondove, Investicione fondove i Hedž-fondove. Te takozvane "banke u seni" do sada nisu bile dovoljno kontrolisane, što je bio važan faktor pri izbijanju nedavne svetske finansijske krize. Kao veliki uspeh navodi se dogovor o uspostavljanju sistema za uzbunu kojim bi se ubuduće na vreme mogle ustanoviti destabilizujuće i po svetsku privredu opasne tendencije. U tu svrhu će se obaviti finansijski monitoring šest velikih svetskih ekonomija – Nemačke, Francuske, Japana, Velike Britanije, SAD i Kine.
Srna
VAŠINGTON - Svetski finansijski lideri kritikovali su Sjedinjene Američke Države da ne čine dovoljno na smanjenju velikog budžetskog deficita, upozoravajući da će fiskalna naprezanja u bogatim zemljama ugroziti globalni oporavak.
Na prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog Fonda (MMF) i Svetske banke (SB) u Vašingtonu na udaru kritike našle su se sve razvijene industrijske zemlje s njihovim velikim budžetskim zaduženjima.
Budžetski deficiti brojnih industrijskih zemalja, a pre svih SAD, predstavljaju ozbiljnu opasnost za stabilnost i razvoj svetske ekonomije, rekli su predstavnici Brazila i Rusije na zasedanju u Vašingtonu. Oni su zabrinuti da bi nova svetska recesija mogla značajno usporiti njihov vlastiti privredni rast.
"Fiskalna situacija u razvijenim zemljama daje razlog za zabrinutost i upravo u tom domenu vidimo najveće rizike za globalnu privredu", rekao je ruski ministar finansija Aleksej Kudrin.
Američki ministar finansija Timoti Gajtner smatra međutim da ti strahovi nisu opravdani, ali je istovremeno najavio da će američka vlada nedavno najavljenim programom štednje znatno smanjiti ogromni državni dug koji sada iznosi 11 odsto ukupnog društvenog proizvoda.
Ni nemački ministar finansija Volfgang Šojble ne smatra da postoji razlog za veliku zabrinutost. Govoreći o Nemačkoj on je naglasio dosadašnje uspehe u konsolidaciji državnog budžeta usprkos velikim naporima u prevladavanju finansijske krize.
Holandski ministar finansija Jan Kes de Jager upozorio je da ako SAD uskoro ne učine nešto po pitanju budžetskog deficita to će potkopati poverenje u globalnu privredu.
"Nedovoljna konsolidacija budžeta mogla bi izazvati dalju eskalaciju problema održivosti duga, što će se odraziti na poverenje i na još uvijek slab finansijski sektor", rekao je Jager, dodajući da je dinamika duga u drugim razvijenim zemljama, uključujući SAD, razlog za zabrinutost.
MMF će pomoći nekim bliskoistočnim zemljama
Izvršni direktor MMF-a Dominik Stros-Kan najavio je danas da će MMF pružiti pomoć nekim bliskoistočnim zemaljama, koja može dostići 35 milijardi dolara.
Stros-Kan rekao je na prolećnom zasedanju da je MMF naučio lekcije iz nemira u tom delu sveta i shvatio da treba gledati dalje od "tradicionalnih makroekonomskih brojeva i doći do istinitiije slike manje vidljivih trendova".
MMF je najavio da će unaprediti svoju ulogu nadgledanja globalne privrede, kako bi pomogao državama da predvide probleme i što ranije preduzmu akciju da bi se izbegle buduće krize.
Kako je saopštio MMF, Taraman Šanmugaratnam, singapurski ministar finansija, koji je predsedavao sastanku Međunarodnog monetarnog i finansijskog komiteta (IMFC), rekao je da se, kako bi se imao uvid u te probleme i druge globalne rizike, mora biti krajnje obazriv .
Prema njegovim rečima, moraju se razviti kapaciteti da bi se MMF "proaktivno bavio rizicima", zatim predvideo moguće scenarije u kojima se stvari mogu oteti kontroli, kao i da bi tražio od država, posebno sistemski značajnih država , da rano preduzmu akciju kako bi se sprečila nova krupna kriza.
On je prvi ministar iz Azije koji predsedava tom telu MMF-a.
Stros-Kan je istakao da će MMF objediniti razne oblasti svog rada da bi sačinio novi izveštaj o multilateralnom nadgledanju, koji bi uključio analizu o mogućim posledicama koje problemi iz jednog dela sveta imaju na druge.
"Sada smo u prvoj godini novog multilateralnog nadgledanja za Fond", rekao je Stros-Kan.
U okviru tog novog pristupa, MMF radi na tri područja - novo promišljanje ekonomskih teorija posle globalne krize, promišljanje dosadašnjeg političkog savetovanja, kao i nastojanje da se poboljša multilateralizam.
Ministri i guvereneri zemalja G-20 već su se složili oko glavnih mera kojima se mogu uočiti destabilizujući debalansi u globalnoj privredi. To im omogućava da uzajamno procenjuju svoje privredne politike, a time će se posle pozabaviti ekonomisti MMF-a.
"Banke u seni"
U zaključcima sa prolećnog zasedanja MMF-a i Svetske banke navodi se da je u cilju sprečavanja nove svetske krize potrebno bolje kontrolisati moćne finansijske institucije, i to pre svega one koji nemaju status banaka.
To se u prvom redu odnosi na velike penzione fondove, Investicione fondove i Hedž-fondove. Te takozvane "banke u seni" do sada nisu bile dovoljno kontrolisane, što je bio važan faktor pri izbijanju nedavne svetske finansijske krize. Kao veliki uspeh navodi se dogovor o uspostavljanju sistema za uzbunu kojim bi se ubuduće na vreme mogle ustanoviti destabilizujuće i po svetsku privredu opasne tendencije. U tu svrhu će se obaviti finansijski monitoring šest velikih svetskih ekonomija – Nemačke, Francuske, Japana, Velike Britanije, SAD i Kine.