- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Evropski mehanizam za stabilnost tesan na startu
Izvor:
Novosti.rs
ŠEFOVI država ili vlada zemalja članica EU su krajem prošle nedelje, konačno, posle nekoliko godina donošenja „kozmetičkih“ mera, uspeli da se dogovore oko nekoliko suštinskih poteza koji imaju ambiciozan cilj da pobede finansijsku krizu.
Sklopljen je pakt za privredni rast u visini od 120 milijardi evra, Evropskoj centralnoj banci (ECB) data je uloga finansijskog supervizora u okviru buduće bankarske unije, pao je dogovor da se fondovi koriste suptilnije ne bi li se lakše pristupalo u pomoć zemljama obrvanih krizom i, što je u ovom trenuku možda i najvažnije, dato je zeleno svetlo da se što pre startuje s novim Evropskim mehanizmom za stabilnost (EMS) iz kojeg će, između ostalog, moći da se direktno dokapitalizuju najugroženije banke.
Berlin je požurio da pošalje poruku da ne povlači poteze protiv monetarne unije, pa je Bundestag odmah u petak uveče podržao odluku Angele Merkel sa samita. Optimizam se preneo i na izjave brojnih evropskih zvaničnika. Tako je austrijski šef diplomatije Mihael Špindeleger poručio da se sada nazire nova arhitektura EU.
Potrebno je više zajedništva, međusobne pomoći, ali i više međusobne kontrole - rekao je Špindeleger, naglasivši da je zajedničkoj valuti potrebna i zajednička kontrola, uz poruku da je Evropa izvukla nauk iz grešaka proteklih godina.
Razloga za „EU-foriju“, ipak, nema. Sama Angela Merkel je poručila da EMS, iako pokazuje da se Nemačka angažuje u korist evra, sam za sebe neće biti dovoljan. Iz krize neće moći da se izađe bez stroge budžetske kontrole. Dajući „zeleno svetlo“ za novi mehanizam, Berlin je, istovremno, izdejstvovao ojačanje uloge ECB u kontroli zaduživanja. Pomoć neće moći da se dobije, ukoliko svi kriterijumi štednje ne budu ispunjeni. Neće biti ni na jugu toliko priželjkivane „dužničke unije“, jer evroobveznice ostaju samo pusti san. Nema ni naznaka da bi ECB, van novog fonda, mogla da nastavi da otkupljuje dugove zemalja članica, kao što je to, u visini od 160 milijardi evra, činila do kraja prošle godine.
Na kraju, veliko je pitanje koliko će EMS moći da doprinese gašenju finansijskog požara, s obzirom da je njegov obim ograničen na svega 700 milijardi evra, i to kada se bude spojio s aktuelnim Fondom za finansijsku stabilnost. Odatle je već iskorišćeno blizu 290 milijardi, za pomoć Grčkoj, Irskoj, Portugaliji i španskim bankama. Ostaje, dakle, još svega 410 milijardi, što je neutešno malo u odnosu na pretnje koje sa sobom nosi suverena dužnička kriza.
Čak i tako mala suma, u odnosu na potrebe, pod velikim je znakom pitanja. Fond, naime, teoretski, treba da dopune i zemlje dužnici. Učešće Španije, Italije, Grčke, Irske i Portugalije iznosi čak 257 milijradi evra. Ne treba mnogo mudrovanja pa da se zaključi da bi ovu sumu na duže vreme trebalo izbrisati iz ukupne svote. Hoće li, dakle, ostatak biti dovoljan da se pobedi teška kriza koja potresa ceo kontinent?
Izvor:
Novosti.rs
ŠEFOVI država ili vlada zemalja članica EU su krajem prošle nedelje, konačno, posle nekoliko godina donošenja „kozmetičkih“ mera, uspeli da se dogovore oko nekoliko suštinskih poteza koji imaju ambiciozan cilj da pobede finansijsku krizu.
Sklopljen je pakt za privredni rast u visini od 120 milijardi evra, Evropskoj centralnoj banci (ECB) data je uloga finansijskog supervizora u okviru buduće bankarske unije, pao je dogovor da se fondovi koriste suptilnije ne bi li se lakše pristupalo u pomoć zemljama obrvanih krizom i, što je u ovom trenuku možda i najvažnije, dato je zeleno svetlo da se što pre startuje s novim Evropskim mehanizmom za stabilnost (EMS) iz kojeg će, između ostalog, moći da se direktno dokapitalizuju najugroženije banke.
Berlin je požurio da pošalje poruku da ne povlači poteze protiv monetarne unije, pa je Bundestag odmah u petak uveče podržao odluku Angele Merkel sa samita. Optimizam se preneo i na izjave brojnih evropskih zvaničnika. Tako je austrijski šef diplomatije Mihael Špindeleger poručio da se sada nazire nova arhitektura EU.
Potrebno je više zajedništva, međusobne pomoći, ali i više međusobne kontrole - rekao je Špindeleger, naglasivši da je zajedničkoj valuti potrebna i zajednička kontrola, uz poruku da je Evropa izvukla nauk iz grešaka proteklih godina.
Razloga za „EU-foriju“, ipak, nema. Sama Angela Merkel je poručila da EMS, iako pokazuje da se Nemačka angažuje u korist evra, sam za sebe neće biti dovoljan. Iz krize neće moći da se izađe bez stroge budžetske kontrole. Dajući „zeleno svetlo“ za novi mehanizam, Berlin je, istovremno, izdejstvovao ojačanje uloge ECB u kontroli zaduživanja. Pomoć neće moći da se dobije, ukoliko svi kriterijumi štednje ne budu ispunjeni. Neće biti ni na jugu toliko priželjkivane „dužničke unije“, jer evroobveznice ostaju samo pusti san. Nema ni naznaka da bi ECB, van novog fonda, mogla da nastavi da otkupljuje dugove zemalja članica, kao što je to, u visini od 160 milijardi evra, činila do kraja prošle godine.
Na kraju, veliko je pitanje koliko će EMS moći da doprinese gašenju finansijskog požara, s obzirom da je njegov obim ograničen na svega 700 milijardi evra, i to kada se bude spojio s aktuelnim Fondom za finansijsku stabilnost. Odatle je već iskorišćeno blizu 290 milijardi, za pomoć Grčkoj, Irskoj, Portugaliji i španskim bankama. Ostaje, dakle, još svega 410 milijardi, što je neutešno malo u odnosu na pretnje koje sa sobom nosi suverena dužnička kriza.
Čak i tako mala suma, u odnosu na potrebe, pod velikim je znakom pitanja. Fond, naime, teoretski, treba da dopune i zemlje dužnici. Učešće Španije, Italije, Grčke, Irske i Portugalije iznosi čak 257 milijradi evra. Ne treba mnogo mudrovanja pa da se zaključi da bi ovu sumu na duže vreme trebalo izbrisati iz ukupne svote. Hoće li, dakle, ostatak biti dovoljan da se pobedi teška kriza koja potresa ceo kontinent?