Marat Safin je rođen u Moskvi 1980. godine a tenisom je počeo da se bavi u teniskom klubu Spartak koji je vodio njegov otac a gde su prve korake načinile i zvezde poput Ane Kurnjikove i Jelene Dementijeve. Sa 14 godina se preselio u Valensiju, kako bi bio uključen u napredne teniske programe koji nisu postojali u Rusiji. Safin je jednom rekao da je porastao “veoma brzo“ i da je otišao u Španiju jer su tereni sa šljakom bolji za kolena. 1997. godine započeo je profi karijeru a posle godinu dana karijere pobedio je na Rolan Garosu teniske velikane Gustavo Kuertena i Andre Agasija a na prvo mesto ATP liste probio se “već” 2000. godine kada je devet nedelja držao vrh.
U tom periodu osvojio je i prvi Grend slem trofej, trijumfom na US openu 2000. godine. U finalu je pobedio “Pistol” Pit Samprasa sa 3 : 0 (6 : 4, 6 : 3, 6 : 3) i tom pobedom postao je prvi i za sada jedini ruski teniser koji je trijumfovao na US openu.
Vrhunski rezultati koji su bili očekivani izostali su tokom sledećih godina zbog prečestih povreda, mada je još tri puta igrao u finalima Grend slema, sva tri puta u Australiji.
Potpuno neočekivano poražen je u finalu 2002. godine od šveđanina Tomasa Johansona, iako je bio apsolutni favorit i dobio lako prvi set, usledio je veliki pad u Maratovoj igri koji ga je koštao trijumfa. Sledeće godine je zbog povrede propustio skoro celu sezonu a na terene se vratio početkom 2004. Odmah po povratku, sjajnom igrom stiže do novog finala na “Ozi openu”, ali je u finalu bio bez šansi protiv Federera. Sledeće godine konačno stiže do trofeja u Melburnu. Zanimljivo je da je u prvom kolu Australian opena te 2005. godine savladao mladu nadu svetskog tenisa Novaka Đokovića. Na putu do titule je u epskom polufinalu posle skoro 4 ipo sata igre savladao Rodžera Federera sa 3 : 2 i time mu se revanširao za poraz od prethodne godine, da bi u finalu u prvom “noćnom” finalu u Melburn parku u istoriji savladao ljubimca domaće publike Lejtona Hjuita sa 3 : 1, iako je izgubio prvi set sa 6 : 1. Ispostaviće se da je to je bio i poslednji veliki trofej u karijeri momka koji je poznat i po svom tatarskom poreklu. Tokom 2005. godine je na meču u Sinsinatiju doživeo težu povredu kolena od koje se nikad nije potpuno oporavio. Poslednji veći rezultat Safin je ostvario na Vimbldonu 2008. godine, gde je došao do polufinala u kome je poražen od Federera.
Pored toga što je uvek govorio sve što misli,
Marat Safin će ostati zapamćen i kao neviđeno živčan momak na terenu o čemu svedoči i podatak da je tokom 1999. godine polomio 48 reketa, što je nezvanični rekord u broju polomljenih reketa tokom jedne sezone u singl mečevima. Jednom prilikom Marat je izjavio: “Danas razbijam rekete, sutra možemo da umremo.” Safin je 2011. godine izjavio da je razbio više od 1000 reketa tokom karijere, što na treningu, što na mečevima. Istovremeno, kolege su ga uvek smatrale za vrlo zabavng i do kraja iskrenog momka a publika u celom svetu ga je obožavala, tako da je uvek imao veliku podršku sa tribina na kom god turniru nastupao. Safin je tokom 12 godina karijere osvojio 15 titula, zabeleživši 421 pobedu i 266 poraza, osvojio je 5 titula Masters serije, od čega 3 u Parizu, gde je 2009. stavio tačku na tenisku karijeru a sa reprezentacijom Rusije je u Dejvis kupu osvojio dve titule (2002. i 2006.). Od tenisa je zaradio preko 14 miliona dolara. Posle oproštajnog meča u pariskom Bersiju, Safin je na svečanosti tokom koje su mu organizatori pariskog Mastersa uručili poseban pehar u obliku ključa dao izjavu u svom stilu: “Danas sve svoje uspomene, sve pobede i poraze, stavljam u jednu kutiju i zatvaram je. Jedna vrata sam zatvorio, nadam se da će mi se neka nova otvoriti u životu. Hvala svima što ste u ovolikom broju došli danas da me gledate, mada znam da je to zato što vam je praznik danas, pa ste slobodni.” Safinova mlađa sestra Dinara je takođe bila uspešna teniserka a Marat i Dinara su prvi brat i sestra u istoriji tenisa koji su bili prvi teniseri sveta u svojoj konkurenciji. Miljenik ženske populacije, veliki “živac” i sjajni teniser koji nije baš voleo da trenira, jedinstvena i nezaboravna pojava u svetu tenisa – Legendarni Marat Safin.
U tom periodu osvojio je i prvi Grend slem trofej, trijumfom na US openu 2000. godine. U finalu je pobedio “Pistol” Pit Samprasa sa 3 : 0 (6 : 4, 6 : 3, 6 : 3) i tom pobedom postao je prvi i za sada jedini ruski teniser koji je trijumfovao na US openu.
Vrhunski rezultati koji su bili očekivani izostali su tokom sledećih godina zbog prečestih povreda, mada je još tri puta igrao u finalima Grend slema, sva tri puta u Australiji.
Potpuno neočekivano poražen je u finalu 2002. godine od šveđanina Tomasa Johansona, iako je bio apsolutni favorit i dobio lako prvi set, usledio je veliki pad u Maratovoj igri koji ga je koštao trijumfa. Sledeće godine je zbog povrede propustio skoro celu sezonu a na terene se vratio početkom 2004. Odmah po povratku, sjajnom igrom stiže do novog finala na “Ozi openu”, ali je u finalu bio bez šansi protiv Federera. Sledeće godine konačno stiže do trofeja u Melburnu. Zanimljivo je da je u prvom kolu Australian opena te 2005. godine savladao mladu nadu svetskog tenisa Novaka Đokovića. Na putu do titule je u epskom polufinalu posle skoro 4 ipo sata igre savladao Rodžera Federera sa 3 : 2 i time mu se revanširao za poraz od prethodne godine, da bi u finalu u prvom “noćnom” finalu u Melburn parku u istoriji savladao ljubimca domaće publike Lejtona Hjuita sa 3 : 1, iako je izgubio prvi set sa 6 : 1. Ispostaviće se da je to je bio i poslednji veliki trofej u karijeri momka koji je poznat i po svom tatarskom poreklu. Tokom 2005. godine je na meču u Sinsinatiju doživeo težu povredu kolena od koje se nikad nije potpuno oporavio. Poslednji veći rezultat Safin je ostvario na Vimbldonu 2008. godine, gde je došao do polufinala u kome je poražen od Federera.Pored toga što je uvek govorio sve što misli,
Marat Safin će ostati zapamćen i kao neviđeno živčan momak na terenu o čemu svedoči i podatak da je tokom 1999. godine polomio 48 reketa, što je nezvanični rekord u broju polomljenih reketa tokom jedne sezone u singl mečevima. Jednom prilikom Marat je izjavio: “Danas razbijam rekete, sutra možemo da umremo.” Safin je 2011. godine izjavio da je razbio više od 1000 reketa tokom karijere, što na treningu, što na mečevima. Istovremeno, kolege su ga uvek smatrale za vrlo zabavng i do kraja iskrenog momka a publika u celom svetu ga je obožavala, tako da je uvek imao veliku podršku sa tribina na kom god turniru nastupao. Safin je tokom 12 godina karijere osvojio 15 titula, zabeleživši 421 pobedu i 266 poraza, osvojio je 5 titula Masters serije, od čega 3 u Parizu, gde je 2009. stavio tačku na tenisku karijeru a sa reprezentacijom Rusije je u Dejvis kupu osvojio dve titule (2002. i 2006.). Od tenisa je zaradio preko 14 miliona dolara. Posle oproštajnog meča u pariskom Bersiju, Safin je na svečanosti tokom koje su mu organizatori pariskog Mastersa uručili poseban pehar u obliku ključa dao izjavu u svom stilu: “Danas sve svoje uspomene, sve pobede i poraze, stavljam u jednu kutiju i zatvaram je. Jedna vrata sam zatvorio, nadam se da će mi se neka nova otvoriti u životu. Hvala svima što ste u ovolikom broju došli danas da me gledate, mada znam da je to zato što vam je praznik danas, pa ste slobodni.” Safinova mlađa sestra Dinara je takođe bila uspešna teniserka a Marat i Dinara su prvi brat i sestra u istoriji tenisa koji su bili prvi teniseri sveta u svojoj konkurenciji. Miljenik ženske populacije, veliki “živac” i sjajni teniser koji nije baš voleo da trenira, jedinstvena i nezaboravna pojava u svetu tenisa – Legendarni Marat Safin.