- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Ерик Сати
Ерик Алфред Лесли Сати (фр. Eric Alfred Leslie Satie, Онфлер, 17. мај 1866. — Париз, 1. јул 1925) је био француски композитор, пијанист и писац.
Сати се као композитор појавио 1887. Себе је прозвао гимнопедист, а нешто касније (1888) написаће своје најпознатије дело „гимнопедес“ (Gymnopédies, три композиције за клавир). За себе је још говорио да је фонометричар (неко ко мери звукове), а не музичар. Такав став је заузео пошто су га назвали „неспретни, али суптилни техничар“ у књизи о модерним француским композиторима из 1911.
Осим композиторског рада, Сати је писао за бројне часописе, од дадаистичког магазина 391 до америчког Ванити фера. Изгледа да је крајем 1880-их писао чланке под псеудонимом Вирџини Лебуо (фр. Virginie Lebeau), премда је касније у животу тврдио да се увек потписивао истим именом.
Сати је био изузетна фигура у париској авангарди почетком 20. века. Његов рад је био претеча каснијих музичких праваца минимализма, музике која се понавља и позоришта апсурда.
Изабрана дела
Ерик Алфред Лесли Сати (фр. Eric Alfred Leslie Satie, Онфлер, 17. мај 1866. — Париз, 1. јул 1925) је био француски композитор, пијанист и писац.
Сати се као композитор појавио 1887. Себе је прозвао гимнопедист, а нешто касније (1888) написаће своје најпознатије дело „гимнопедес“ (Gymnopédies, три композиције за клавир). За себе је још говорио да је фонометричар (неко ко мери звукове), а не музичар. Такав став је заузео пошто су га назвали „неспретни, али суптилни техничар“ у књизи о модерним француским композиторима из 1911.
Осим композиторског рада, Сати је писао за бројне часописе, од дадаистичког магазина 391 до америчког Ванити фера. Изгледа да је крајем 1880-их писао чланке под псеудонимом Вирџини Лебуо (фр. Virginie Lebeau), премда је касније у животу тврдио да се увек потписивао истим именом.
Сати је био изузетна фигура у париској авангарди почетком 20. века. Његов рад је био претеча каснијих музичких праваца минимализма, музике која се понавља и позоришта апсурда.
Изабрана дела
- Ogives (1886)
- Trois Sarabandes (1887)
- Gymnopédies (1888)
- Gnossiennes I-III (ca 1890, publicerade 1893)
- Gnossiennes IV-VI (1889-1897, publicerade 1968)
- Messe des Pauvres (1895)
- Pieces Froids (1897)
- Je te veux (1900)
- Le Piccadilly (1900)
- Trois morceaux en forme de poire (1901)
- Descriptions automatiques (1913)
- Chapitres tournés en tous sens (1913)
- Croquis et agaceries d'un gros Bonhomme en bois (1913)
- Enfantillages pittoresques (1913)
- Menu propos Enfantins (1913)
- Sonatine Bureaucratique (1917)
- Socrate (1918)
- Nocturnes (1919)
- Relâche (1924)