- Učlanjen(a)
- 04.10.2009
- Poruka
- 5.207
Elitna i masovna kultura
Elitna kultura: književnost, umetnost, vajarstvo, nauka, muzika, arhitektura. Elitna kultura je autorska, autenticna, originalna, vredna, skupocena, dostupna je manjini, ne samo zbog cene već i zato što je ne može svako razumeti.
Masovna kultura se javlja tek sa industrijskim periodom (19. vek). Ljudi dolaze u grad i donose narodnu (seosku) kulturu iz njihove sredine, ali ne mogu da je izvedu tek tako, zbog podsmeha, a elitnu ne razumeju.
Javlja se potreba da im se ove vrednosti polako približavaju preko drugih formi.
Radili su, spavali i imali slobodno vreme od 8h.
Pojava masovne kulture je na početku pozitivan proces. Otvaraju se čitaonice, preporučuju im se knjige, prave se odlomci, najznačajnije pesme. Kultura se izvodi iz romana. Reprodukcije (knjige o umetnosti), svaki vajar ima neku svoju specifičnu formu. Kroz knjige se pojašnjavaju značenja i principi, popularna izdanja, popularizacija nauke. Muzika – snimci operskih dela na televiziji, nosioci zvuka, muzički delovi.
Arhitektura: ranije je svaka zgrada bila spomenik kulture, savremene su sve iste.
Neautorska, neoriginalna, mala vrednost. Jeftino, dostupno svima (većini). Predpostavljalo se da će ljudi okretati pravim vrednostima. Medjutim ovo je unosan posao.
Masovna kultura više neće ponuditi vrednosti.
Kosmopolitska kultura – zastupljena u celom svetu. Ljudi liče jedni na druge. Nema stvaralačkih ličnosti. Većina onoga što se dobija preko masovne kulture ništa ne vredi. Prateće pojave masovne kulture:
- kič, zamena za pravu vrednost, falsifikat, loša roba. Nastaje u Nemačkoj, odnosi se na umetnost. Tajna večera. Nastaje iz potreb da se kopira stilski nameštaj koji je buržoazija htela da ima kada je dobila novac. Bio je jako skup jer je gradjen ručno. Jeftin – kič od loših materijala. Nakin buržoazije od poludragog kamenja, legure srebra i zlata, nije jeftino. Kič postoji zato što postoji i kič čovek.
- šund, nešto potpuno bezvredno. Odnosi se na literaturu. Cilj kulture je razvoj različitih oblika senzibiliteta i osteljivosti, ali umetnički sadržaji ostavljali su osećaj ravnodušosti. Cilj više nije bilo približavanje dobrog i vrednog, već da se samo proda roba. Žuta štampa, osnovni sadržaj – senzacionalizam, „sapunice“, ljubići, krimići, turbo folk, literatura.
Kontrakultura – negativne pojave u kulturi. Ljudi koji stvaraju prave vrednosti i stvaraju svoje ličnosti manje su konfliktni. Nasilje i destrukcija. Ideal sa kojim se identifikujemo – vrši nam ispiranje mozga, utiču na nas.
Pojava navijačkih grupa u Engleskoj.
Elitna kultura: književnost, umetnost, vajarstvo, nauka, muzika, arhitektura. Elitna kultura je autorska, autenticna, originalna, vredna, skupocena, dostupna je manjini, ne samo zbog cene već i zato što je ne može svako razumeti.
Masovna kultura se javlja tek sa industrijskim periodom (19. vek). Ljudi dolaze u grad i donose narodnu (seosku) kulturu iz njihove sredine, ali ne mogu da je izvedu tek tako, zbog podsmeha, a elitnu ne razumeju.
Javlja se potreba da im se ove vrednosti polako približavaju preko drugih formi.
Radili su, spavali i imali slobodno vreme od 8h.
Pojava masovne kulture je na početku pozitivan proces. Otvaraju se čitaonice, preporučuju im se knjige, prave se odlomci, najznačajnije pesme. Kultura se izvodi iz romana. Reprodukcije (knjige o umetnosti), svaki vajar ima neku svoju specifičnu formu. Kroz knjige se pojašnjavaju značenja i principi, popularna izdanja, popularizacija nauke. Muzika – snimci operskih dela na televiziji, nosioci zvuka, muzički delovi.
Arhitektura: ranije je svaka zgrada bila spomenik kulture, savremene su sve iste.
Neautorska, neoriginalna, mala vrednost. Jeftino, dostupno svima (većini). Predpostavljalo se da će ljudi okretati pravim vrednostima. Medjutim ovo je unosan posao.
Masovna kultura više neće ponuditi vrednosti.
Kosmopolitska kultura – zastupljena u celom svetu. Ljudi liče jedni na druge. Nema stvaralačkih ličnosti. Većina onoga što se dobija preko masovne kulture ništa ne vredi. Prateće pojave masovne kulture:
- kič, zamena za pravu vrednost, falsifikat, loša roba. Nastaje u Nemačkoj, odnosi se na umetnost. Tajna večera. Nastaje iz potreb da se kopira stilski nameštaj koji je buržoazija htela da ima kada je dobila novac. Bio je jako skup jer je gradjen ručno. Jeftin – kič od loših materijala. Nakin buržoazije od poludragog kamenja, legure srebra i zlata, nije jeftino. Kič postoji zato što postoji i kič čovek.
- šund, nešto potpuno bezvredno. Odnosi se na literaturu. Cilj kulture je razvoj različitih oblika senzibiliteta i osteljivosti, ali umetnički sadržaji ostavljali su osećaj ravnodušosti. Cilj više nije bilo približavanje dobrog i vrednog, već da se samo proda roba. Žuta štampa, osnovni sadržaj – senzacionalizam, „sapunice“, ljubići, krimići, turbo folk, literatura.
Kontrakultura – negativne pojave u kulturi. Ljudi koji stvaraju prave vrednosti i stvaraju svoje ličnosti manje su konfliktni. Nasilje i destrukcija. Ideal sa kojim se identifikujemo – vrši nam ispiranje mozga, utiču na nas.
Pojava navijačkih grupa u Engleskoj.
Poslednja izmena: