LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Еутаназија у Холандији – теренски службеници затрпани послом
vijesti.RS/ VIJESTI.RS
Теренска служба за еутаназију формирана у Холандији почетком марта има толико посла да није у стању да га обави. Шест мобилних бригада више није довољно, њихов број треба да буде увећан.
Експерти сматрају да се пораст потражње за "сервисом смрти" објашњава тежњом болница да смање показатеље смртности. Управо зато љекари из стационара предлажу пацијентима да користе еутаназију код куће. Холандија је прије десет година постала прва земља која је легализовала еутаназију. На добровољну смрт уз помоћ љекара одлучују се углавном неизљечиви болесници који осећају страшне физичке муке. Ипак, до сада еутаназија није постала обично питање са брзим рјешењем.
Према закону, одлуку о еутаназији доносе најмање два љекара, а у било којим сумњивим околностима случај разматра тужилаштво. Љекаре контролишу и експертске комисије. Сада, појавом служби мобилне еутаназије почетком марта, појавио се ризик да ће се питање живота и смрти рјешавати превише лако, сматрају експерти. Стварање кућних служби еутаназије објашњава се чисто економским разлозима, сматрају стручњаци. Сада у Холандији има око 3 000 случајева еутаназије годишње. Болницама ће бити повољније када се обављање еутаназије претвори у "кућну услугу".
Зашто је формирана мобилна служба? Медицинске установе не желе да шире податке о смртности. Ако човјек умре у медицинској установи, датој установи се независно од узрока приписује још један случај са фаталним исходом. Резултат тога је да, на примјер, једна болница има смртност од 30 одсто, а друга 50 одсто. Зато болнице не желе да примају болеснике који код њих умиру. Већ послије неколико дана рада, служба теренске еутаназије увјерила се да прилив потражње њених услуга расте. При томе људи моле да им се да смртоносна ињекција не толико због неподношљивих физичких патњи, колико због осећаја да су - непотребни у животу.
Дјелимично због таквих случајева, многи стручњаци су већ критиковали службу еутаназије у кућним условима. Питања о њеном раду заиста има много. Главно питање јесте - треба ли уопште повјерити рјешавање питања живота или смрти љекарима који виде пацијента први пут?
Јер, само лични љекар добро познаје стање свог пацијента и може тачно да закључи да он више нема шансе да преживи.
vijesti.RS/ VIJESTI.RS
Теренска служба за еутаназију формирана у Холандији почетком марта има толико посла да није у стању да га обави. Шест мобилних бригада више није довољно, њихов број треба да буде увећан.
Експерти сматрају да се пораст потражње за "сервисом смрти" објашњава тежњом болница да смање показатеље смртности. Управо зато љекари из стационара предлажу пацијентима да користе еутаназију код куће. Холандија је прије десет година постала прва земља која је легализовала еутаназију. На добровољну смрт уз помоћ љекара одлучују се углавном неизљечиви болесници који осећају страшне физичке муке. Ипак, до сада еутаназија није постала обично питање са брзим рјешењем.
Према закону, одлуку о еутаназији доносе најмање два љекара, а у било којим сумњивим околностима случај разматра тужилаштво. Љекаре контролишу и експертске комисије. Сада, појавом служби мобилне еутаназије почетком марта, појавио се ризик да ће се питање живота и смрти рјешавати превише лако, сматрају експерти. Стварање кућних служби еутаназије објашњава се чисто економским разлозима, сматрају стручњаци. Сада у Холандији има око 3 000 случајева еутаназије годишње. Болницама ће бити повољније када се обављање еутаназије претвори у "кућну услугу".
Зашто је формирана мобилна служба? Медицинске установе не желе да шире податке о смртности. Ако човјек умре у медицинској установи, датој установи се независно од узрока приписује још један случај са фаталним исходом. Резултат тога је да, на примјер, једна болница има смртност од 30 одсто, а друга 50 одсто. Зато болнице не желе да примају болеснике који код њих умиру. Већ послије неколико дана рада, служба теренске еутаназије увјерила се да прилив потражње њених услуга расте. При томе људи моле да им се да смртоносна ињекција не толико због неподношљивих физичких патњи, колико због осећаја да су - непотребни у животу.
Дјелимично због таквих случајева, многи стручњаци су већ критиковали службу еутаназије у кућним условима. Питања о њеном раду заиста има много. Главно питање јесте - треба ли уопште повјерити рјешавање питања живота или смрти љекарима који виде пацијента први пут?
Јер, само лични љекар добро познаје стање свог пацијента и може тачно да закључи да он више нема шансе да преживи.