LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Ernst Ludvig Kirhner
Ernst Ludvig Kirhner (nem. Ernst Ludwig Kirchner; Ašafenburg, 6. maj 1880 – Fraunkirh, Davos 15. jun 1938) bio je nemački slikar, grafičar i vajar epohe ekspresionizma.
Kirhner je studirao arhitekturu u Drezdenu. Zajedno sa svojim prijateljima Erihom Hekelom i Karl Šmit-Rotlufom osnovao je u Drezdenu umetničku grupu Most (nem. Die Brücke) sa ciljem da se prevaziđe akademsko slikarstvo. Snažan uticaj na njih imao je plošni način slikanja Pola Gogena i Eduarda Munka kao i kolorit Vinsenta van Goga i fovista. Pošto su članovi grupe zajedno slikali u jednom ateljeu došli su do međusobno veoma sličnog stila. Kirhner se bavio uglavnom pejzažima, prizorima grada, aktovima i portretima. Godine 1911. grupa se preselila u Berlin. Tamo su nastale Kirhnerove slike velegrada naslikane dinamičnim načinom slikanja i sa oštrim ivicama tipičnim za njegov stil (Ulica, 1913). Godine 1913. grupa se raspala. Kirhner koji se odmah po izbijanju Prvog svetskog rata prijavio u vojsku kao dobrovoljac demobilisan je 1915. nakon što je doživeo psihički i fizički slom. Tada je nastao njegov potresni autoportret Slikar kao vojnik (1915). Nakon ozdravljenja nastanio se u Švajcarskoj. Slikao je tada brojne, oblikom i bojom smirenije pejzaže (Davos u snegu, 1921). Sredinom tridesetih godina 20. veka nacisti su zaplenili preko 600 njegovih dela i proglasili ga za degeneričnog umetnika.
Kirhnerovo glavno delo u oblasti grafike jeste njegov ciklus drvoreza za zbirku pesama Georga Hajma „Umbra vite“ (1924). Za svoje figure u drvetu inspiraciju je nalazio u umetnosti Afrike i Okeanije.
Izvršio je samoubistvo 15. juna 1938. godine u Davosu.
( Vikipedija )
Ernst Ludvig Kirhner (nem. Ernst Ludwig Kirchner; Ašafenburg, 6. maj 1880 – Fraunkirh, Davos 15. jun 1938) bio je nemački slikar, grafičar i vajar epohe ekspresionizma.
Kirhner je studirao arhitekturu u Drezdenu. Zajedno sa svojim prijateljima Erihom Hekelom i Karl Šmit-Rotlufom osnovao je u Drezdenu umetničku grupu Most (nem. Die Brücke) sa ciljem da se prevaziđe akademsko slikarstvo. Snažan uticaj na njih imao je plošni način slikanja Pola Gogena i Eduarda Munka kao i kolorit Vinsenta van Goga i fovista. Pošto su članovi grupe zajedno slikali u jednom ateljeu došli su do međusobno veoma sličnog stila. Kirhner se bavio uglavnom pejzažima, prizorima grada, aktovima i portretima. Godine 1911. grupa se preselila u Berlin. Tamo su nastale Kirhnerove slike velegrada naslikane dinamičnim načinom slikanja i sa oštrim ivicama tipičnim za njegov stil (Ulica, 1913). Godine 1913. grupa se raspala. Kirhner koji se odmah po izbijanju Prvog svetskog rata prijavio u vojsku kao dobrovoljac demobilisan je 1915. nakon što je doživeo psihički i fizički slom. Tada je nastao njegov potresni autoportret Slikar kao vojnik (1915). Nakon ozdravljenja nastanio se u Švajcarskoj. Slikao je tada brojne, oblikom i bojom smirenije pejzaže (Davos u snegu, 1921). Sredinom tridesetih godina 20. veka nacisti su zaplenili preko 600 njegovih dela i proglasili ga za degeneričnog umetnika.
Kirhnerovo glavno delo u oblasti grafike jeste njegov ciklus drvoreza za zbirku pesama Georga Hajma „Umbra vite“ (1924). Za svoje figure u drvetu inspiraciju je nalazio u umetnosti Afrike i Okeanije.
Izvršio je samoubistvo 15. juna 1938. godine u Davosu.
( Vikipedija )
