LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kristalina Georgieva, komesarka EU
EU ne vidi korist od ruskog centra u Nišu
Blic
- U Evropskoj komisiji se razgovaralo o tome da li treba da se pridružimo rusko-srpskom projektu izgradnje regionalnog centra za vanredne situacije u Nišu. Mi ne vidimo korist od pravljenja regionalne strukture jer smatramo da koordinacija mora da se vodi iz jednog centra - kaže za „Blic“ evropska komesarka za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i reagovanje na krizne situacije Kristalina Georgieva koja vodi i Evropski mehanizam za civilnu zaštitu.
Kristalina Georgieva
- Pravljenje regionalne strukture donelo bi veće troškove i više konfuzije u momentu reagovanja. Ako imate šumski požar u Bugarskoj i pored Evropskog mehanizma za civilnu zaštitu imate i balkanski regionalni centar, pitanje je ko odgovara Bugarskoj na poziv. Najbolje je da zovu jedno mesto, odakle će se pokrenuti timovi za pomoć iz susednih ili drugih zemalja članica. Previše kuvara u kuhinji može da pokvari jelo.
Da li EU smeta rusko-srpski projekat u Nišu?
- Rusija i Srbija mogu da razvijaju bilateralnu saradnju, a države članice mogu da imaju bilateralne odnose sa drugim državama. Samo ne želimo da stvaramo nove entitete i da ulažemo novac u nešto što nije već postojeći mehanizam.
Da li je neko od srpskih zvaničnika pokazao interesovanje da Srbija postane član Evropskog mehanizma za civilnu zaštitu (EMCZ)?
- O tome se razgovaralo. Tu mogućnost Srbija će imati kada dobije status kandidata za ulazak u EU. Sa Makedonijom smo potpisali memorandum o razumevanju, a Hrvatska je članica od kad je postala kandidat za EU.
Može li Srbija da traži pomoć EMCZ, iako nije članica EU?
- Da, možete, čak iako niste članovi. Prošle godine mehanizam je pokrenut 29 puta. Jedanaest puta su to bile zemlje članice, četiri puta zemlje susedi koje imaju tendenciju da budu članice EU, a ostale su bile treće zemlje koje nisu ni u susedstvu niti članovi, poput recimo Japana.
Kolikim budžetom raspolažete?
- Trenutno to je 13 miliona evra, i to je novac koji služi za razvoj, troškove transporta i obuke, kao i za vođenje centra za praćenje (monitoring). Pored ovih sredstava, međutim, važan je doprinos naših članica jer one su te koje daju ljudstvo i opremu bez nadoknade, a mi plaćamo transport. Na taj način mi omogućavamo timovima tih zemalja da stignu gde god je njihova pomoć potrebna ili zatražena.
Da li je to dovoljno novca?
- Članice EU su spremne da daju još novca i očekujem da će se iznos od 13 miliona evra utrostučiti. Sa tim - to će biti dovoljno. Mi ne želimo da imamo pet vatrogasaca samo u Briselu, već u svim zemljama, odakle mogu biti angažovani svuda gde je to potrebno.
EU ne vidi korist od ruskog centra u Nišu
Blic
- U Evropskoj komisiji se razgovaralo o tome da li treba da se pridružimo rusko-srpskom projektu izgradnje regionalnog centra za vanredne situacije u Nišu. Mi ne vidimo korist od pravljenja regionalne strukture jer smatramo da koordinacija mora da se vodi iz jednog centra - kaže za „Blic“ evropska komesarka za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i reagovanje na krizne situacije Kristalina Georgieva koja vodi i Evropski mehanizam za civilnu zaštitu.
Kristalina Georgieva
- Pravljenje regionalne strukture donelo bi veće troškove i više konfuzije u momentu reagovanja. Ako imate šumski požar u Bugarskoj i pored Evropskog mehanizma za civilnu zaštitu imate i balkanski regionalni centar, pitanje je ko odgovara Bugarskoj na poziv. Najbolje je da zovu jedno mesto, odakle će se pokrenuti timovi za pomoć iz susednih ili drugih zemalja članica. Previše kuvara u kuhinji može da pokvari jelo.
Da li EU smeta rusko-srpski projekat u Nišu?
- Rusija i Srbija mogu da razvijaju bilateralnu saradnju, a države članice mogu da imaju bilateralne odnose sa drugim državama. Samo ne želimo da stvaramo nove entitete i da ulažemo novac u nešto što nije već postojeći mehanizam.
Da li je neko od srpskih zvaničnika pokazao interesovanje da Srbija postane član Evropskog mehanizma za civilnu zaštitu (EMCZ)?
- O tome se razgovaralo. Tu mogućnost Srbija će imati kada dobije status kandidata za ulazak u EU. Sa Makedonijom smo potpisali memorandum o razumevanju, a Hrvatska je članica od kad je postala kandidat za EU.
Može li Srbija da traži pomoć EMCZ, iako nije članica EU?
- Da, možete, čak iako niste članovi. Prošle godine mehanizam je pokrenut 29 puta. Jedanaest puta su to bile zemlje članice, četiri puta zemlje susedi koje imaju tendenciju da budu članice EU, a ostale su bile treće zemlje koje nisu ni u susedstvu niti članovi, poput recimo Japana.
Kolikim budžetom raspolažete?
- Trenutno to je 13 miliona evra, i to je novac koji služi za razvoj, troškove transporta i obuke, kao i za vođenje centra za praćenje (monitoring). Pored ovih sredstava, međutim, važan je doprinos naših članica jer one su te koje daju ljudstvo i opremu bez nadoknade, a mi plaćamo transport. Na taj način mi omogućavamo timovima tih zemalja da stignu gde god je njihova pomoć potrebna ili zatražena.
Da li je to dovoljno novca?
- Članice EU su spremne da daju još novca i očekujem da će se iznos od 13 miliona evra utrostučiti. Sa tim - to će biti dovoljno. Mi ne želimo da imamo pet vatrogasaca samo u Briselu, već u svim zemljama, odakle mogu biti angažovani svuda gde je to potrebno.
