- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Filmovi na recept: Kako je primena sedme umetnosti u psihoterapijske svrhe zaživela u Srbiji
Mnogi ljubitelji filma složili bi se da sedma umetnost može biti lekovita za psihu, a to je potvrdila i nauka.
Kinoterapija ili terapija filmom, već dugo se primenjuje u svetu kao moćan psihoterapijski
i psihoedukativni metod, a od nedavno je dostupan u Srbiji.
Institut za mentalno zdravlje, koji u aprilu obeležava 60 godina postojanja, na ideju psihijatra dr Milutina Kostića počeo je da sarađuje sa Jugoslovenskom kinotekom, gde građani dobijaju "filmove na recept".
Na repertoaru su ostvarenja koja obrađuju neke od psiholoških tema, a nakon projekcije gledaoci će uz psihologe Instituta i goste iz sveta filma moći da diskutuju o tematici.
"Kako bi to rekao Umberto Eko, svaki dobar film kao i svako dobro umetničko delo, je poziv na dijalog. Komunikološki gledano, kad nas umetničko delo zainteresuje, ono nas u stvari poziva na nekakvu unutrašnju raspravu", ocenjuje komunikološkinja Zorica Tomić za Euronews Srbija .
Pred psihoterapeutima je zahtevan zadatak da odaberu filmove koji tu unutrašnju raspravu čine konstruktivnim. Dr Snežana Mrvić objašnjava da izbegava ostvarenja koja imaju scene nasilja, koje mogu da uznemire pacijente i traži naslove u kojima bi što više njih moglo da se prepozna. Neretko se biraju filmovi koji prikazuju tačno određeni sindrom.
"Terapija filmom pomaže prvenstveno da stvore neki ambijent na osnovu kog će kasnije moći vrlo lako da se ponovo vrate u spoljašnji svet", objašnjava dr Mrvić.
"Pacijenti su zaista najbolji kritičari, jer nekako sami su prošli kroz to, sami su prošli kroz različite patnje, kroz različita stanja i onda kada vide kako je reditelj predstavio neki problem u filmu, kako se određeni protagonista bori sa tim problemom, naši pacijenti kažu da li je taj glumac autentično odigrao i očarao", kaže dr Mrvić.
Dr Snežana Mrvić
Iz Instituta za mentalno zdravlje poručuju da je jedan od ciljeva akcije koja se sprovodi zajedno sa Kinotekom da se destigmatizuje briga o mentalnom zdravlju i podigne svest o njegovom značaju.
Ipak, psihijatri ističu da se film u terapijske svrhe koristi zajedno sa drugim vidovima lečenja.
"Kinoterapiju koristimo pored klasičnih terapijskih modaliteta i naravno lekova koji su neretko neizbežni. Postoje i brojne druge metode", objašnjava za Euronews Srbija psihijatar dr Olivera Vuković.
"Možda će vas iznenaditi, ali u Institutu za mentalno zdravlje mi koristimo i hortiterapiju - tu nam je Botanička bašta preko puta - fizičku aktivnost, terapiju plesom... Sve su to metode koje mi ne smatramo manje vrednim, nego kao jedan dopunski alat u tretmanu naših pacijenata", dodaje naša sagovornica.
(Euronews Srbija)
Mnogi ljubitelji filma složili bi se da sedma umetnost može biti lekovita za psihu, a to je potvrdila i nauka.
Kinoterapija ili terapija filmom, već dugo se primenjuje u svetu kao moćan psihoterapijski
i psihoedukativni metod, a od nedavno je dostupan u Srbiji.
Institut za mentalno zdravlje, koji u aprilu obeležava 60 godina postojanja, na ideju psihijatra dr Milutina Kostića počeo je da sarađuje sa Jugoslovenskom kinotekom, gde građani dobijaju "filmove na recept".
Na repertoaru su ostvarenja koja obrađuju neke od psiholoških tema, a nakon projekcije gledaoci će uz psihologe Instituta i goste iz sveta filma moći da diskutuju o tematici.
Poziv na dijalog
Ciklus je 31. januara otvorio "Blue Jasmine" Vudija Alena, u kom je Kejt Blančet dočarala niz simptoma koji se povezuju sa psihičkim poremećajima, a tu su i "Blistavi um", "Dobri Vil Hanting", "Forest Gamp", "Kišni čovek".... Od domaćih filmova psiholozi izdvajaju "Ajvar" sa Sergejem Trifunovićem i Natašom Ninković.
"Kako bi to rekao Umberto Eko, svaki dobar film kao i svako dobro umetničko delo, je poziv na dijalog. Komunikološki gledano, kad nas umetničko delo zainteresuje, ono nas u stvari poziva na nekakvu unutrašnju raspravu", ocenjuje komunikološkinja Zorica Tomić za Euronews Srbija .
Pred psihoterapeutima je zahtevan zadatak da odaberu filmove koji tu unutrašnju raspravu čine konstruktivnim. Dr Snežana Mrvić objašnjava da izbegava ostvarenja koja imaju scene nasilja, koje mogu da uznemire pacijente i traži naslove u kojima bi što više njih moglo da se prepozna. Neretko se biraju filmovi koji prikazuju tačno određeni sindrom.
"Terapija filmom pomaže prvenstveno da stvore neki ambijent na osnovu kog će kasnije moći vrlo lako da se ponovo vrate u spoljašnji svet", objašnjava dr Mrvić.
Pacijenti su najbolji kritičari
Ispostavilo se da je kinetarapija efikasan terapijski metod, jer pacijentima omogućava da se zabave, a da se istovremeno i druže, a zatim i zajedno sa ostalim gledaocima učestvuju u diskusiji. Kod mnogih to može da dovede do katarzičnog iskustva."Pacijenti su zaista najbolji kritičari, jer nekako sami su prošli kroz to, sami su prošli kroz različite patnje, kroz različita stanja i onda kada vide kako je reditelj predstavio neki problem u filmu, kako se određeni protagonista bori sa tim problemom, naši pacijenti kažu da li je taj glumac autentično odigrao i očarao", kaže dr Mrvić.
Dr Snežana Mrvić
Iz Instituta za mentalno zdravlje poručuju da je jedan od ciljeva akcije koja se sprovodi zajedno sa Kinotekom da se destigmatizuje briga o mentalnom zdravlju i podigne svest o njegovom značaju.
Ipak, psihijatri ističu da se film u terapijske svrhe koristi zajedno sa drugim vidovima lečenja.
"Kinoterapiju koristimo pored klasičnih terapijskih modaliteta i naravno lekova koji su neretko neizbežni. Postoje i brojne druge metode", objašnjava za Euronews Srbija psihijatar dr Olivera Vuković.
"Možda će vas iznenaditi, ali u Institutu za mentalno zdravlje mi koristimo i hortiterapiju - tu nam je Botanička bašta preko puta - fizičku aktivnost, terapiju plesom... Sve su to metode koje mi ne smatramo manje vrednim, nego kao jedan dopunski alat u tretmanu naših pacijenata", dodaje naša sagovornica.
(Euronews Srbija)