LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
Eukaliptusi
Rod Eucalyptus pripada porodici Myrtaceae i sastoji se od 513 do 810 vrsta (u zavisnosti od klasifikacije), mada je najčešće pominjana cifra od nešto preko 600 vrsta, raspoređenih u 13 podrodova. Ne može se sa sigurnošću reći gde je njihova prapostojbina, ali je evidentno da se u prirodi mogu naći isključivo u Australiji (glavno kopno i Tasmanija) zajedno sa nekoliko okolnih ostrva, kao što su Nova Gvineja, Timor, Solor, Flores, Nova Britanija, Mindanao i Molučka Ostrva, pri čemu samo 2 vrste ne rastu na glavnom kopnu. Prvo pominjanje ovog drveća je bilo još 1642. od strane moreplovca i istraživača Abela Tasmana, ali sve do 1770. nije bila opisana ni jedna vrsta. Tokom druge polovine 19. veka je više vrsta prenešeno u razna suptropska područja, prvenstveno u Kaliforniju i Mediteran. Zajedničko za sve vrste je da spadaju u drvenaste biljke, uglavnom drveće srednje visine, mada ima i nižih vrsta (ponekad i u žbunastoj formi koje se u Australiji nazivaju malee) a i onih koje rastu dosta visoko (jedan primerak E.regnans posečen 1878. je bio 132m visok). U toku razvića imaju 2 vrste listova: mlade i stare, a kod nekih vrsta se sreću i intermedijalni. Biljka obično ne cveta dok se ne pojave stariji listovi, a do tada može da prođe više godina, čak i do 10. Korenov sistem je vrlo jak, ali i osetljiv na presađivanje, tako da je za sadnju u bašti najbolje uzeti što mlađu biljku. Ovde treba pomenuti i postojanje posebnog organa kod nekih vrsta (prvenstveno kod žbunastih) koji se zove lignotuber i koji služi za obnavljanje biljke koja je uništena do korena. Osnovna namena mu je za obnovu posle požara, ali, isto tako iz njega biljka može da se obnovi posle smrzavanja do tla. Listovi su jaki i kožasti, stariji najčešće dosta izduženi, gotovo kopljasti (mlađi neretko izduženog srcastog oblika), imaju uljane žlezde. Iz ovih žlezda se kod nekih vrsta izdvaja jako cenjeno ulje, tako da se te vrste u pojedinim delovima sveta (Australija, Kalifornija, Španija) intenzivno gaje u industrijske svrhe. Kad govorimo o zimootoprnim vrstama, treba znati da one u prirodi rastu na mestima gde inače tokom zime vladaju niske temperature a to su planine Tasmanije i jugoistočne Australije (posebno planine Novog Južnog Velsa, gde se redovno beleže najniže temperature na ovom kontinentu). Iako su one tamo često izložene dosta niskim temperaturama, prilično su neotporne na iznenadan nailazak hladnog talasa (može doći do potpune defolijacije kao i do smrzavanja grana, pa i čitavog stabla) i potrebna im je jesen i rana zima sa postepenim snižavanjem temperature da bi se pripremili za jače mrazeve. Takođe im ne prijaju naleti toplog vremena u toku zime (posebno je opasan sam kraj zime), jer prilično brzo mogu da startuju (ako takvo vreme potraje) a onda može doći do oštećenja ne samo mladih grana, već i onih starijih i jačih. Pri sadnji ovih biljaka treba obratiti pažnju na nekoliko stvari. Prvo, ako se razvijaju iz semena, treba obratiti pažnju na klimatske uslove u kojima rastu matične biljke, jer se otpornost na niske temperature jako nasleđuje preko semena. Ako su u pitanju sadnice, takođe treba tražiti biljke koje potiču od što otpornijih biljaka i saditi što mlađe biljke (ali mlade u tolikoj meri da imaju makar malo oformljenog stabla), ne samo zbog toga što je kod razvijenijih veća mogućnost oštećenja korena, već i zbog toga što se bolje prilagode na sve nove uslove dok su mlade. Tip zemljišta takođe igra važnu ulogu, kao i đubrivo - eukaliptusi mrze fosfor! Zbog toga srednji broj u NPK đubrivu treba biti što manji. Na kraju, neke vrste mogu stvarno da izdrže navedene minimalne temperature, ali u dosta kratkom trajanju (jer je klima u njihovoj postojbini dosta ublažena jakim morskim uticajem), tako da te cifre treba uzeti s rezervom i uvek dodati 2,3 pa i 5 stepeni za sigurno preživljavanje. Napomena: stavka 7 (zaštita) je ista za sve navedene biljke i neću je davati na stranama sa opisom. Jedina zaštita je malč i kavez ali ovo drugo, samo dok je biljka mlada zbog toga što je kasnije praktično to nemoguće uraditi zbog njihovih dimenzija.
Rod Eucalyptus pripada porodici Myrtaceae i sastoji se od 513 do 810 vrsta (u zavisnosti od klasifikacije), mada je najčešće pominjana cifra od nešto preko 600 vrsta, raspoređenih u 13 podrodova. Ne može se sa sigurnošću reći gde je njihova prapostojbina, ali je evidentno da se u prirodi mogu naći isključivo u Australiji (glavno kopno i Tasmanija) zajedno sa nekoliko okolnih ostrva, kao što su Nova Gvineja, Timor, Solor, Flores, Nova Britanija, Mindanao i Molučka Ostrva, pri čemu samo 2 vrste ne rastu na glavnom kopnu. Prvo pominjanje ovog drveća je bilo još 1642. od strane moreplovca i istraživača Abela Tasmana, ali sve do 1770. nije bila opisana ni jedna vrsta. Tokom druge polovine 19. veka je više vrsta prenešeno u razna suptropska područja, prvenstveno u Kaliforniju i Mediteran. Zajedničko za sve vrste je da spadaju u drvenaste biljke, uglavnom drveće srednje visine, mada ima i nižih vrsta (ponekad i u žbunastoj formi koje se u Australiji nazivaju malee) a i onih koje rastu dosta visoko (jedan primerak E.regnans posečen 1878. je bio 132m visok). U toku razvića imaju 2 vrste listova: mlade i stare, a kod nekih vrsta se sreću i intermedijalni. Biljka obično ne cveta dok se ne pojave stariji listovi, a do tada može da prođe više godina, čak i do 10. Korenov sistem je vrlo jak, ali i osetljiv na presađivanje, tako da je za sadnju u bašti najbolje uzeti što mlađu biljku. Ovde treba pomenuti i postojanje posebnog organa kod nekih vrsta (prvenstveno kod žbunastih) koji se zove lignotuber i koji služi za obnavljanje biljke koja je uništena do korena. Osnovna namena mu je za obnovu posle požara, ali, isto tako iz njega biljka može da se obnovi posle smrzavanja do tla. Listovi su jaki i kožasti, stariji najčešće dosta izduženi, gotovo kopljasti (mlađi neretko izduženog srcastog oblika), imaju uljane žlezde. Iz ovih žlezda se kod nekih vrsta izdvaja jako cenjeno ulje, tako da se te vrste u pojedinim delovima sveta (Australija, Kalifornija, Španija) intenzivno gaje u industrijske svrhe. Kad govorimo o zimootoprnim vrstama, treba znati da one u prirodi rastu na mestima gde inače tokom zime vladaju niske temperature a to su planine Tasmanije i jugoistočne Australije (posebno planine Novog Južnog Velsa, gde se redovno beleže najniže temperature na ovom kontinentu). Iako su one tamo često izložene dosta niskim temperaturama, prilično su neotporne na iznenadan nailazak hladnog talasa (može doći do potpune defolijacije kao i do smrzavanja grana, pa i čitavog stabla) i potrebna im je jesen i rana zima sa postepenim snižavanjem temperature da bi se pripremili za jače mrazeve. Takođe im ne prijaju naleti toplog vremena u toku zime (posebno je opasan sam kraj zime), jer prilično brzo mogu da startuju (ako takvo vreme potraje) a onda može doći do oštećenja ne samo mladih grana, već i onih starijih i jačih. Pri sadnji ovih biljaka treba obratiti pažnju na nekoliko stvari. Prvo, ako se razvijaju iz semena, treba obratiti pažnju na klimatske uslove u kojima rastu matične biljke, jer se otpornost na niske temperature jako nasleđuje preko semena. Ako su u pitanju sadnice, takođe treba tražiti biljke koje potiču od što otpornijih biljaka i saditi što mlađe biljke (ali mlade u tolikoj meri da imaju makar malo oformljenog stabla), ne samo zbog toga što je kod razvijenijih veća mogućnost oštećenja korena, već i zbog toga što se bolje prilagode na sve nove uslove dok su mlade. Tip zemljišta takođe igra važnu ulogu, kao i đubrivo - eukaliptusi mrze fosfor! Zbog toga srednji broj u NPK đubrivu treba biti što manji. Na kraju, neke vrste mogu stvarno da izdrže navedene minimalne temperature, ali u dosta kratkom trajanju (jer je klima u njihovoj postojbini dosta ublažena jakim morskim uticajem), tako da te cifre treba uzeti s rezervom i uvek dodati 2,3 pa i 5 stepeni za sigurno preživljavanje. Napomena: stavka 7 (zaštita) je ista za sve navedene biljke i neću je davati na stranama sa opisom. Jedina zaštita je malč i kavez ali ovo drugo, samo dok je biljka mlada zbog toga što je kasnije praktično to nemoguće uraditi zbog njihovih dimenzija.
