LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Finansijere na videlo ili zatvor
31. januar 2011. | 12:15 | Izvor: Blic
Beograd -- Tri godine zatvora je kazna predviđena nacrtom zakona o finansiranju stranaka za predstavnike partija koji skrivaju ili daju lažne podatke o finansijerima.
Nacrt zakona je predat Vladi i uskoro bi ona trebalo da ga prosledi Skupštini.
Za finansijere stranaka sankcije nisu predviđene ovim nacrtom, one se isključivo odnose na nadležne za finansije u partijskim strukturama, koji novac primaju i mogu te podatke da prikrij
U ovom momentu niko ne zna koliki je udeo pet najvećih moćnika u finansiranju stranaka u Srbiji , i srazmerno tome koliki je njihov uticaj na vlasti.
Čak i kada bi sve stranke prijavile svoje finansijere, kao što su dužne to da čine i prema postojećem zakonu, mogli bismo samo da im verujemo na reč.
Taj zakon ne predviđa nezavisno kontrolno telo koje bi proveravalo odakle taj novac zaista potiče i kako cirkuliše. Tako na pitanje koliko novca se godišnje ulije u stranačke kase, Zoran Stoiljković, član Agencije za borbu protiv korupcije, kaže: “Mislite da imam kuglu u rukama?!”
Takve informacije ne bi smele da ostanu tajna ukoliko nacrt zakona bude prošao.
On, osim kazni za prikrivanje istine, nalaže da individualni finansijer ne sme da uplati više od 20 prosečnih zarada godišnje, a preduzeća i druga pravna lica ne više od 200. Sve uplate iznad tih suma moraju biti objavljene na sajtu stranke uz naznaku ko je donator.
Stoiljković, takođe, ukazuje da su probna istraživanja Agencije na temu koliko bi koštala stranka u Srbiji kada bi sve plaćala, što podrazumeva odbore, partijske slave i sve drugo, pokazala da bi to bilo desetak miliona evra.
A zvanično najmoćnije stranke prijavljuju da nisu teže od dva miliona evra. Ako nije jasno ko finansira stranke, u kom obimu i iz kojih izvora, onda je između stranke i finsansijera, kako upozorava Drago Kos, član grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, uspostavljena veza koja lako može biti koruptivna.
" Stranke kada jednom dođu na vlast pokušaće da se oduže i vraćaju usluge. Postoje ozbiljne zamerke Saveta Evrope vezane za nedovoljnu transparentnost finansiranja političkih partija u Srbiji, a to je upravo činjenica da nema efektivnog nadzora niti institucije koja bi bila sasvim opremljena ljudima i sredstvima da efektivno može da obavlja takvu kontrolu" , kaže on.
Na pitanje kako komentariše praksu finansiranja partija u Srbiji, Stojiljković odgovara:
"Uuu, bolje je to ne komentarisati!"
Postojeća zakonska regulativa, kako kaže, ima toliko mana i nedostataka da onemogućava kvalitetan i jednakopravan rad stranka i otvara polje za sistemsku korupciju. Nekontrolisanu situaciju i tajni transfer novca sa privatnih računa ili kompanijskih, novi zakon trebalo bi koliko toliko da dovede u red.
On predviđa postojanje nezavisnog, kontrolnog mehanizma koji bi imao nadležnost i za proveru dostavljenih spsikova finansijera. Ta nadležnost trebalo bi da pripadne Agenciji za borbu protiv korupcije. I sada formalno-pravno postoje tela koja kontrolišu finansiranje stranaka.
To su Odbor za finansije Skupštine i Republička izborna komisija. Taj mehanizam omogućava da stranke u stvari kontrolišu same sebe. Izmene predviđaju i da za redovne stranačke aktivnosti parlamentarne stranke dobiju od Skupštine novac srazmerno izbornom rezultatu.
B92
31. januar 2011. | 12:15 | Izvor: Blic
Beograd -- Tri godine zatvora je kazna predviđena nacrtom zakona o finansiranju stranaka za predstavnike partija koji skrivaju ili daju lažne podatke o finansijerima.
Nacrt zakona je predat Vladi i uskoro bi ona trebalo da ga prosledi Skupštini.
Za finansijere stranaka sankcije nisu predviđene ovim nacrtom, one se isključivo odnose na nadležne za finansije u partijskim strukturama, koji novac primaju i mogu te podatke da prikrij
U ovom momentu niko ne zna koliki je udeo pet najvećih moćnika u finansiranju stranaka u Srbiji , i srazmerno tome koliki je njihov uticaj na vlasti.
Čak i kada bi sve stranke prijavile svoje finansijere, kao što su dužne to da čine i prema postojećem zakonu, mogli bismo samo da im verujemo na reč.
Taj zakon ne predviđa nezavisno kontrolno telo koje bi proveravalo odakle taj novac zaista potiče i kako cirkuliše. Tako na pitanje koliko novca se godišnje ulije u stranačke kase, Zoran Stoiljković, član Agencije za borbu protiv korupcije, kaže: “Mislite da imam kuglu u rukama?!”
Takve informacije ne bi smele da ostanu tajna ukoliko nacrt zakona bude prošao.
On, osim kazni za prikrivanje istine, nalaže da individualni finansijer ne sme da uplati više od 20 prosečnih zarada godišnje, a preduzeća i druga pravna lica ne više od 200. Sve uplate iznad tih suma moraju biti objavljene na sajtu stranke uz naznaku ko je donator.
Stoiljković, takođe, ukazuje da su probna istraživanja Agencije na temu koliko bi koštala stranka u Srbiji kada bi sve plaćala, što podrazumeva odbore, partijske slave i sve drugo, pokazala da bi to bilo desetak miliona evra.
A zvanično najmoćnije stranke prijavljuju da nisu teže od dva miliona evra. Ako nije jasno ko finansira stranke, u kom obimu i iz kojih izvora, onda je između stranke i finsansijera, kako upozorava Drago Kos, član grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, uspostavljena veza koja lako može biti koruptivna.
" Stranke kada jednom dođu na vlast pokušaće da se oduže i vraćaju usluge. Postoje ozbiljne zamerke Saveta Evrope vezane za nedovoljnu transparentnost finansiranja političkih partija u Srbiji, a to je upravo činjenica da nema efektivnog nadzora niti institucije koja bi bila sasvim opremljena ljudima i sredstvima da efektivno može da obavlja takvu kontrolu" , kaže on.
Na pitanje kako komentariše praksu finansiranja partija u Srbiji, Stojiljković odgovara:
"Uuu, bolje je to ne komentarisati!"
Postojeća zakonska regulativa, kako kaže, ima toliko mana i nedostataka da onemogućava kvalitetan i jednakopravan rad stranka i otvara polje za sistemsku korupciju. Nekontrolisanu situaciju i tajni transfer novca sa privatnih računa ili kompanijskih, novi zakon trebalo bi koliko toliko da dovede u red.
On predviđa postojanje nezavisnog, kontrolnog mehanizma koji bi imao nadležnost i za proveru dostavljenih spsikova finansijera. Ta nadležnost trebalo bi da pripadne Agenciji za borbu protiv korupcije. I sada formalno-pravno postoje tela koja kontrolišu finansiranje stranaka.
To su Odbor za finansije Skupštine i Republička izborna komisija. Taj mehanizam omogućava da stranke u stvari kontrolišu same sebe. Izmene predviđaju i da za redovne stranačke aktivnosti parlamentarne stranke dobiju od Skupštine novac srazmerno izbornom rezultatu.
B92