Šta je novo?

Fabrika za pravljenje para

Učlanjen(a)
19.09.2009
Poruka
27.643
pare-v.jpg



Već 80 godina iz zgrade na Topčideru izlaze kamioni puni para. U zavisnosti od ekonomskog stanja u zemlji tokom proteklih decenija, broj kamiona koji je prevozio novac bio je veći ili manji. Na sreću građana Srbije, poslednjih godina je proizvodnja „svežeg“ novca znatno manja nego u periodu od pre samo desetak godina.

Od zlata do značaka
Zgrada Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca (ZIN) projektovana je po uzoru na tadašnju sličnu fabriku u Francuskoj. Radi od 1929. godine, tako da ove godine ZIN slavi jubilej – 80 godina postojanja. Danas je to fabrika u kojoj se osim papirnog i kovanog novca proizvode i svi sigurnosni dokumenti od državnog značaja, kao i sve hartije od vrednosti. U kovnici se već godinama proizvodi kovani novac od bakra, čelika i aluminijuma, prigodni kovani novac u zlatu i srebru, sve vrste medalja i plaketa, a raznim galvanskim obradama sva državna odlikovanja i brojni drugi komercijalni proizvodi kao što su značke, privesci...
Nedavno je pušten u rad i potpuno novi proizvodni deo za proizvodnju PC i PVC proizvoda, odnosno bankarskih kartica i elemenata novog elektronskog pasoša Republike Srbije, koji u sebi sadrži čip, odnosno stranu s podacima. Zbog toga je u pogon puštena i potpuno nova linija za doradu pasoških knjižica na kojoj se kompletno izrađuju novi pasoši. Zavod raspolaže savremenom tehnologijom koja postoji u svim fabrikama ovog tipa u Evropi i svetu.
– Mere obezbeđenja su na najvišem nivou. Upravo je uveden najsavremeniji sistem obezbeđenja kako unutrašnjeg, tako i spoljašnjeg kruga ZIN-a. Kontrola pristupa je na svakom koraku, a naročito u proizvodnim prostorijama gde je restriktivno omogućen ulazak samo ljudima koji rade u proizvodnji. Ceo sistem je povezan i sa centralom Narodne banke Srbije – navodi Ivan Drecun, pomoćnik direktora Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca.

Strane valute i dokumenta
Kapacitet cele kovnice za opticajni novac je projektovan za potrebe velike Jugoslavije, tako da danas ima prostora da se ZIN „proizvodima“ plasira na inostranom tržištu. Mnoge zemlje u Evropi i svetu ni danas nemaju svoje štamparije, što ukazuje na značaj postojanja kuće kao što je ZIN.
Novčanice se u ovom zavodu rade u tehnologiji ofsetne (ravne) i duboke štampe. Manji apoeni, od 10 i 20 dinara, izrađuju se samo u ofsetnoj, jeftinijoj tehnici, a veći apoeni u tehnologiji duboke štampe, na specijalnim mašinama namenjenim isključivo u tu svrhu. I najnoviji pasoši se rade na mašinama namenjenim za proizvodnju novca, tako da se efekti duboke štampe mogu osetiti i na našem novom pasošu, na prvoj i poslednjoj stranici knjižice.
– Savremena oprema omogućava nam da znanje i iskustvo primenimo kako za izradu proizvoda namenjenih domaćem tržištu, tako i drugim zemljama. Uspešno ostvareni poslovi, na primer, izrade pasoša Republike Ekvador ili aluminijumskog kovanog novca za Republiku Kostariku, pokazuju da je ZIN sposoban da ponudi proizvode u skladu sa svetskim standardima. Osim investiranja u mašine, opremu i moderan proizvodni prostor, ulaže se i u kadrove – objašnjava Drecun.
ZIN ima potpunu nezavisnost u pripremi i izradi alata za sve vrste proizvodnje. Brojni umetnici i inženjeri, u tri nezavisna umetnička studija – za novac, hartije od vrednosti i komercijalne proizvode i kovane proizvode, ostvaruju sve ideje i rešenja. Jedino se repromaterijali ne proizvode u ZIN-u, već se kupuju na tržištu od renomiranih svetskih firmi.

Presudno ljudsko umeće
Nabavka nove opreme omogućila je da se veliki deo manuelnog rada zameni mašinskim. Međutim, uprkos savremenoj tehnologiji, završna kontrola je zasnovana na ljudskom faktoru koji je presudan u završnom procesu proizvodnje i proceni kvaliteta završnog proizvoda.


Autor: Vladimir Spasić
 
Član
Učlanjen(a)
17.04.2009
Poruka
4.300
Fabrika u kojoj se prave pare

Fabrika u kojoj se prave pare


Zavod za izradu novčanica, poznatiji kao kovnica novca na Topčideru, mnogi zamišljaju kao mesto gde radnici mogu malo da naštancuju i za sebe. U stvarnosti se ceo kompleks blokira čak i kad zafali obična poštanska markica i niko ne sme napolje dok se ona ne nađe.



Odmah nam je bilo jasno da odatle nećemo moći da uzmemo nijedan novčić, pa čak ni za uspomenu. Jer zlatno pravilo Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca na Topčideru je „ulaz jednak izlazu", što znači da se strogo prati sudbina svakog dinara, ali i bilo kog drugog papira od vrednosti koji se ovde proizvede. I ništa ne sme da fali, pa čak ni poštanska markica.

Posle stroge kontrole na ulazu, našli smo se sa druge strane metalne ograde srpske fabrike novca. Ovde se proizvodi sav domaći novac, papirni i kovani, ali i sve hartije od vrednosti, čekovi, obveznice, akcizne i poštanske markice, platne kartice, štedne knjižice i dokumenta - pasoši, lične karte, vozačke i saobraćajne dozvole, vize....


0102-Djordje-Kojadinovic.jpg


Milijarde dinara na gomili

Izrada papirnog novca samo je jedna od delatnosti u Zavodu za izradu novčanica. Iako se posetioci šokiraju kada na gomili vide brikete upakovanih hiljadarki, zaposlenima to nije nikakav problem jer novčanice ne vide kao vrednost nego kao - proizvod. Nije zabeležena nijedna krađa u firmi !

Po zvuku sličnom onome kao kada na poker aparatu osvojite džekpot bilo nam je jasno da smo kročili u kovnicu novca, gde se proizvode opticajni, prigodni i kovani novac, medalje, plakete i ordenje. Upravo su, na naše iznenađenje, završili proizvodnju novčića za Kostariku?! Radnici su novac spakovan u plastične kese ubacivali u drvene kutije koje će se prekomorski transportovati do ove zemlje.

Svaka od četiri mašine u minutu izbaci 700 novčića.

- Ono što se danas primenjuje na evru i švajcarskom franku po pitanju kvaliteta materijala, to isto se primenjuje i prilikom izrade dinara. Naš novac satkan je od svih najkvalitetnijih materijala koji se koriste u svetu. Bez problema bismo mogli da štampamo i evro - objašnjava Ivan Drecun, pomoćnik generalnog direktora Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca. Upravo zbog kvalitetne izrade, mnoge strane države, poput Kostarike, poverili su im da i za njih kuju novčiće i štampaju novac, ali i dokumenta.

Kovnica se sa spoljne strane ne vidi jer je potpuno pokrivena zemljom i povezana sa trezorima u kojima se čuva gotov novac. Otkad postoji, nikada nije prekidala rad, pa čak ni za vreme Drugog svetskog rata, kada se novac kovao i štampao u obimu i pod upravom Nemaca. Posao se nije prekidao ni 1999. godine, tokom NATO bombardovanja.

Mere bezbednosti su rigorozne i bukvalno nije moguće izneti nijedan dinar. Ceo prostor je pokriven sigurnosnim kamerama. Na kraju radnog dana stanje mora da se poklopi. U suprotnom, zaposleni ne mogu da krenu kućama dok ne nađu grešku. U Zavodu ima 650 zaposlenih i niko ne pomišlja da „nešto pokuša". Zvuči nam neverovatno da niko nikada od zaposlenih nije došao u iskušenje da prisvoji neki dinar. Objašnjavaju nam da ovaj posao nije za onoga ko i posle dve nedelje rada i dalje novac posmatra kao - novac. Jer ovde se sav taj novac posmatra kao proizvod.


hartije.jpg


- Ovde radim osamnaest godina i ne znam da se desila neka pronevera. Ima priča da je davno bilo nekih pokušaja, ali ja ne znam za to. Sve se vrlo lako evidentira, pa čak i u vreme kada nije bio ovakav sistem obezbeđenja. Postoji nešto što se zove „ulaz jednak izlazu" i sve ono što uđe u Zavod mora da bude jednako onome što izađe. „Faktor čovek" je veoma bitan element ovde. Ovaj nivo bezbednosti i tehnike izuzetno je važan, ali svaki zaposleni ovde svestan je gde radi. Rade sa velikim količinama para, svi imaju neke svoje ljudske probleme, međutim ovo je ozbiljna ustanova, a pre zapošljavanja se prolaze ozbiljne provere. Filozofija proizvodnje novca je primenljiva na filozofiju proizvodnje bilo čega - objašnjava Drecun.

Dok posmatrate izraz lica radnika koji rade u delu za izradu novčanica, kroz čije ruke svakodnevno prolaze milioni, imate utisak kao da rade u fabrici čarapa, a ne u fabrici novca. Međutim, razlika je ta što je njihova odgovornost velika, a posao zahteva i ogromnu koncentraciju. Svaka novčanica se proverava nekoliko puta, pa su radnicima u toku radnog vremena samo pare pred očima. Budno oko kamere sve vreme snima, a tu su i kontrolori Narodne banke Srbije kojima, kako smo se uverili, ništa ne može da promakne.

- U jednoj smeni možemo da proizvedemo maksimum milion i 200.000 komada novčanica. Novčanice koje imaju bilo kakvu grešku se uništavaju, melju i na kraju se od njih prave briketi. Sve novčanice, i dobre i one sa greškom, šalju se u Narodnu banku Srbije - objasnio nam je Drecun.

Prilikom naše posete mašine su štampale novčanice od hiljadu dinara. U jednom momentu našli smo se u prostoriji gde je bio, kako kažu, „tvrd novac", i to milion novčanica od po 1.000 dinara! Od računanja koliko je to para zavrti se u glavi. Pare su bile svuda oko nas, a u vazduhu je lebdeo prepoznatljiv miris novca. Kažu da je to miris boje. Crvene novčanice su šetale na traci, neke su bile spakovane u plastične kesice, štosovi su bili naslagani kao cigle...

Vek trajanja jedne novčanice zavisi od apoena i u proseku je nekoliko godina. O tome brine Trezor NBS, koji vrši analizu i odlučuje da li je potrebno određeni novac vraćati u opticaj i doštampavati. Tražimo da nam se rasvetli misterija zvana „doštampavanje novca", na šta je narod sklon da se pozove prilikom svake inflacije ili pojave svežih novčanica.

- Štampanje novca često se uzima kao činjenica da će da bude uticajni faktor za inflaciju. To nije tačno. Ima nekoliko aspekata koji utiču na pojavu novih novčanica u opticaju. Jedna je i povlačenje starog jer je pohaban. Količina papirnih novčanica je jako bitna, a Trezor Narodne banke procenjuje koliko je potrebno novca odštampati za narednu godinu i oni nama daju nalog za proizvodnju - kaže Drecun.

Naći se u prostoriji sa tolikom količinom novca jedinstven je prizor za svakoga, osim za zaposlene, koji su ravnodušni. Samo mali broj ljudi ima priliku da u svom životu vidi toliku količinu keša na jednom mestu. Kako su nam objasnili, to i nije novac. Barem dok ga ne odobri Narodna banka Srbije i pusti u promet. Nisu nas u to ubedili.

Za pravljenje novčanica treba tačno 20 stepeni

Ispod ZIN-a je ogroman tunel sa klima-komorama, u kojima se rashlađuje vazduh koji se ventilacionim sistemom doprema u hale u kojima se proizvode novčanice. Štampanje novčanica zahteva veću vlažnost vazduha kako se tabak ne bi savijao. Temperatura vazduha za pravljenje para u proseku iznosi oko 20 stepeni, a vlažnost vazduha je oko pedeset milibara.

Najsavremenije mašine funkcionišu samo u optimalnim uslovima. U slučaju da im ne odgovaraju temperatura i vlažnost vazduha, automatski prestaju da štampaju novac. Vrednost jedne mašine za štampanje novca je oko deset miliona evra. Zbog specifičnih uslova rada zaposleni koji rade na mašinama za štampanje novca imaju benificirani radni staž.

Mogu da štampaju i evre

„Ono što se danas po pitanju kvaliteta materijala primenjuje na evru ili švajcarskom franku, to isto se primenjuje i prilikom izrade dinara. Naš novac satkan je od svih najkvalitetnijih materijala koji se koriste u svetu. Bez problema bismo mogli da štampamo i evro"

Ivan Drecun

pomoćnik generalnog direktora ZIN-a


Izvor: Press magazin
 
Top