LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Evrozona (ne)želi pomoći Grčkoj
Izvor: Beta, Tanjug
Brisel/Berlin/Frankfurt/Atina -- Sedam od ukupno 17 članica evrozone smatra da bi privatni kreditori trebalo da ponesu veći teret spašavanja prezadužene Grčke, objavio je "Fajnenšel tajms".
Podela u evrozoni oko uslova drugog paketa pomoći Grčkoj u iznosu od 109 milijardi evra se pojavila zbog strepnji da su potrebe te zemlje za sredstvima mnogo veće nego što se procenjivalo pre samo dva meseca, navodi sajt FT-a, koji se poziva na izvore iz vrha Evropske unije.
Na čelu onih koji traže prebacivanje većeg dela tereta na privatne kreditore su Nemačka i Holandija, pri čemu FT ne navodi ostalih pet zemalja koje dele njihovo mišljenje.
Sa druge strane, Francuska i Evropska centralna banka se oštro protive takvim zahtevima, plašeći se da bi ponovno otvaranje pitanja udela privatnog sektora u paketu pomoći Grčkoj mogao opet da podstakne rasprodaju akcija evropskih banaka, čija je izloženost dugovima Grčke i drugih perifernih članica evrozone značajna.
Kao posledica nedavne ekonomske krize i spore primene mera štednje od strane zvanične Atine, evropski zvaničnici procenjuju da su grčke finansijske potrebe za naredne tri godine premašile iznos od 172 milijarde evra, koliko se prognoziralo ovog leta. Obim prekoračenja će proceniti medjunarodni kreditori u narednih nekoliko nedelja.
Nemačka već dugo insistira da se poveća udeo privatnih kreditora u drugom paketu pomoći Grčkoj, ali se u poslednje vreme to insistiranje pojačalo.
Stoga, iako su ministri finansija evrozone prvobitno planirali da odobre novu tranšu pomoći Atini od osam milijardi evra u ponedeljak, odluka o tome će verovatno biti odgodjena do vanrednog sastanka za dve nedelje. Ipak, očekuje se da će Nemačka na kraju podržati tu isplatu.
Prema uslovima drugog paketa pomoći Grčkoj iz jula, privatni vlasnici obveznica te zemlje su pristali da zamene 135 milijardi evra vredne obveznice sa rokom dospeća pre 2020. godine za nove hartije od vrednosti, koje će dospevati tek za nekoliko decenija.
Zakonodavci Finske i Nemačke glasaće ove nedelje o davanju mogućnosti da se iz spasilačkog fonda zone evra kupuju obveznice vlada, pomažu posrnule banke i kreditiraju vlade sa problemima pre nego što potpuno potonu u krizu.
Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Žan-Klod Triše zatražio je od evropskih vlada da ubrzaju uvođenje potrebnih mera za zaustavljanje dužničke krize koja preti kontinentu.
Triše je pozvao evropske lidere "da pokažu osećaj za smer" i pod hitno daju novu moć spasilačkom fondu zone evra kako bi se pomoglo vladama sa finansijskim problemima.
U intervjuu za italijanski list Korijere dela Sera, koji je objavljen danas, Triše je ocenio da je "sada vreme za efikasnu akciju, primenu (mera), verbalnu disciplinu i snažniji duh zajedništva".
Uoči glasanja u Bundestagu o spornom proširenju evropskog paketa pomoći Grčkoj, premijer Jorgos Papandreu zatražio je poverenje za sprovođenje reformi za izlazak iz krize, a kancelarka Merkel izrazila je spremnost da pomogne.
Angela Merkel i Jorgos Papandreu ovih dana čine neku vrstu sudbinskog zajedništva.
Grčkom premijeru je za njegovu prezaduženu zemlju hitno potrebna dodatna finansijska pomoć međunarodne zajednice, kako bi izbegao bankrotstvo države. Nemačkoj kancelarki će u četvrtak, tokom glasanja o ratifikaciji evropskog pakta pomoći Grčkoj u Bundestagu, biti neophodna „kancelarska većina“.
Sve drugo bi bilo protumačeno kao teški politički debakl za kancelarku, što sigurno ne bi išlo u prilog ionako poljuljanoj vladajućoj koaliciji, preneo je Dojče vele.
U probnom glasanju, 13 poslanika frakcije demohrišćana i hrišćanskih socijalista (CDU/CSU) nije glasalo za planiranu reformu. Takođe, nekoliko liberala (FDP) nije glasalo sa „JA“. Nemačko-žuta koalicija, ovog puta za pre svega simbolički važnu „kancelarsku većinu“ od 311 glasova, sebi može da dozvoli maksimalno 19 glasova protiv.
Bundestag će sigurno imati većinu jer je većina opozicionih političara za proširenje paketa pomoći.
Grčka državna televizija, pozivajući se na ministarstvo finansija, prenela je da će se tzv. „trojka“ sa stručnjacima Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnim monetarnim fondom, u sredu i četvrtak vratiti u Atinu. Od procene „trojke“ koliko Grčka ulaže napore u sprovođenje reformi, zavisiće da li će ta zemlja dobiti sledeću tranšu finansijske pomoći u visini od osam milijardi evra. Ako ne dobije pomoć, Grčka će od sredine oktobra biti insolventna.
Izvor: Beta, Tanjug
Brisel/Berlin/Frankfurt/Atina -- Sedam od ukupno 17 članica evrozone smatra da bi privatni kreditori trebalo da ponesu veći teret spašavanja prezadužene Grčke, objavio je "Fajnenšel tajms".
Podela u evrozoni oko uslova drugog paketa pomoći Grčkoj u iznosu od 109 milijardi evra se pojavila zbog strepnji da su potrebe te zemlje za sredstvima mnogo veće nego što se procenjivalo pre samo dva meseca, navodi sajt FT-a, koji se poziva na izvore iz vrha Evropske unije.
Na čelu onih koji traže prebacivanje većeg dela tereta na privatne kreditore su Nemačka i Holandija, pri čemu FT ne navodi ostalih pet zemalja koje dele njihovo mišljenje.
Sa druge strane, Francuska i Evropska centralna banka se oštro protive takvim zahtevima, plašeći se da bi ponovno otvaranje pitanja udela privatnog sektora u paketu pomoći Grčkoj mogao opet da podstakne rasprodaju akcija evropskih banaka, čija je izloženost dugovima Grčke i drugih perifernih članica evrozone značajna.
Kao posledica nedavne ekonomske krize i spore primene mera štednje od strane zvanične Atine, evropski zvaničnici procenjuju da su grčke finansijske potrebe za naredne tri godine premašile iznos od 172 milijarde evra, koliko se prognoziralo ovog leta. Obim prekoračenja će proceniti medjunarodni kreditori u narednih nekoliko nedelja.
Nemačka već dugo insistira da se poveća udeo privatnih kreditora u drugom paketu pomoći Grčkoj, ali se u poslednje vreme to insistiranje pojačalo.
Stoga, iako su ministri finansija evrozone prvobitno planirali da odobre novu tranšu pomoći Atini od osam milijardi evra u ponedeljak, odluka o tome će verovatno biti odgodjena do vanrednog sastanka za dve nedelje. Ipak, očekuje se da će Nemačka na kraju podržati tu isplatu.
Prema uslovima drugog paketa pomoći Grčkoj iz jula, privatni vlasnici obveznica te zemlje su pristali da zamene 135 milijardi evra vredne obveznice sa rokom dospeća pre 2020. godine za nove hartije od vrednosti, koje će dospevati tek za nekoliko decenija.
Zakonodavci Finske i Nemačke glasaće ove nedelje o davanju mogućnosti da se iz spasilačkog fonda zone evra kupuju obveznice vlada, pomažu posrnule banke i kreditiraju vlade sa problemima pre nego što potpuno potonu u krizu.
Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Žan-Klod Triše zatražio je od evropskih vlada da ubrzaju uvođenje potrebnih mera za zaustavljanje dužničke krize koja preti kontinentu.
Triše je pozvao evropske lidere "da pokažu osećaj za smer" i pod hitno daju novu moć spasilačkom fondu zone evra kako bi se pomoglo vladama sa finansijskim problemima.
U intervjuu za italijanski list Korijere dela Sera, koji je objavljen danas, Triše je ocenio da je "sada vreme za efikasnu akciju, primenu (mera), verbalnu disciplinu i snažniji duh zajedništva".
Uoči glasanja u Bundestagu o spornom proširenju evropskog paketa pomoći Grčkoj, premijer Jorgos Papandreu zatražio je poverenje za sprovođenje reformi za izlazak iz krize, a kancelarka Merkel izrazila je spremnost da pomogne.
Angela Merkel i Jorgos Papandreu ovih dana čine neku vrstu sudbinskog zajedništva.
Grčkom premijeru je za njegovu prezaduženu zemlju hitno potrebna dodatna finansijska pomoć međunarodne zajednice, kako bi izbegao bankrotstvo države. Nemačkoj kancelarki će u četvrtak, tokom glasanja o ratifikaciji evropskog pakta pomoći Grčkoj u Bundestagu, biti neophodna „kancelarska većina“.
Sve drugo bi bilo protumačeno kao teški politički debakl za kancelarku, što sigurno ne bi išlo u prilog ionako poljuljanoj vladajućoj koaliciji, preneo je Dojče vele.
U probnom glasanju, 13 poslanika frakcije demohrišćana i hrišćanskih socijalista (CDU/CSU) nije glasalo za planiranu reformu. Takođe, nekoliko liberala (FDP) nije glasalo sa „JA“. Nemačko-žuta koalicija, ovog puta za pre svega simbolički važnu „kancelarsku većinu“ od 311 glasova, sebi može da dozvoli maksimalno 19 glasova protiv.
Bundestag će sigurno imati većinu jer je većina opozicionih političara za proširenje paketa pomoći.
Grčka državna televizija, pozivajući se na ministarstvo finansija, prenela je da će se tzv. „trojka“ sa stručnjacima Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnim monetarnim fondom, u sredu i četvrtak vratiti u Atinu. Od procene „trojke“ koliko Grčka ulaže napore u sprovođenje reformi, zavisiće da li će ta zemlja dobiti sledeću tranšu finansijske pomoći u visini od osam milijardi evra. Ako ne dobije pomoć, Grčka će od sredine oktobra biti insolventna.