Fabrika za pravljenje para
- Začetnik teme Ana_ana
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Fabrika u kojoj se prave pare
Fabrika u kojoj se prave pare
Zavod za izradu novčanica, poznatiji kao kovnica novca na Topčideru, mnogi zamišljaju kao mesto gde radnici mogu malo da naštancuju i za sebe. U stvarnosti se ceo kompleks blokira čak i kad zafali obična poštanska markica i niko ne sme napolje dok se ona ne nađe.
Odmah nam je bilo jasno da odatle nećemo moći da uzmemo nijedan novčić, pa čak ni za uspomenu. Jer zlatno pravilo Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca na Topčideru je „ulaz jednak izlazu", što znači da se strogo prati sudbina svakog dinara, ali i bilo kog drugog papira od vrednosti koji se ovde proizvede. I ništa ne sme da fali, pa čak ni poštanska markica.
Posle stroge kontrole na ulazu, našli smo se sa druge strane metalne ograde srpske fabrike novca. Ovde se proizvodi sav domaći novac, papirni i kovani, ali i sve hartije od vrednosti, čekovi, obveznice, akcizne i poštanske markice, platne kartice, štedne knjižice i dokumenta - pasoši, lične karte, vozačke i saobraćajne dozvole, vize....
Milijarde dinara na gomili
Izrada papirnog novca samo je jedna od delatnosti u Zavodu za izradu novčanica. Iako se posetioci šokiraju kada na gomili vide brikete upakovanih hiljadarki, zaposlenima to nije nikakav problem jer novčanice ne vide kao vrednost nego kao - proizvod. Nije zabeležena nijedna krađa u firmi !
Po zvuku sličnom onome kao kada na poker aparatu osvojite džekpot bilo nam je jasno da smo kročili u kovnicu novca, gde se proizvode opticajni, prigodni i kovani novac, medalje, plakete i ordenje. Upravo su, na naše iznenađenje, završili proizvodnju novčića za Kostariku?! Radnici su novac spakovan u plastične kese ubacivali u drvene kutije koje će se prekomorski transportovati do ove zemlje.
Svaka od četiri mašine u minutu izbaci 700 novčića.
- Ono što se danas primenjuje na evru i švajcarskom franku po pitanju kvaliteta materijala, to isto se primenjuje i prilikom izrade dinara. Naš novac satkan je od svih najkvalitetnijih materijala koji se koriste u svetu. Bez problema bismo mogli da štampamo i evro - objašnjava Ivan Drecun, pomoćnik generalnog direktora Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca. Upravo zbog kvalitetne izrade, mnoge strane države, poput Kostarike, poverili su im da i za njih kuju novčiće i štampaju novac, ali i dokumenta.
Kovnica se sa spoljne strane ne vidi jer je potpuno pokrivena zemljom i povezana sa trezorima u kojima se čuva gotov novac. Otkad postoji, nikada nije prekidala rad, pa čak ni za vreme Drugog svetskog rata, kada se novac kovao i štampao u obimu i pod upravom Nemaca. Posao se nije prekidao ni 1999. godine, tokom NATO bombardovanja.
Mere bezbednosti su rigorozne i bukvalno nije moguće izneti nijedan dinar. Ceo prostor je pokriven sigurnosnim kamerama. Na kraju radnog dana stanje mora da se poklopi. U suprotnom, zaposleni ne mogu da krenu kućama dok ne nađu grešku. U Zavodu ima 650 zaposlenih i niko ne pomišlja da „nešto pokuša". Zvuči nam neverovatno da niko nikada od zaposlenih nije došao u iskušenje da prisvoji neki dinar. Objašnjavaju nam da ovaj posao nije za onoga ko i posle dve nedelje rada i dalje novac posmatra kao - novac. Jer ovde se sav taj novac posmatra kao proizvod.
- Ovde radim osamnaest godina i ne znam da se desila neka pronevera. Ima priča da je davno bilo nekih pokušaja, ali ja ne znam za to. Sve se vrlo lako evidentira, pa čak i u vreme kada nije bio ovakav sistem obezbeđenja. Postoji nešto što se zove „ulaz jednak izlazu" i sve ono što uđe u Zavod mora da bude jednako onome što izađe. „Faktor čovek" je veoma bitan element ovde. Ovaj nivo bezbednosti i tehnike izuzetno je važan, ali svaki zaposleni ovde svestan je gde radi. Rade sa velikim količinama para, svi imaju neke svoje ljudske probleme, međutim ovo je ozbiljna ustanova, a pre zapošljavanja se prolaze ozbiljne provere. Filozofija proizvodnje novca je primenljiva na filozofiju proizvodnje bilo čega - objašnjava Drecun.
Dok posmatrate izraz lica radnika koji rade u delu za izradu novčanica, kroz čije ruke svakodnevno prolaze milioni, imate utisak kao da rade u fabrici čarapa, a ne u fabrici novca. Međutim, razlika je ta što je njihova odgovornost velika, a posao zahteva i ogromnu koncentraciju. Svaka novčanica se proverava nekoliko puta, pa su radnicima u toku radnog vremena samo pare pred očima. Budno oko kamere sve vreme snima, a tu su i kontrolori Narodne banke Srbije kojima, kako smo se uverili, ništa ne može da promakne.
- U jednoj smeni možemo da proizvedemo maksimum milion i 200.000 komada novčanica. Novčanice koje imaju bilo kakvu grešku se uništavaju, melju i na kraju se od njih prave briketi. Sve novčanice, i dobre i one sa greškom, šalju se u Narodnu banku Srbije - objasnio nam je Drecun.
Prilikom naše posete mašine su štampale novčanice od hiljadu dinara. U jednom momentu našli smo se u prostoriji gde je bio, kako kažu, „tvrd novac", i to milion novčanica od po 1.000 dinara! Od računanja koliko je to para zavrti se u glavi. Pare su bile svuda oko nas, a u vazduhu je lebdeo prepoznatljiv miris novca. Kažu da je to miris boje. Crvene novčanice su šetale na traci, neke su bile spakovane u plastične kesice, štosovi su bili naslagani kao cigle...
Vek trajanja jedne novčanice zavisi od apoena i u proseku je nekoliko godina. O tome brine Trezor NBS, koji vrši analizu i odlučuje da li je potrebno određeni novac vraćati u opticaj i doštampavati. Tražimo da nam se rasvetli misterija zvana „doštampavanje novca", na šta je narod sklon da se pozove prilikom svake inflacije ili pojave svežih novčanica.
- Štampanje novca često se uzima kao činjenica da će da bude uticajni faktor za inflaciju. To nije tačno. Ima nekoliko aspekata koji utiču na pojavu novih novčanica u opticaju. Jedna je i povlačenje starog jer je pohaban. Količina papirnih novčanica je jako bitna, a Trezor Narodne banke procenjuje koliko je potrebno novca odštampati za narednu godinu i oni nama daju nalog za proizvodnju - kaže Drecun.
Naći se u prostoriji sa tolikom količinom novca jedinstven je prizor za svakoga, osim za zaposlene, koji su ravnodušni. Samo mali broj ljudi ima priliku da u svom životu vidi toliku količinu keša na jednom mestu. Kako su nam objasnili, to i nije novac. Barem dok ga ne odobri Narodna banka Srbije i pusti u promet. Nisu nas u to ubedili.
Za pravljenje novčanica treba tačno 20 stepeni
Ispod ZIN-a je ogroman tunel sa klima-komorama, u kojima se rashlađuje vazduh koji se ventilacionim sistemom doprema u hale u kojima se proizvode novčanice. Štampanje novčanica zahteva veću vlažnost vazduha kako se tabak ne bi savijao. Temperatura vazduha za pravljenje para u proseku iznosi oko 20 stepeni, a vlažnost vazduha je oko pedeset milibara.
Najsavremenije mašine funkcionišu samo u optimalnim uslovima. U slučaju da im ne odgovaraju temperatura i vlažnost vazduha, automatski prestaju da štampaju novac. Vrednost jedne mašine za štampanje novca je oko deset miliona evra. Zbog specifičnih uslova rada zaposleni koji rade na mašinama za štampanje novca imaju benificirani radni staž.
Mogu da štampaju i evre
„Ono što se danas po pitanju kvaliteta materijala primenjuje na evru ili švajcarskom franku, to isto se primenjuje i prilikom izrade dinara. Naš novac satkan je od svih najkvalitetnijih materijala koji se koriste u svetu. Bez problema bismo mogli da štampamo i evro"
Ivan Drecun
pomoćnik generalnog direktora ZIN-a
Izvor: Press magazin
Fabrika u kojoj se prave pare
Zavod za izradu novčanica, poznatiji kao kovnica novca na Topčideru, mnogi zamišljaju kao mesto gde radnici mogu malo da naštancuju i za sebe. U stvarnosti se ceo kompleks blokira čak i kad zafali obična poštanska markica i niko ne sme napolje dok se ona ne nađe.
Odmah nam je bilo jasno da odatle nećemo moći da uzmemo nijedan novčić, pa čak ni za uspomenu. Jer zlatno pravilo Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca na Topčideru je „ulaz jednak izlazu", što znači da se strogo prati sudbina svakog dinara, ali i bilo kog drugog papira od vrednosti koji se ovde proizvede. I ništa ne sme da fali, pa čak ni poštanska markica.
Posle stroge kontrole na ulazu, našli smo se sa druge strane metalne ograde srpske fabrike novca. Ovde se proizvodi sav domaći novac, papirni i kovani, ali i sve hartije od vrednosti, čekovi, obveznice, akcizne i poštanske markice, platne kartice, štedne knjižice i dokumenta - pasoši, lične karte, vozačke i saobraćajne dozvole, vize....
Milijarde dinara na gomili
Izrada papirnog novca samo je jedna od delatnosti u Zavodu za izradu novčanica. Iako se posetioci šokiraju kada na gomili vide brikete upakovanih hiljadarki, zaposlenima to nije nikakav problem jer novčanice ne vide kao vrednost nego kao - proizvod. Nije zabeležena nijedna krađa u firmi !
Po zvuku sličnom onome kao kada na poker aparatu osvojite džekpot bilo nam je jasno da smo kročili u kovnicu novca, gde se proizvode opticajni, prigodni i kovani novac, medalje, plakete i ordenje. Upravo su, na naše iznenađenje, završili proizvodnju novčića za Kostariku?! Radnici su novac spakovan u plastične kese ubacivali u drvene kutije koje će se prekomorski transportovati do ove zemlje.
Svaka od četiri mašine u minutu izbaci 700 novčića.
- Ono što se danas primenjuje na evru i švajcarskom franku po pitanju kvaliteta materijala, to isto se primenjuje i prilikom izrade dinara. Naš novac satkan je od svih najkvalitetnijih materijala koji se koriste u svetu. Bez problema bismo mogli da štampamo i evro - objašnjava Ivan Drecun, pomoćnik generalnog direktora Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca. Upravo zbog kvalitetne izrade, mnoge strane države, poput Kostarike, poverili su im da i za njih kuju novčiće i štampaju novac, ali i dokumenta.
Kovnica se sa spoljne strane ne vidi jer je potpuno pokrivena zemljom i povezana sa trezorima u kojima se čuva gotov novac. Otkad postoji, nikada nije prekidala rad, pa čak ni za vreme Drugog svetskog rata, kada se novac kovao i štampao u obimu i pod upravom Nemaca. Posao se nije prekidao ni 1999. godine, tokom NATO bombardovanja.
Mere bezbednosti su rigorozne i bukvalno nije moguće izneti nijedan dinar. Ceo prostor je pokriven sigurnosnim kamerama. Na kraju radnog dana stanje mora da se poklopi. U suprotnom, zaposleni ne mogu da krenu kućama dok ne nađu grešku. U Zavodu ima 650 zaposlenih i niko ne pomišlja da „nešto pokuša". Zvuči nam neverovatno da niko nikada od zaposlenih nije došao u iskušenje da prisvoji neki dinar. Objašnjavaju nam da ovaj posao nije za onoga ko i posle dve nedelje rada i dalje novac posmatra kao - novac. Jer ovde se sav taj novac posmatra kao proizvod.
- Ovde radim osamnaest godina i ne znam da se desila neka pronevera. Ima priča da je davno bilo nekih pokušaja, ali ja ne znam za to. Sve se vrlo lako evidentira, pa čak i u vreme kada nije bio ovakav sistem obezbeđenja. Postoji nešto što se zove „ulaz jednak izlazu" i sve ono što uđe u Zavod mora da bude jednako onome što izađe. „Faktor čovek" je veoma bitan element ovde. Ovaj nivo bezbednosti i tehnike izuzetno je važan, ali svaki zaposleni ovde svestan je gde radi. Rade sa velikim količinama para, svi imaju neke svoje ljudske probleme, međutim ovo je ozbiljna ustanova, a pre zapošljavanja se prolaze ozbiljne provere. Filozofija proizvodnje novca je primenljiva na filozofiju proizvodnje bilo čega - objašnjava Drecun.
Dok posmatrate izraz lica radnika koji rade u delu za izradu novčanica, kroz čije ruke svakodnevno prolaze milioni, imate utisak kao da rade u fabrici čarapa, a ne u fabrici novca. Međutim, razlika je ta što je njihova odgovornost velika, a posao zahteva i ogromnu koncentraciju. Svaka novčanica se proverava nekoliko puta, pa su radnicima u toku radnog vremena samo pare pred očima. Budno oko kamere sve vreme snima, a tu su i kontrolori Narodne banke Srbije kojima, kako smo se uverili, ništa ne može da promakne.
- U jednoj smeni možemo da proizvedemo maksimum milion i 200.000 komada novčanica. Novčanice koje imaju bilo kakvu grešku se uništavaju, melju i na kraju se od njih prave briketi. Sve novčanice, i dobre i one sa greškom, šalju se u Narodnu banku Srbije - objasnio nam je Drecun.
Prilikom naše posete mašine su štampale novčanice od hiljadu dinara. U jednom momentu našli smo se u prostoriji gde je bio, kako kažu, „tvrd novac", i to milion novčanica od po 1.000 dinara! Od računanja koliko je to para zavrti se u glavi. Pare su bile svuda oko nas, a u vazduhu je lebdeo prepoznatljiv miris novca. Kažu da je to miris boje. Crvene novčanice su šetale na traci, neke su bile spakovane u plastične kesice, štosovi su bili naslagani kao cigle...
Vek trajanja jedne novčanice zavisi od apoena i u proseku je nekoliko godina. O tome brine Trezor NBS, koji vrši analizu i odlučuje da li je potrebno određeni novac vraćati u opticaj i doštampavati. Tražimo da nam se rasvetli misterija zvana „doštampavanje novca", na šta je narod sklon da se pozove prilikom svake inflacije ili pojave svežih novčanica.
- Štampanje novca često se uzima kao činjenica da će da bude uticajni faktor za inflaciju. To nije tačno. Ima nekoliko aspekata koji utiču na pojavu novih novčanica u opticaju. Jedna je i povlačenje starog jer je pohaban. Količina papirnih novčanica je jako bitna, a Trezor Narodne banke procenjuje koliko je potrebno novca odštampati za narednu godinu i oni nama daju nalog za proizvodnju - kaže Drecun.
Naći se u prostoriji sa tolikom količinom novca jedinstven je prizor za svakoga, osim za zaposlene, koji su ravnodušni. Samo mali broj ljudi ima priliku da u svom životu vidi toliku količinu keša na jednom mestu. Kako su nam objasnili, to i nije novac. Barem dok ga ne odobri Narodna banka Srbije i pusti u promet. Nisu nas u to ubedili.
Za pravljenje novčanica treba tačno 20 stepeni
Ispod ZIN-a je ogroman tunel sa klima-komorama, u kojima se rashlađuje vazduh koji se ventilacionim sistemom doprema u hale u kojima se proizvode novčanice. Štampanje novčanica zahteva veću vlažnost vazduha kako se tabak ne bi savijao. Temperatura vazduha za pravljenje para u proseku iznosi oko 20 stepeni, a vlažnost vazduha je oko pedeset milibara.
Najsavremenije mašine funkcionišu samo u optimalnim uslovima. U slučaju da im ne odgovaraju temperatura i vlažnost vazduha, automatski prestaju da štampaju novac. Vrednost jedne mašine za štampanje novca je oko deset miliona evra. Zbog specifičnih uslova rada zaposleni koji rade na mašinama za štampanje novca imaju benificirani radni staž.
Mogu da štampaju i evre
„Ono što se danas po pitanju kvaliteta materijala primenjuje na evru ili švajcarskom franku, to isto se primenjuje i prilikom izrade dinara. Naš novac satkan je od svih najkvalitetnijih materijala koji se koriste u svetu. Bez problema bismo mogli da štampamo i evro"
Ivan Drecun
pomoćnik generalnog direktora ZIN-a
Izvor: Press magazin