- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Fejsbukovci i imači mišljenja
Šta sve srpskom jeziku donose globalizacija i leksičke inovacije: U savremenom svetu zamire ideal elitne kulture, a govornici se sve više okreću masovnoj, opštenarodnoj kulturi
JEDAN od tematskih blokova na upravo održanom 16. međunarodnom kongresu slavista u Beogradu bio je posvećen uticaju globalizacije na leksiku slovenskih jezika. Slavisti iz Rusije, Belorusije, Češke, Poljske, Makedonije i Srbije predstavili su rezultate svojih istraživanja o ovoj temi. Najveća pažnja posvećena je internacionalizaciji leksičkog fonda slovenskih jezika, što je pokazano na materijalu skoro svih savremenih slovenskih jezika. Živimo u vreme informacione globalizacije, koja je na skupu nazvana “ameroglobalizacijom”, a Sjedinjene Američke Države - “komunikacionom imperijom”. Zahvaljujući tome, sve je više anglicizama u slovenskim jezicima.
Međutim, informaciona globalizacija dovela je do još jedne pojave, o kojoj se manje piše, a to je banalizacija leksike slovenskih jezika. Ruski lingvisti objašnjavaju da je krajem 20. veka došlo do “kulturnog prevrata” - jezička zajednica govornika ruskog jezika, kao i većine drugih slovenskih i neslovenskih jezika, počela je da se u svojim jezičkim idealima okreće prema ekspresivnom javnom jeziku sredstava masovnog informisanja, umesto ka jeziku pisaca, kao što je bilo uobičajeno u 19. veku. U savremenom svetu zamire ideal elitne kulture, a govornici se sve više okreću masovnoj, opštenarodnoj kulturi. Sve su popularnije reči kojima se na grub, komičan, ponekad i nenormativan način postiže ekspresivnost dostupna masama.
Nove reči u srpskom jeziku pokazuju sličnu tendenciju kao u drugim slovenskim jezicima - ekspresivne su, žive, zanimljive, ali predstavljaju izraz sniženog stila, koji se sve grublje širi, preteći da istisne sve ostale funkcionalne stilove. Kolega T. Prćić ovaj novi stil masmedija naziva “nemarnim stilom” i određuje ga kao “hibridnu tvorevinu u kojoj dominira mešavina popularnog, ćaskačko-opuštenog i publicističkog stila.”
Nove reči iz nekoliko najčitanijih dnevnih novina u Srbiji koje sadrže neki oblik banalizacije, uglavnom su okazionalne, a to znači da su obično potvrđene samo jedanput ili zanemarljivo retko. Pokazalo se da najveći broj razmatranih reči nastaje iz želje za obezvređivanjem osoba, pojava, ideja i dr. Da bi se pejorativizacija postigla, iz repertoara sredstava za postizanje ekspresivizacije biraju se ona koja za cilj imaju vulgarizaciju i banalizaciju.
Tako, na primer, jedan od mehanizama za obezvređivanje osobe u jeziku srpskih novinara i kolumnista jeste motivacija imenovanja nekom banalnom, beznačajnom aktivnošću koju osoba upražnjava, a svesno se zanemaruju sve njene ostale osobine: fejsbukovac, kliktač, kokakoličar, patkar. Ovde spadaju i sintagme: imači mišljenja, nosači kovčega, duvači u pištaljku. Zanimljiva je i upotreba turskih sufiksa na nov način. Tako, na primer, jedan kolumnista naziva profesora Univerziteta Harvard - harvardlija, a studente - fakultetlijama, pa se nipodaštavanje imenovanih lica postiže upotrebom ovde neočekivanog turskog sufiksa. Imenicom balegarluk (i nekoliko drugih, koje su takođe dobijene novom upotrebom sufiksa - luk) na pejorativan način iskazuju se ljudi, njihovi postupci i okolnosti u kojima se nešto odvija. Sve je više sintagmi sa nepromenljivom odredbenom imenicom: megafon diplomatija, šatl diplomatija, tojota mafija, bikini sudija. Ponekad se kao odredbeni deo sintagme upotrebljava reč ili grupa reči koje su čak i napisane na engleskom jeziku: catch all partija, bad guy i good guy narativ. Posebno su neobične onomatopejske reči kojima se određuju imenice: cik-cak politika, tuti-fruti partija, ping-pong doplomatija, ooruk posleratno slikarstvo. Jasno je da se upotrebljenim onomatopejama omalovažava pojava o kojoj se govori. Vrlo su ekspresivne i slivenice, kao što je trampokalipsa = Tramp + apokalipsa, kukupedija = kukati + enciklopedija, dnovinarstvo = dno + novinarstvo, daytonarije = Dayton + detinjarije. Sve je više reči kojima se na senzacionalistički način, uz preterivanje i naduvavanje, određuju ili imenuju pojave: gigakonferencija, turbo-sega-mega-pink srednja klasa, turbopatriotski, turboevropski, hiperposmatrač.
Većina ovih reči se neće zadržati u jeziku, što je takođe odlika velikog broja novih reči. One nastaju, na brzinu odsluže svoje i nestaju. Nikada periferijska leksika nije bila toliko nestabilna kao u 21. veku. Centralni deo leksičkog sistema stabilan je i gotovo nepromenljiv.
Kako se boriti protiv ove navale “jednodnevnih” leksičkih inovacija, čiju bezvrednost pokazuje i kratak rok njihovog trajanja? Novim kulturnim prevratom - snažnim uticajem na jezik masmedija, tj. njihovim preusmeravanjem na jezik najboljih srpskih pisaca koji bi morao ponovo postati uzor i inspiracija u javnoj upotrebi jezika.
(Novosti)
Šta sve srpskom jeziku donose globalizacija i leksičke inovacije: U savremenom svetu zamire ideal elitne kulture, a govornici se sve više okreću masovnoj, opštenarodnoj kulturi
JEDAN od tematskih blokova na upravo održanom 16. međunarodnom kongresu slavista u Beogradu bio je posvećen uticaju globalizacije na leksiku slovenskih jezika. Slavisti iz Rusije, Belorusije, Češke, Poljske, Makedonije i Srbije predstavili su rezultate svojih istraživanja o ovoj temi. Najveća pažnja posvećena je internacionalizaciji leksičkog fonda slovenskih jezika, što je pokazano na materijalu skoro svih savremenih slovenskih jezika. Živimo u vreme informacione globalizacije, koja je na skupu nazvana “ameroglobalizacijom”, a Sjedinjene Američke Države - “komunikacionom imperijom”. Zahvaljujući tome, sve je više anglicizama u slovenskim jezicima.
Međutim, informaciona globalizacija dovela je do još jedne pojave, o kojoj se manje piše, a to je banalizacija leksike slovenskih jezika. Ruski lingvisti objašnjavaju da je krajem 20. veka došlo do “kulturnog prevrata” - jezička zajednica govornika ruskog jezika, kao i većine drugih slovenskih i neslovenskih jezika, počela je da se u svojim jezičkim idealima okreće prema ekspresivnom javnom jeziku sredstava masovnog informisanja, umesto ka jeziku pisaca, kao što je bilo uobičajeno u 19. veku. U savremenom svetu zamire ideal elitne kulture, a govornici se sve više okreću masovnoj, opštenarodnoj kulturi. Sve su popularnije reči kojima se na grub, komičan, ponekad i nenormativan način postiže ekspresivnost dostupna masama.
Nove reči u srpskom jeziku pokazuju sličnu tendenciju kao u drugim slovenskim jezicima - ekspresivne su, žive, zanimljive, ali predstavljaju izraz sniženog stila, koji se sve grublje širi, preteći da istisne sve ostale funkcionalne stilove. Kolega T. Prćić ovaj novi stil masmedija naziva “nemarnim stilom” i određuje ga kao “hibridnu tvorevinu u kojoj dominira mešavina popularnog, ćaskačko-opuštenog i publicističkog stila.”
Nove reči iz nekoliko najčitanijih dnevnih novina u Srbiji koje sadrže neki oblik banalizacije, uglavnom su okazionalne, a to znači da su obično potvrđene samo jedanput ili zanemarljivo retko. Pokazalo se da najveći broj razmatranih reči nastaje iz želje za obezvređivanjem osoba, pojava, ideja i dr. Da bi se pejorativizacija postigla, iz repertoara sredstava za postizanje ekspresivizacije biraju se ona koja za cilj imaju vulgarizaciju i banalizaciju.
Tako, na primer, jedan od mehanizama za obezvređivanje osobe u jeziku srpskih novinara i kolumnista jeste motivacija imenovanja nekom banalnom, beznačajnom aktivnošću koju osoba upražnjava, a svesno se zanemaruju sve njene ostale osobine: fejsbukovac, kliktač, kokakoličar, patkar. Ovde spadaju i sintagme: imači mišljenja, nosači kovčega, duvači u pištaljku. Zanimljiva je i upotreba turskih sufiksa na nov način. Tako, na primer, jedan kolumnista naziva profesora Univerziteta Harvard - harvardlija, a studente - fakultetlijama, pa se nipodaštavanje imenovanih lica postiže upotrebom ovde neočekivanog turskog sufiksa. Imenicom balegarluk (i nekoliko drugih, koje su takođe dobijene novom upotrebom sufiksa - luk) na pejorativan način iskazuju se ljudi, njihovi postupci i okolnosti u kojima se nešto odvija. Sve je više sintagmi sa nepromenljivom odredbenom imenicom: megafon diplomatija, šatl diplomatija, tojota mafija, bikini sudija. Ponekad se kao odredbeni deo sintagme upotrebljava reč ili grupa reči koje su čak i napisane na engleskom jeziku: catch all partija, bad guy i good guy narativ. Posebno su neobične onomatopejske reči kojima se određuju imenice: cik-cak politika, tuti-fruti partija, ping-pong doplomatija, ooruk posleratno slikarstvo. Jasno je da se upotrebljenim onomatopejama omalovažava pojava o kojoj se govori. Vrlo su ekspresivne i slivenice, kao što je trampokalipsa = Tramp + apokalipsa, kukupedija = kukati + enciklopedija, dnovinarstvo = dno + novinarstvo, daytonarije = Dayton + detinjarije. Sve je više reči kojima se na senzacionalistički način, uz preterivanje i naduvavanje, određuju ili imenuju pojave: gigakonferencija, turbo-sega-mega-pink srednja klasa, turbopatriotski, turboevropski, hiperposmatrač.
Većina ovih reči se neće zadržati u jeziku, što je takođe odlika velikog broja novih reči. One nastaju, na brzinu odsluže svoje i nestaju. Nikada periferijska leksika nije bila toliko nestabilna kao u 21. veku. Centralni deo leksičkog sistema stabilan je i gotovo nepromenljiv.
Kako se boriti protiv ove navale “jednodnevnih” leksičkih inovacija, čiju bezvrednost pokazuje i kratak rok njihovog trajanja? Novim kulturnim prevratom - snažnim uticajem na jezik masmedija, tj. njihovim preusmeravanjem na jezik najboljih srpskih pisaca koji bi morao ponovo postati uzor i inspiracija u javnoj upotrebi jezika.
(Novosti)