Član
- Učlanjen(a)
- 16.05.2009
- Poruka
- 669
...Ona, koja te pogledom natera da se smrznes...dodirom, da pozelis da nestanes....
Žena.. žena..
Svaka žena je žena za sebe. Svaka žena ima svoje stavove, svoja merila, svoj, lični tajni život, prožet tugom, srećom.. O svakoj ženi bi se nadugačko mogli pisati romani...
Ali da li postoji žena za koju bi se moglo reći kako je pravo oličenje muških fantazija i snova?
Najpre nekoliko reči o tome kako muškarci doživljavaju žene. Načini doživljavanja ženskog pola su drugačiji od muškarca do muškarca, ali jedno je jasno - njihovo viđenje fatalne žene uglavnom je jednako i svedeno isključivo na fantazije.
A kakva je to žena za koju bi se moglo reći da je uistinu fatalna?
Ona koja je prelepa, misteriozna, zanosna, strastvena, žena koja zna šta hoće, koja je seksepilna, koja je svesna svoje okrutne nadmoći nad jačim polom.. Da li je to možda riba koja ima divno lice, duge, jarke nokte, prelepo telo? Da li je to žena za kojom muškarci okreću glavu na ulici i zbog koje krše sve svoje postavljene životne principe i merila, bez primisli o budućnosti i onom što predstoji?
Da li postoji baš takva žena koja istovremeno ima sve te atribute? Ili je to ipak samo deo muških snova?
Svaka žena je priča za sebe...
Ni za jednu se ne može reći kako poseduje sve navedene osobine, ali žene kao žene vole da lepo izgledaju, drže do sebe, budu zavodljive i da zavode, ali osim svega toga - ženama treba ljubav.
Samo shvatanje ljubavi je prvi problem u rešenju traženja odgovora da li postoje žene muških snova. Različitost među polovima po tom pitanju je izražena.
Žena iz muških snova je ona koja im u svemu povlađuje, koja je uvek ovde za njih, spremna na sve njihove hirove, potrebe, koja se neće previše buniti ukoliko nemaju vremena za nju, ukoliko su zauzeti drugim stvarima (čak i drugom ženom) i za koju bi najbolje bilo čak i da nema pravo na sopstveno mišljenje, izgrađene principe i merila..
Jednom rečju muško viđenje fatalne žene je viđenje žive lutke koja poseduje sve navedene osobine od gore, koja nema nedostatke, ali koja je savršena.
Takve žene - nema!
Nadalje, bitno je napomenuti i to kako se muškarci međusobno dosta razlikuju, što zbog drugačijeg vida vaspitavanja, drugačijeg karaktera koje se sticajem životnih oklonosti formira, a i ukusi su dosta različiti. S te strane navela bih još jednu značajnu karakteristiku. To je da se muškarci uz određenu ženu koja ima nedostatke kojih su svesni, mogu osećati kao da se nalaze uz ženu iz svojih snova.
To je u periodu kada su zaljubljeni, ili kada taj eurofičan osećaj zaljubljenosti prelazi u nešto konkretnije, a to je ljubav. Tada se muškarci bez obzira na ženine nedostatke, i bez obzira na to što ta žena možda nije ni blizu nekih njihovih merila i kriterijuma - osećaju kao da su ''uboli'' premiju. Tada se svi nedostaci brišu, tada su kriterijumi nebitni.. U tim situacijama često se stvaraju neki novi kriterijumi na osnovu kojih oni grade dalje planove..
Npr. možda su oni svojevremeno priželjkivali ženu koja je divna, prelepa, a koja se bavi medicinom. Vremenom su sreli ženu koja jeste divna, bajna, ali koja je još student i radi privremeno kao šankerica. U tom slučaju se njihovi kriterijumi menjaju, nedostatak toga da to nije žena koja se bavi medicinom se briše..
Muškarci se prilagođavaju novoj situaciji.. Iako je u njima i dalje ostao onaj ideal žene iz sna, tada se taj ideal dejstvom stvarnosti gubi.. Vremenom, ideal žene iz sna nestaje, ukoliko zaljubljenost prelazi u ljubav, tj ukoliko ljubav postaje jaka i čvrsta.
U slučaju da je reč o kratkoj euforiji, tada se oni pod dejstvom razočaranja u tu ženu, vraćaju svojim prvobitnim merilima koje izoštravaju, tražeći i dalje ''ženu iz sna''.
Nadalje muškarci su uvek svesni stvarnosti i toga kako stvarnost izgleda, tako da čak i kada su idealni životni partneri, kada im je veza prelepa, kada se grade planovi daljnjeg življenja i kada se živi na osnovu tih planova i ljubavi, u njima uvek ostane nedostignut prikaz žene iz sna. To se najbolje opisuje kao ''sindrom prve ljubavi ili nedostignute idile'' koja uvek ostaje negde u zaključanom kutu njihovog srca.. Ukoliko se desi da pored idealnog života sa partnerkom, sretnu ženu iz svog sna lako se može desiti da oni, vođeni svojim srcem i onim što skrivaju u njemu, krenu za njom - kao da pokušavaju da prihvate taj veliki izazov kog im život nameće da konačno imaju ''ženu iz svojih snova''..
Ali kako ni jedno ljudsko biće nije idealno, u tom slučaju se može desiti da će se muškarci razočarati u tu ženu, svesni kako ona nije ni približna njihovim prvobitnim merilima, jer zapravo takve žene ni - nema.
Koje su žene fatalne
Fenomen, ,,fatalne žene” i ,,neodoljivog” muškarca je, u stvari, posledica nekoliko činjenica, u koje spadaju izraz lica, ponašanje, govor i držanje tela. Ali, za postizanje pravog utiska važno je da u tim trenucima žena ili muškarac nemaju nikakvu vidijivu nameru. Naravno, za muškarca je interesantnija ženska fatalnost od analize sopstvene neodoijivosti.
Žena izgleda ,,fatalno” kada iz nje nešto zrači, a da pri tome nije sasvim jasno šta je to. To što muškom posmatraču nije jasno, nije ni ženi baš nadohvat ruke, i ona to stanje ne može da kontroliše.
,,Fatalnost” je, u stvari, mnogo fatalnija nego što se i muškarcima i ženama čini, jer ona odražava stanje retke sposobnosti da se emocionalna memorija drži mirnijom nego kod ,,nefatalnih” ijudi. Najpre, žena nije fatalna dok je sama, već sarno kada je okružena muškarcima. Retka aktivacija emocionalnih zapisa prošlosti daje taj poželjan atribut.
Samo kad je okružena
To se dešava samo u momentima kada joj se na licu ocrtavaju neodređene, često nesvesne memorije koje nisu u vezi s muškarcem s kojim ona razgovara ili je u nekom drugom odnosu. Važno je, takođe, da njene misli u tom času nisu nikome upućene, da nema fiksiranu emocionalnu nameru.
Žena je, isto tako, fatalna kada izgleda da je ničija, a najfatalnija je kada je u društvu muškarca koji je umislio da je njegova, a ona to nije.
S druge strane, ženska neodoljivost dolazi i od lažnih utisaka koje muškarci u okolini stiču i neosnovano im se čini da njihove šanse potiču bukvalno od ženske blizine, izgleda i ponašanja. Realno gledajući, u tim momentima žena je emocionalno daleko od ,,razuzdane gomile” i zainteresovanog muškog pojedinca. Ako se dogodi da se približi posmatračima u bilo kom smislu, njena fatalnost se smanjuje, a ,,neodoljivost” kao posledični teret prebacuje se na izabranog partnera - da bi se uskoro otela i od njega, ukoliko on ne zna kako da zadrži fatalnu ženu.
Muškarce i žene uvek privlači nenamešten, spontan izraz lica partnera, što se lako postiže razmišjanjem i učestvovanjem u sadašnjosti, bez prizivanja prošlih memorija i bez ikakvog planiranja budućnosti u tom trenu. Žena je u stanju da odmah oseti muški plan koji mu i pada na pamet; zbog toga on mora da se suzdrži od bilo kakve pomisli da planira kad je sa njom. Naime, kod većine muškaraca to se jasno vidi na licu.
Namere se vide na licu
Planiranje mora majstorski da se prikrije ili odloži, jer se na licu muškarca lako uočavaju emotivne tendencije. Žena je odličan tumač emocionalno obojenih muških namera, a svaki muškarac koji to isto može da uoči na ženi u ubedljivoj je prednosti nad takmacima.
Ako hoćete da vidite pravo ženino lice, to se najbolje postiže u prilikama kada je izolovana iz stalne sredine i kada je na određeno vreme odvojena od konkurentkinja (odmori, mirovanja, askeza). Izraz lica i emocije koje se očitavaju na licu ,,izolovane” žene najsličnije su njenom iskonskom izgledu.
Prave ,,veštice” među ženama odlikuju se upotrebom znanja koje druge kod sebe ne prepoznaju, iako ga imaju. Ta vrsta znanja je u biti primitivna i elementarna, ali utoliko je efikasnija kod drugih žena, a naročito kod prijemčivih muškaraca. S muškog stanovišta, ,,veštica” je jednostavnija za rukovanje, iako je bije glas da je posebna, što dolazi od mišljenja većine žena da je ona opasnija.
Da bi žena došla do nepoznatog znanja o sebi (znanje koje potencijalno može da je privremeno napravi ,,vešticom”), potrebno je da prođu, najmanje, dan i noć.
Ženski retrovizor
Otkad je žena shvatila čaroliju ogledanja, počeo je biološki process bitnih promena.
Ogledalo je jedno od stubova ženske moći. Pre nego što se anonimni pronalazač dosetio da površinu stakla premaže srebrnim rastvorom, pra - ženama je bila dovoljna i ravna površina u nekom sudu ili prirodnoj vodi. Otkada je shvatila čaroliju ogledanja, počeo je biološki proces bitnih promena, jer u tom momentu mozak pra-žene nije bio spreman da shvati ozbiljnost posledica koje će stalno proveravanje izgleda doneti.
Dakle, ogledalo je preko noći pretvorilo ženu u drugo biće, jer su postojali svi sistemi u mozgu, osim onog koji bi joj neprestano ulivao neophodno samopoštovanje. Odjednom je stvoren neodoljiv čarobni štapić koji joj je stalno dolivao snagu, vešto skrivajući drugu stranu ogledanja - iluziju. Iluzija je, inače, za našu vrstu vrlo korisno moždano postignuće. Žena je pojavom ogledala iskoračila napred, posredno zadavši nove zadatke muškarcu.
Privržene kameri
Pre pronalaska ogledala, muškarac je znao kako žena izgleda zato što je mogao da je vidi, ali ona nije znala šta on to vidi i zbog čega mu se sviđa ili ne sviđa. Kada je taj uzrok bio otklonjen, došao je prelomni trenutak kada je iluzija, njen važan pokretač, dobila večiti značaj. Iluzija je počela da produkuje razna uverenja. Najpre je žena, zavisno od svojeg stasa, mogla da uobrazi da je lepa ili da, i pored nesumnjive lepote, misli da nije dovoljno lepa.
Ostale žene videle su kako izgleda suparnica, ali nisu mogle da je uporede sa svojim izgledom, pa su bile nesigurne. To je pogodovalo ranom muškarcu koji je, u opštem metežu zbog ženskog izgleda, imao dobru priliku za muško delovanje. Današnji muškarac treba da poznaje uzroke neodoljive ženske privrženosti ogledalu, a to može da razjasni ženske postupke koji su mu važni.
Da vidimo šta se još dogodilo sa ustoličavanjem jednostavnog optičkog pomagala - ogledala, čiji su potonji naslednici, kamere svih vrsta, tako omiljeni kod žena. Žensku privrženost kameri najbolje potkrepljuje činjenica da je devet desetina televizijskih voditelja - ženskog pola.
Kako mozak, jednostavno, nije predvideo mehanizam da gleda samog sebe ili da gleda izraz i izgled lica koji on kontroliše, namera prirode, u tom smislu, ostaje nam nepoznata. Da je priroda htela da sebe stalno gledamo i da je za to bilo preke potrebe, ona bi nam sama ugradila nekakva ogledala, a budućnost će pokazati da li će televizijske kamere izmeniti svet do presudnih granica, kada će rezultat ukupnog dejstva na ljudsku materiju postati biološki opasan.
Potvrda izgleda
Žena se ogleda kada god to može
Najpre, svako kupatilo ima ogledalo u kojem se ona zagleda od ranog jutra. Međutim, potvrdu za svoj izgled ona traži celog dana. Da li je to izlog pored kojeg prolazi ili stakiena fasada neke zgrade, svejedno je. Ako negde mora da sedne ili nešto da sačeka, tu je džepna kopija omiljenog ogledala.
Vrhunac vizuelne kontrole svog lica, uz neprestano ponavijano potvrđivanja iluzije da je lepša od drugih, vidi se kod žena u vožnji. Kada je neko drugi vozi, ona, naravno, ima ogledalo skriveno iza suncobrana u kabini automobila; ako sama upravija, stalno pogleđuje u unutranšji retrovizor, što čini tri četvrtine žena - vozača.
Ne razumem proizvodače automobila i njihovo slabo poznavanje žena. Morali bi serijski da ugrađuju dva unutrašnja retrovizora, od kojih bi jedan (po mogućstvu veći) bio ženski, a drugi, bi, eto, služio da ona povremeno baci pogled koji joj dolazi otpozadi.
Ali, pazite: nasuprot spoljnjem izgledu, ženu nikada ne interesuju otvori i prirodne šupljine na telu
Većinu savršeno ne zanima naročito onaj glavni i one ga često neće videti - ne zato što ne mogu, već zato što neće. Takve naprave (endoskopi) koje zaviruju u prirodne otvore na telu, a savremena medicina ih je dočekala kao božji dar, nisu predmet interesovanja žene. Unutrašnjost njenog tela je ne zanima. lako je muškarac zainteresovan baš za unutrašnje delove određenog ženskog područja, ženi na pamet ne pada da to proverava.
To potvrduje da je žena, iako fizički opipijiva i stvarna, programirana tako da za muškarca ostane imaginarna i duboka tajna, pokazujući mu se kao lepa površinska predstava dostupna za njegova čula.
Izvor: Stetoskop
Žena.. žena..
Svaka žena je žena za sebe. Svaka žena ima svoje stavove, svoja merila, svoj, lični tajni život, prožet tugom, srećom.. O svakoj ženi bi se nadugačko mogli pisati romani...
Ali da li postoji žena za koju bi se moglo reći kako je pravo oličenje muških fantazija i snova?
Najpre nekoliko reči o tome kako muškarci doživljavaju žene. Načini doživljavanja ženskog pola su drugačiji od muškarca do muškarca, ali jedno je jasno - njihovo viđenje fatalne žene uglavnom je jednako i svedeno isključivo na fantazije.
A kakva je to žena za koju bi se moglo reći da je uistinu fatalna?
Ona koja je prelepa, misteriozna, zanosna, strastvena, žena koja zna šta hoće, koja je seksepilna, koja je svesna svoje okrutne nadmoći nad jačim polom.. Da li je to možda riba koja ima divno lice, duge, jarke nokte, prelepo telo? Da li je to žena za kojom muškarci okreću glavu na ulici i zbog koje krše sve svoje postavljene životne principe i merila, bez primisli o budućnosti i onom što predstoji?
Da li postoji baš takva žena koja istovremeno ima sve te atribute? Ili je to ipak samo deo muških snova?
Svaka žena je priča za sebe...
Ni za jednu se ne može reći kako poseduje sve navedene osobine, ali žene kao žene vole da lepo izgledaju, drže do sebe, budu zavodljive i da zavode, ali osim svega toga - ženama treba ljubav.
Samo shvatanje ljubavi je prvi problem u rešenju traženja odgovora da li postoje žene muških snova. Različitost među polovima po tom pitanju je izražena.
Žena iz muških snova je ona koja im u svemu povlađuje, koja je uvek ovde za njih, spremna na sve njihove hirove, potrebe, koja se neće previše buniti ukoliko nemaju vremena za nju, ukoliko su zauzeti drugim stvarima (čak i drugom ženom) i za koju bi najbolje bilo čak i da nema pravo na sopstveno mišljenje, izgrađene principe i merila..
Jednom rečju muško viđenje fatalne žene je viđenje žive lutke koja poseduje sve navedene osobine od gore, koja nema nedostatke, ali koja je savršena.
Takve žene - nema!
Nadalje, bitno je napomenuti i to kako se muškarci međusobno dosta razlikuju, što zbog drugačijeg vida vaspitavanja, drugačijeg karaktera koje se sticajem životnih oklonosti formira, a i ukusi su dosta različiti. S te strane navela bih još jednu značajnu karakteristiku. To je da se muškarci uz određenu ženu koja ima nedostatke kojih su svesni, mogu osećati kao da se nalaze uz ženu iz svojih snova.
To je u periodu kada su zaljubljeni, ili kada taj eurofičan osećaj zaljubljenosti prelazi u nešto konkretnije, a to je ljubav. Tada se muškarci bez obzira na ženine nedostatke, i bez obzira na to što ta žena možda nije ni blizu nekih njihovih merila i kriterijuma - osećaju kao da su ''uboli'' premiju. Tada se svi nedostaci brišu, tada su kriterijumi nebitni.. U tim situacijama često se stvaraju neki novi kriterijumi na osnovu kojih oni grade dalje planove..
Npr. možda su oni svojevremeno priželjkivali ženu koja je divna, prelepa, a koja se bavi medicinom. Vremenom su sreli ženu koja jeste divna, bajna, ali koja je još student i radi privremeno kao šankerica. U tom slučaju se njihovi kriterijumi menjaju, nedostatak toga da to nije žena koja se bavi medicinom se briše..
Muškarci se prilagođavaju novoj situaciji.. Iako je u njima i dalje ostao onaj ideal žene iz sna, tada se taj ideal dejstvom stvarnosti gubi.. Vremenom, ideal žene iz sna nestaje, ukoliko zaljubljenost prelazi u ljubav, tj ukoliko ljubav postaje jaka i čvrsta.
U slučaju da je reč o kratkoj euforiji, tada se oni pod dejstvom razočaranja u tu ženu, vraćaju svojim prvobitnim merilima koje izoštravaju, tražeći i dalje ''ženu iz sna''.
Nadalje muškarci su uvek svesni stvarnosti i toga kako stvarnost izgleda, tako da čak i kada su idealni životni partneri, kada im je veza prelepa, kada se grade planovi daljnjeg življenja i kada se živi na osnovu tih planova i ljubavi, u njima uvek ostane nedostignut prikaz žene iz sna. To se najbolje opisuje kao ''sindrom prve ljubavi ili nedostignute idile'' koja uvek ostaje negde u zaključanom kutu njihovog srca.. Ukoliko se desi da pored idealnog života sa partnerkom, sretnu ženu iz svog sna lako se može desiti da oni, vođeni svojim srcem i onim što skrivaju u njemu, krenu za njom - kao da pokušavaju da prihvate taj veliki izazov kog im život nameće da konačno imaju ''ženu iz svojih snova''..
Ali kako ni jedno ljudsko biće nije idealno, u tom slučaju se može desiti da će se muškarci razočarati u tu ženu, svesni kako ona nije ni približna njihovim prvobitnim merilima, jer zapravo takve žene ni - nema.
Koje su žene fatalne
Fenomen, ,,fatalne žene” i ,,neodoljivog” muškarca je, u stvari, posledica nekoliko činjenica, u koje spadaju izraz lica, ponašanje, govor i držanje tela. Ali, za postizanje pravog utiska važno je da u tim trenucima žena ili muškarac nemaju nikakvu vidijivu nameru. Naravno, za muškarca je interesantnija ženska fatalnost od analize sopstvene neodoijivosti.
Žena izgleda ,,fatalno” kada iz nje nešto zrači, a da pri tome nije sasvim jasno šta je to. To što muškom posmatraču nije jasno, nije ni ženi baš nadohvat ruke, i ona to stanje ne može da kontroliše.
,,Fatalnost” je, u stvari, mnogo fatalnija nego što se i muškarcima i ženama čini, jer ona odražava stanje retke sposobnosti da se emocionalna memorija drži mirnijom nego kod ,,nefatalnih” ijudi. Najpre, žena nije fatalna dok je sama, već sarno kada je okružena muškarcima. Retka aktivacija emocionalnih zapisa prošlosti daje taj poželjan atribut.
Samo kad je okružena
To se dešava samo u momentima kada joj se na licu ocrtavaju neodređene, često nesvesne memorije koje nisu u vezi s muškarcem s kojim ona razgovara ili je u nekom drugom odnosu. Važno je, takođe, da njene misli u tom času nisu nikome upućene, da nema fiksiranu emocionalnu nameru.
Žena je, isto tako, fatalna kada izgleda da je ničija, a najfatalnija je kada je u društvu muškarca koji je umislio da je njegova, a ona to nije.
S druge strane, ženska neodoljivost dolazi i od lažnih utisaka koje muškarci u okolini stiču i neosnovano im se čini da njihove šanse potiču bukvalno od ženske blizine, izgleda i ponašanja. Realno gledajući, u tim momentima žena je emocionalno daleko od ,,razuzdane gomile” i zainteresovanog muškog pojedinca. Ako se dogodi da se približi posmatračima u bilo kom smislu, njena fatalnost se smanjuje, a ,,neodoljivost” kao posledični teret prebacuje se na izabranog partnera - da bi se uskoro otela i od njega, ukoliko on ne zna kako da zadrži fatalnu ženu.
Muškarce i žene uvek privlači nenamešten, spontan izraz lica partnera, što se lako postiže razmišjanjem i učestvovanjem u sadašnjosti, bez prizivanja prošlih memorija i bez ikakvog planiranja budućnosti u tom trenu. Žena je u stanju da odmah oseti muški plan koji mu i pada na pamet; zbog toga on mora da se suzdrži od bilo kakve pomisli da planira kad je sa njom. Naime, kod većine muškaraca to se jasno vidi na licu.
Namere se vide na licu
Planiranje mora majstorski da se prikrije ili odloži, jer se na licu muškarca lako uočavaju emotivne tendencije. Žena je odličan tumač emocionalno obojenih muških namera, a svaki muškarac koji to isto može da uoči na ženi u ubedljivoj je prednosti nad takmacima.
Ako hoćete da vidite pravo ženino lice, to se najbolje postiže u prilikama kada je izolovana iz stalne sredine i kada je na određeno vreme odvojena od konkurentkinja (odmori, mirovanja, askeza). Izraz lica i emocije koje se očitavaju na licu ,,izolovane” žene najsličnije su njenom iskonskom izgledu.
Prave ,,veštice” među ženama odlikuju se upotrebom znanja koje druge kod sebe ne prepoznaju, iako ga imaju. Ta vrsta znanja je u biti primitivna i elementarna, ali utoliko je efikasnija kod drugih žena, a naročito kod prijemčivih muškaraca. S muškog stanovišta, ,,veštica” je jednostavnija za rukovanje, iako je bije glas da je posebna, što dolazi od mišljenja većine žena da je ona opasnija.
Da bi žena došla do nepoznatog znanja o sebi (znanje koje potencijalno može da je privremeno napravi ,,vešticom”), potrebno je da prođu, najmanje, dan i noć.
Ženski retrovizor
Otkad je žena shvatila čaroliju ogledanja, počeo je biološki process bitnih promena.
Ogledalo je jedno od stubova ženske moći. Pre nego što se anonimni pronalazač dosetio da površinu stakla premaže srebrnim rastvorom, pra - ženama je bila dovoljna i ravna površina u nekom sudu ili prirodnoj vodi. Otkada je shvatila čaroliju ogledanja, počeo je biološki proces bitnih promena, jer u tom momentu mozak pra-žene nije bio spreman da shvati ozbiljnost posledica koje će stalno proveravanje izgleda doneti.
Dakle, ogledalo je preko noći pretvorilo ženu u drugo biće, jer su postojali svi sistemi u mozgu, osim onog koji bi joj neprestano ulivao neophodno samopoštovanje. Odjednom je stvoren neodoljiv čarobni štapić koji joj je stalno dolivao snagu, vešto skrivajući drugu stranu ogledanja - iluziju. Iluzija je, inače, za našu vrstu vrlo korisno moždano postignuće. Žena je pojavom ogledala iskoračila napred, posredno zadavši nove zadatke muškarcu.
Privržene kameri
Pre pronalaska ogledala, muškarac je znao kako žena izgleda zato što je mogao da je vidi, ali ona nije znala šta on to vidi i zbog čega mu se sviđa ili ne sviđa. Kada je taj uzrok bio otklonjen, došao je prelomni trenutak kada je iluzija, njen važan pokretač, dobila večiti značaj. Iluzija je počela da produkuje razna uverenja. Najpre je žena, zavisno od svojeg stasa, mogla da uobrazi da je lepa ili da, i pored nesumnjive lepote, misli da nije dovoljno lepa.
Ostale žene videle su kako izgleda suparnica, ali nisu mogle da je uporede sa svojim izgledom, pa su bile nesigurne. To je pogodovalo ranom muškarcu koji je, u opštem metežu zbog ženskog izgleda, imao dobru priliku za muško delovanje. Današnji muškarac treba da poznaje uzroke neodoljive ženske privrženosti ogledalu, a to može da razjasni ženske postupke koji su mu važni.
Da vidimo šta se još dogodilo sa ustoličavanjem jednostavnog optičkog pomagala - ogledala, čiji su potonji naslednici, kamere svih vrsta, tako omiljeni kod žena. Žensku privrženost kameri najbolje potkrepljuje činjenica da je devet desetina televizijskih voditelja - ženskog pola.
Kako mozak, jednostavno, nije predvideo mehanizam da gleda samog sebe ili da gleda izraz i izgled lica koji on kontroliše, namera prirode, u tom smislu, ostaje nam nepoznata. Da je priroda htela da sebe stalno gledamo i da je za to bilo preke potrebe, ona bi nam sama ugradila nekakva ogledala, a budućnost će pokazati da li će televizijske kamere izmeniti svet do presudnih granica, kada će rezultat ukupnog dejstva na ljudsku materiju postati biološki opasan.
Potvrda izgleda
Žena se ogleda kada god to može
Najpre, svako kupatilo ima ogledalo u kojem se ona zagleda od ranog jutra. Međutim, potvrdu za svoj izgled ona traži celog dana. Da li je to izlog pored kojeg prolazi ili stakiena fasada neke zgrade, svejedno je. Ako negde mora da sedne ili nešto da sačeka, tu je džepna kopija omiljenog ogledala.
Vrhunac vizuelne kontrole svog lica, uz neprestano ponavijano potvrđivanja iluzije da je lepša od drugih, vidi se kod žena u vožnji. Kada je neko drugi vozi, ona, naravno, ima ogledalo skriveno iza suncobrana u kabini automobila; ako sama upravija, stalno pogleđuje u unutranšji retrovizor, što čini tri četvrtine žena - vozača.
Ne razumem proizvodače automobila i njihovo slabo poznavanje žena. Morali bi serijski da ugrađuju dva unutrašnja retrovizora, od kojih bi jedan (po mogućstvu veći) bio ženski, a drugi, bi, eto, služio da ona povremeno baci pogled koji joj dolazi otpozadi.
Ali, pazite: nasuprot spoljnjem izgledu, ženu nikada ne interesuju otvori i prirodne šupljine na telu
Većinu savršeno ne zanima naročito onaj glavni i one ga često neće videti - ne zato što ne mogu, već zato što neće. Takve naprave (endoskopi) koje zaviruju u prirodne otvore na telu, a savremena medicina ih je dočekala kao božji dar, nisu predmet interesovanja žene. Unutrašnjost njenog tela je ne zanima. lako je muškarac zainteresovan baš za unutrašnje delove određenog ženskog područja, ženi na pamet ne pada da to proverava.
To potvrduje da je žena, iako fizički opipijiva i stvarna, programirana tako da za muškarca ostane imaginarna i duboka tajna, pokazujući mu se kao lepa površinska predstava dostupna za njegova čula.
Izvor: Stetoskop
Poslednja izmena:
