- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Evropa skreće udesno
Izvor:
Novosti.rs
USPEH evroskeptičnog Nacionalnog fronta na predsedničkim izborima u Francuskoj i, dan kasnije, pad vlade u Holandiji zbog odbijanje desničarske Partije slobode da podrži njene stroge mere štednje, samo su najnovije potvrde aktuelnog trenda uzleta krajnje desnice u Evropi.
Rastući gnev zbog ekonomske krize, nezaposlenosti, opšte štednje, uz brigu zbog imigranata, oborio je vlade u Irskoj, Portugaliji, Španiji, Grčkoj, Finskoj, Italiji. Igrajući na kartu nacionalizma, desničarske partije su se sa ulica preselile u političke tokove, uživajući sve veću popularnost na lokalnim i nacionalnim nivoima. U istočnoj Nemačkoj, na primer, ultradesničarska NPD partija ima uporišta na federalnom i lokalnom nivou.
Da li Evropa ozbiljno shvata razmere ove pojave? Čin masovnog ubistva Andersa Brejvika u Norveškoj u julu, ili otkriće da neonacisti stoje iza ubistva najmanje 10 imigranata u Nemačkoj sugeriše odgovor - Evropa i dalje na ovaj fenomen ne gleda dovoljno ozbiljno.
Studija britanskog instituta ”Demos”, koja otkriva da rastuća krajnja desnica u Evropi okuplja mlade, kompjuterski ”ušančene”, nacionalno orijentisane i antiimigrantski nastrojene grupe, uglavnom belih muškaraca, pojavila se tri meseca posle Brejvikovog masovnog ubistva. Njegov čin je šokirao Evropu, ali policijska istraga donela je zapanjujuća otkrića.
Brejvikovi kontakti osvetlili su široku, evropsku mrežu sagovornika o opasnostima od imigranata i nacionalističkim idejama. Duboki cinizam prema sopstvenim vladama i Evropskoj uniji, strah od gubitka nacionalnog identiteta, posebno u sudaru sa islamskim useljenicima, glavne su ideje vodilje grupacija među kojima su Engleska odbrambena liga ili Antiislamistički savez u Britaniji, koje aktivno koriste internet za mobilizaciju.
- Kao što je antisemitizam bio ujedinjujući faktor krajnje desničarskih partija dvadesetih i tridesetih godina prošlog stoleća, tako je islamofobija postala vezivno tkivo prvih decenija 21. veka - primećuje Tomas Klau iz evropskog Saveta za spoljne odnose.
Zanimljivo je da su se antiimigrantske i islamofobične ideje proširile izvan poznatih uporišta u Francuskoj, Italiji i Austriji, na tradicionalno liberalniju Holandiju i skandinavske zemlje, pa danas zauzimaju značajne parlamentarne blokove u osam zemalja. Šta ih čini tako primamljivim glasačima?
Mnoge od ovih partija i pokreta odavno su prevazišle ekstremno desničarske stereotipe, kombinujući i neke levičarske poglede o socijalnoj pravdi sa strastvenim protivljenjem svim formama multikulturalizma. Stručnjaci smatraju da je širenje populističkih partija u Evropi rasplamsala nepovoljna eknomska klima, ali i duboki cinizam Evropske unije i stranaka ”glavnog toka”. Ove partije, nesposobne da odgovore na životne brige glasača, i same počinju da ”flertuju” sa idejama koje zastupa ”mutirana” desnica. Nemačka kancelarka Angela Merkel je, tako, izjavila da je ”multikulturalizam propao”, da bi nekoliko dana kasnije isto ponovio i britanski premijer Dejvid Kameron.
- Dok se obraćaju glasačima, novi populisti paze da se značajno udalje od starih, otrovnih stereotipa. Oni protivljenje imigraciji predstavljaju na način prihvatljiv velikom broju ljudi... Poručuju glasačima: nije rasizam suprotstaviti se ako branite nacionalnu tradiciju - kaže Metju Gudvin, stručnjak za ekstremnu desnicu sa Univerziteta Nogingem.
Novi populisti pažljivo zaobilaze rasistički i antisemitski jezik, pozicionirajući se više oko kulture i identiteta. U desničarskim krugovima istočne Evrope, zemljama kao što su Poljska, Mađarska, Bugarska ili Rumunija, ton je izrazitije nacionalistički. Populistička rešenja za probleme unutar zajedničke evropske kuće, na koje odgovor ne nalaze velike partije, dovode tako u pitanje same temelje EU.
- Zašto Austrijanci, kao i Nemci ili Holanđani, treba da uplaćuju u rupu bez dna južnih evropskih zemalja? - zapitao je Hajnc-Kristijan Strahe, lider Slobodarske partije Austrije, koju je nekad vodio kontroverzni Jerg Hajdar.
Odgovori političara glavnih struja su bledi. U želji da se dopadnu biračkom telu, osetljivom na pitanja koja pokreću ultradesničari, evropski političari nameću restrikcije za azilante i imigrante, dok istovremeno javno izražavaju potrebu ”veće tolerancije” prema strancima. Upravo ovakva politika otvara plodno tle kako populizmu, tako i tenzijama sa muslimanima na tlu Evrope. Krajem marta ultradesničarske grupe iz Skandinavije, Britanije, Nemačke i istočne Evrope okupile su se u danskom gradu Arhusu da bi upozorile, kažu, svoje vlade na pretnju od islamskog terorizma.
- Ovi aktivisti su uglavnom izvan vidika glavnih političkih tokova. Ali, oni su motivisani, aktivini i sve ih je više. Političari širom kontinenta bi trebalo da sednu, slušaju i odgovore - smatra Džejmi Bartlet, glavni autor ”Demosovog” izveštaja o ultradesnici.
Izvor:
Novosti.rs
USPEH evroskeptičnog Nacionalnog fronta na predsedničkim izborima u Francuskoj i, dan kasnije, pad vlade u Holandiji zbog odbijanje desničarske Partije slobode da podrži njene stroge mere štednje, samo su najnovije potvrde aktuelnog trenda uzleta krajnje desnice u Evropi.
Rastući gnev zbog ekonomske krize, nezaposlenosti, opšte štednje, uz brigu zbog imigranata, oborio je vlade u Irskoj, Portugaliji, Španiji, Grčkoj, Finskoj, Italiji. Igrajući na kartu nacionalizma, desničarske partije su se sa ulica preselile u političke tokove, uživajući sve veću popularnost na lokalnim i nacionalnim nivoima. U istočnoj Nemačkoj, na primer, ultradesničarska NPD partija ima uporišta na federalnom i lokalnom nivou.
Da li Evropa ozbiljno shvata razmere ove pojave? Čin masovnog ubistva Andersa Brejvika u Norveškoj u julu, ili otkriće da neonacisti stoje iza ubistva najmanje 10 imigranata u Nemačkoj sugeriše odgovor - Evropa i dalje na ovaj fenomen ne gleda dovoljno ozbiljno.
Studija britanskog instituta ”Demos”, koja otkriva da rastuća krajnja desnica u Evropi okuplja mlade, kompjuterski ”ušančene”, nacionalno orijentisane i antiimigrantski nastrojene grupe, uglavnom belih muškaraca, pojavila se tri meseca posle Brejvikovog masovnog ubistva. Njegov čin je šokirao Evropu, ali policijska istraga donela je zapanjujuća otkrića.
Brejvikovi kontakti osvetlili su široku, evropsku mrežu sagovornika o opasnostima od imigranata i nacionalističkim idejama. Duboki cinizam prema sopstvenim vladama i Evropskoj uniji, strah od gubitka nacionalnog identiteta, posebno u sudaru sa islamskim useljenicima, glavne su ideje vodilje grupacija među kojima su Engleska odbrambena liga ili Antiislamistički savez u Britaniji, koje aktivno koriste internet za mobilizaciju.
- Kao što je antisemitizam bio ujedinjujući faktor krajnje desničarskih partija dvadesetih i tridesetih godina prošlog stoleća, tako je islamofobija postala vezivno tkivo prvih decenija 21. veka - primećuje Tomas Klau iz evropskog Saveta za spoljne odnose.
Zanimljivo je da su se antiimigrantske i islamofobične ideje proširile izvan poznatih uporišta u Francuskoj, Italiji i Austriji, na tradicionalno liberalniju Holandiju i skandinavske zemlje, pa danas zauzimaju značajne parlamentarne blokove u osam zemalja. Šta ih čini tako primamljivim glasačima?
Mnoge od ovih partija i pokreta odavno su prevazišle ekstremno desničarske stereotipe, kombinujući i neke levičarske poglede o socijalnoj pravdi sa strastvenim protivljenjem svim formama multikulturalizma. Stručnjaci smatraju da je širenje populističkih partija u Evropi rasplamsala nepovoljna eknomska klima, ali i duboki cinizam Evropske unije i stranaka ”glavnog toka”. Ove partije, nesposobne da odgovore na životne brige glasača, i same počinju da ”flertuju” sa idejama koje zastupa ”mutirana” desnica. Nemačka kancelarka Angela Merkel je, tako, izjavila da je ”multikulturalizam propao”, da bi nekoliko dana kasnije isto ponovio i britanski premijer Dejvid Kameron.
- Dok se obraćaju glasačima, novi populisti paze da se značajno udalje od starih, otrovnih stereotipa. Oni protivljenje imigraciji predstavljaju na način prihvatljiv velikom broju ljudi... Poručuju glasačima: nije rasizam suprotstaviti se ako branite nacionalnu tradiciju - kaže Metju Gudvin, stručnjak za ekstremnu desnicu sa Univerziteta Nogingem.
Novi populisti pažljivo zaobilaze rasistički i antisemitski jezik, pozicionirajući se više oko kulture i identiteta. U desničarskim krugovima istočne Evrope, zemljama kao što su Poljska, Mađarska, Bugarska ili Rumunija, ton je izrazitije nacionalistički. Populistička rešenja za probleme unutar zajedničke evropske kuće, na koje odgovor ne nalaze velike partije, dovode tako u pitanje same temelje EU.
- Zašto Austrijanci, kao i Nemci ili Holanđani, treba da uplaćuju u rupu bez dna južnih evropskih zemalja? - zapitao je Hajnc-Kristijan Strahe, lider Slobodarske partije Austrije, koju je nekad vodio kontroverzni Jerg Hajdar.
Odgovori političara glavnih struja su bledi. U želji da se dopadnu biračkom telu, osetljivom na pitanja koja pokreću ultradesničari, evropski političari nameću restrikcije za azilante i imigrante, dok istovremeno javno izražavaju potrebu ”veće tolerancije” prema strancima. Upravo ovakva politika otvara plodno tle kako populizmu, tako i tenzijama sa muslimanima na tlu Evrope. Krajem marta ultradesničarske grupe iz Skandinavije, Britanije, Nemačke i istočne Evrope okupile su se u danskom gradu Arhusu da bi upozorile, kažu, svoje vlade na pretnju od islamskog terorizma.
- Ovi aktivisti su uglavnom izvan vidika glavnih političkih tokova. Ali, oni su motivisani, aktivini i sve ih je više. Političari širom kontinenta bi trebalo da sednu, slušaju i odgovore - smatra Džejmi Bartlet, glavni autor ”Demosovog” izveštaja o ultradesnici.