LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Evropa pod lupom Amerike
Američka obaveštajna kompanija “Stratfor” o novoj podeli „Starog kontinenta“ u 21. veku. Regionalizacija pitanje vremena, Srbija i Irska “nedeklarisane”
PROBLEMI u evrozoni otkrili su tinjajući problem Evrope - krizu poverenja - i otvorili suštinsko pitanje poretka na Starom kontinentu u 21. veku.
Američka obaveštajna kompanija “Stratfor” u analizi pod nazivom “Podeljene zemlje Evrope” ističe da se evropske države, koje još nemaju zajednički bezbednosni, politički i ekonomski front, suočavaju sa regionalizacijom. Ona je, kaže se, već vidljiva u sferi odbrane, jer “NATO nije uspeo da odgovori na nacionalne bezbednosne izazove evropskih država”.
- Samo je pitanje vremena pre nego što će to početi da se manifestuje u političkim i ekonomskim pitanjima - ističe se.
Regionalizacija se neće dogoditi, kaže se, preko noći, ali na duži rok ona je izvesna, “posebno ako Nemačka odluči da su joj odnosi sa zemljama evrozone i centralne Evrope značajnije od država na periferiji”. Procene su da će se stvoriti četiri regije, sa Francuskom i Britanijom koje ostaju izvan. Pod turskom sferom interesa su Albanija i Kosovo, koje se u analizi tretira kao nezavisno, delimično Makedonija i Bosna, dok se Srbija i Irska vode kao “nedeklarisane”.
NEMAČKA ZONA UTICAJA obuhvatala bi Nemačku, Austriju, Holandiju, Belgiju, Luksemburg, Češku, Mađarsku, Hrvatsku, Švajcarsku, Sloveniju, Slovačku i Finsku. Ova grupa zemalja uglavnom iz evrozone nije uplašena nemačkom konkurentnošću, niti kao pretnju doživljavaju njeno razvijanje odnosa s Rusijom.
NORDIJSKI BLOK sačinjavale bi Švedska, Norveška, Finska, Danska, Island, Estonija, Litvanija i Letonija. Ove zemlje, uglavnom izvan zone evra, Nemačku doživljavaju kao važnog trgovinskog partnera, ali i konkurenta, dok neke imaju probleme i s Rusijom.
VIŠEGRADSKA GRUPA je kompleksna. U njoj su Poljska, Rumunija, Bugarska, ali i neke od zemalja iz nemačke sfere uticaja. Češka, Slovačka, Mađarska, kaže se, ne osećaju se tako ugrožene od Rusije kao Poljska ili Rumunija, ali nisu ni zadovoljne nemačkim odnosom prema Moskvi. Poljska, s druge strane, nije tako jaka da bi mogla da dominira ovim blokom, kao Švedska nordijskim.
MEDITERANSKA EVROPA sa Italijom, Španijom, Portugalom, Grčkom, Kiprom i Maltom obuhvata “periferni” deo kontinenta. Bezbednosni izazovi ove grupe su jedinstveni - strah od imigranata sa severa Afrike. Procenjuje se da ove države nisu dovoljno konkurentne i pitanje je ko bi bio lider u ovoj grupi.
FRANCUSKA I VELIKA BRITANIJA ostaju izvan blokova. London tradicionalno gravitira kontinentalnoj Evropi, ali je odnedavno počeo da razvija odnose i sa nordijskom grupom. Francuska bi se mogla smatrati delom nemačke zone, ali Pariz želi da bude lider koji tradicionalno inklinira mediteranskoj grupi, dok se oslanja na saradnju sa centralnom Evropom kako bi okružio Nemačku, a odnedavno i na vojno partnerstvo sa Britanijom.
- Ako bi Francuska odlučila da izađe iz partnerstva sa Nemačkom, mogla bi lako da zadobije kontrolu u Mediteranu, verovatno uz entuzijastičnu podršku drugih sila, kao što su SAD i Velika Britanija - zaključuje se u dokumentu “Stratfora”.
ALTERNATIVA - NEMCI KAO alternativu regionalizaciji Evrope “Stratfor” vidi jasno nemačko vođstvo koje podrazumeva jake ekonomske i političke evropske integracije. Pitanje, međutim, ostaje koliko je Berlin spreman da plati cene liderstva ujedinjene Evrope, koja podrazumeva ne samo spasavanje posrnulih ekonomija, već i čvrst odnos prema Rusiji: - Ako Nemačka odnos sa Rusijom stavi ispred saveza sa centralnom Evropom, onda će centralnoj Evropi biti teško da sledi Berlin - zaključuje se.
Novosti
Američka obaveštajna kompanija “Stratfor” o novoj podeli „Starog kontinenta“ u 21. veku. Regionalizacija pitanje vremena, Srbija i Irska “nedeklarisane”
PROBLEMI u evrozoni otkrili su tinjajući problem Evrope - krizu poverenja - i otvorili suštinsko pitanje poretka na Starom kontinentu u 21. veku.
Američka obaveštajna kompanija “Stratfor” u analizi pod nazivom “Podeljene zemlje Evrope” ističe da se evropske države, koje još nemaju zajednički bezbednosni, politički i ekonomski front, suočavaju sa regionalizacijom. Ona je, kaže se, već vidljiva u sferi odbrane, jer “NATO nije uspeo da odgovori na nacionalne bezbednosne izazove evropskih država”.
- Samo je pitanje vremena pre nego što će to početi da se manifestuje u političkim i ekonomskim pitanjima - ističe se.
Regionalizacija se neće dogoditi, kaže se, preko noći, ali na duži rok ona je izvesna, “posebno ako Nemačka odluči da su joj odnosi sa zemljama evrozone i centralne Evrope značajnije od država na periferiji”. Procene su da će se stvoriti četiri regije, sa Francuskom i Britanijom koje ostaju izvan. Pod turskom sferom interesa su Albanija i Kosovo, koje se u analizi tretira kao nezavisno, delimično Makedonija i Bosna, dok se Srbija i Irska vode kao “nedeklarisane”.
NEMAČKA ZONA UTICAJA obuhvatala bi Nemačku, Austriju, Holandiju, Belgiju, Luksemburg, Češku, Mađarsku, Hrvatsku, Švajcarsku, Sloveniju, Slovačku i Finsku. Ova grupa zemalja uglavnom iz evrozone nije uplašena nemačkom konkurentnošću, niti kao pretnju doživljavaju njeno razvijanje odnosa s Rusijom.
NORDIJSKI BLOK sačinjavale bi Švedska, Norveška, Finska, Danska, Island, Estonija, Litvanija i Letonija. Ove zemlje, uglavnom izvan zone evra, Nemačku doživljavaju kao važnog trgovinskog partnera, ali i konkurenta, dok neke imaju probleme i s Rusijom.
VIŠEGRADSKA GRUPA je kompleksna. U njoj su Poljska, Rumunija, Bugarska, ali i neke od zemalja iz nemačke sfere uticaja. Češka, Slovačka, Mađarska, kaže se, ne osećaju se tako ugrožene od Rusije kao Poljska ili Rumunija, ali nisu ni zadovoljne nemačkim odnosom prema Moskvi. Poljska, s druge strane, nije tako jaka da bi mogla da dominira ovim blokom, kao Švedska nordijskim.
MEDITERANSKA EVROPA sa Italijom, Španijom, Portugalom, Grčkom, Kiprom i Maltom obuhvata “periferni” deo kontinenta. Bezbednosni izazovi ove grupe su jedinstveni - strah od imigranata sa severa Afrike. Procenjuje se da ove države nisu dovoljno konkurentne i pitanje je ko bi bio lider u ovoj grupi.
FRANCUSKA I VELIKA BRITANIJA ostaju izvan blokova. London tradicionalno gravitira kontinentalnoj Evropi, ali je odnedavno počeo da razvija odnose i sa nordijskom grupom. Francuska bi se mogla smatrati delom nemačke zone, ali Pariz želi da bude lider koji tradicionalno inklinira mediteranskoj grupi, dok se oslanja na saradnju sa centralnom Evropom kako bi okružio Nemačku, a odnedavno i na vojno partnerstvo sa Britanijom.
- Ako bi Francuska odlučila da izađe iz partnerstva sa Nemačkom, mogla bi lako da zadobije kontrolu u Mediteranu, verovatno uz entuzijastičnu podršku drugih sila, kao što su SAD i Velika Britanija - zaključuje se u dokumentu “Stratfora”.
ALTERNATIVA - NEMCI KAO alternativu regionalizaciji Evrope “Stratfor” vidi jasno nemačko vođstvo koje podrazumeva jake ekonomske i političke evropske integracije. Pitanje, međutim, ostaje koliko je Berlin spreman da plati cene liderstva ujedinjene Evrope, koja podrazumeva ne samo spasavanje posrnulih ekonomija, već i čvrst odnos prema Rusiji: - Ako Nemačka odnos sa Rusijom stavi ispred saveza sa centralnom Evropom, onda će centralnoj Evropi biti teško da sledi Berlin - zaključuje se.
Novosti