LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Ekonomski planovi na popravnom
Pad bruto domaćeg proizvoda u 2009. bio je 6,2, umesto 3,1 odsto, kao što je glasila prethodna procena državne statistike, što zahteva preispitivanje sadašnjih mogućnosti zemlje i izgleda za dalji razvoj
Ekonomska stvarnost naše zemlje je mnogo nepovoljnija nego što se do sada mislilo, ukazao je juče Stojan Stamenković, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.Vrednost bruto domaćeg proizvoda u 2009. godini u poređenju sa 2008. bila je manja za 6,2 odsto, konačan je podatak Republičkog zavoda za statistiku, što je dvostruko više od prethodno procenjenih 3,1 odsto, saopštio je Stamenković na jučerašnjem skupu ekonomista na beogradskom Ekonomskom fakultetu, gde se raspravljalo o učinku reformi i tranzicije u Srbiji i zemljama zapadnog Balkana.
Prema njegovim rečima, a na osnovu detaljnih finansijskih podataka iz završnih računa, državna statistika je izmenila i ranije procenjene vrednosti BDP u tekućim cenama za 2007. i 2008. godinu, što stvara objektivniju sliku o našim materijalnim mogućnostimai izgledima za dalji razvoj.
– Izmene u obračunatom BDP-u za 2009. i procenjenom za 2010. prevazilaze značaj metodologije – rekao je Stamenković, ukazujući na neophodnost mnogih preispitivanja.
Kako je kazao, vrednost nominalnog bruto domaćeg proizvoda u 2009. godini znatno je manja od ugrađene u državni budžet za 2010. i projekciju budžeta za 2011. godinu. Pored toga, na osnovu prethodno procenjenog pada BDP u 2009. od 3,1 odsto sačinjena je i projekcija mogućih deficita u fiskalnim pravilima za naredne godine, kao i mogućnost razvoja zemlje do 2020. godine.
– Konačan podatak o padu bruto domaćeg proizvoda u 2009. godini povećava i ranije procenjen udeo spoljnotrgovinskog deficita u BDP, ali i spoljnog duga i budžetskog deficita, a teret sadašnjeg javnog duga u devizama znatno je veći nego što se mislilo – ukazao je Stamenković.
Konačna procena pada BDP u 2009. godini nameće potrebu preispitivanja fiskalne održivosti kao i mogućnosti države da se u narednim godinama dodatno zadužuje, rekao je Stamenković, imajući u vidu da će odliv deviza za otplatu prispelih rata do kraja 2013. biti veći od očekivanog priliva.
Pod znakom pitanja suočekivane mogućnosti javne potrošnje, odnosno izdvajanja države za zdravstvo, školstvo i druge javne službe. Stamenković smatra da će državna potrošnja morati da opada do kraja 2015. godine.
– U ovoj godini ukupna potrošnja države moraće da se smanji do jedan odsto, a do 2020. ukupno 3,6 procenata, dok bi ukupna potrošnja domaćinstava porasla za 4,1 odsto – rekao je Stamenković. – Potreban neto priliv stranih direktnih investicija sa koncesijama do kraja ove decenije procenjujemo na 26 milijardi evra, ukupan priliv kredita na 13,5 milijardi evra, dok je vrednost neophodnih investicija 100 milijardi evra.
To je uslov, dodao je on, da se obezbedi održivost spoljnog duga, koji je, inače, sada dostigao oko 23 milijarde evra.
Razliku između zbira očekivanih stranih ulaganja i kredita do kraja 2020. i neophodnih investicija od 100 milijardi evra trebalo bi da nadomesti domaća štednja, dodao je Stamenković i naglasio da do kraja decenije prosečan godišnji ekonomski rast mora biti veći od tri odsto. U suprotnom, raspoložive devizne rezerve bi se potrošile za tri-četiri godine, uz veliki pad vrednosti dinara, neizbežan rast inflacije, posle čega obavezno dolazi stezanje kaiša.
Stamenković je zaključio da naša ekonomska stvarnost ukazuje da se ne mogu izbeći reforme poreskog sistema, socijalnih funkcija države i ukupnog javnog sektora.
Politika
Pad bruto domaćeg proizvoda u 2009. bio je 6,2, umesto 3,1 odsto, kao što je glasila prethodna procena državne statistike, što zahteva preispitivanje sadašnjih mogućnosti zemlje i izgleda za dalji razvoj
Ekonomska stvarnost naše zemlje je mnogo nepovoljnija nego što se do sada mislilo, ukazao je juče Stojan Stamenković, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.Vrednost bruto domaćeg proizvoda u 2009. godini u poređenju sa 2008. bila je manja za 6,2 odsto, konačan je podatak Republičkog zavoda za statistiku, što je dvostruko više od prethodno procenjenih 3,1 odsto, saopštio je Stamenković na jučerašnjem skupu ekonomista na beogradskom Ekonomskom fakultetu, gde se raspravljalo o učinku reformi i tranzicije u Srbiji i zemljama zapadnog Balkana.
Prema njegovim rečima, a na osnovu detaljnih finansijskih podataka iz završnih računa, državna statistika je izmenila i ranije procenjene vrednosti BDP u tekućim cenama za 2007. i 2008. godinu, što stvara objektivniju sliku o našim materijalnim mogućnostimai izgledima za dalji razvoj.
– Izmene u obračunatom BDP-u za 2009. i procenjenom za 2010. prevazilaze značaj metodologije – rekao je Stamenković, ukazujući na neophodnost mnogih preispitivanja.
Kako je kazao, vrednost nominalnog bruto domaćeg proizvoda u 2009. godini znatno je manja od ugrađene u državni budžet za 2010. i projekciju budžeta za 2011. godinu. Pored toga, na osnovu prethodno procenjenog pada BDP u 2009. od 3,1 odsto sačinjena je i projekcija mogućih deficita u fiskalnim pravilima za naredne godine, kao i mogućnost razvoja zemlje do 2020. godine.
– Konačan podatak o padu bruto domaćeg proizvoda u 2009. godini povećava i ranije procenjen udeo spoljnotrgovinskog deficita u BDP, ali i spoljnog duga i budžetskog deficita, a teret sadašnjeg javnog duga u devizama znatno je veći nego što se mislilo – ukazao je Stamenković.
Konačna procena pada BDP u 2009. godini nameće potrebu preispitivanja fiskalne održivosti kao i mogućnosti države da se u narednim godinama dodatno zadužuje, rekao je Stamenković, imajući u vidu da će odliv deviza za otplatu prispelih rata do kraja 2013. biti veći od očekivanog priliva.
Pod znakom pitanja suočekivane mogućnosti javne potrošnje, odnosno izdvajanja države za zdravstvo, školstvo i druge javne službe. Stamenković smatra da će državna potrošnja morati da opada do kraja 2015. godine.
– U ovoj godini ukupna potrošnja države moraće da se smanji do jedan odsto, a do 2020. ukupno 3,6 procenata, dok bi ukupna potrošnja domaćinstava porasla za 4,1 odsto – rekao je Stamenković. – Potreban neto priliv stranih direktnih investicija sa koncesijama do kraja ove decenije procenjujemo na 26 milijardi evra, ukupan priliv kredita na 13,5 milijardi evra, dok je vrednost neophodnih investicija 100 milijardi evra.
To je uslov, dodao je on, da se obezbedi održivost spoljnog duga, koji je, inače, sada dostigao oko 23 milijarde evra.
Razliku između zbira očekivanih stranih ulaganja i kredita do kraja 2020. i neophodnih investicija od 100 milijardi evra trebalo bi da nadomesti domaća štednja, dodao je Stamenković i naglasio da do kraja decenije prosečan godišnji ekonomski rast mora biti veći od tri odsto. U suprotnom, raspoložive devizne rezerve bi se potrošile za tri-četiri godine, uz veliki pad vrednosti dinara, neizbežan rast inflacije, posle čega obavezno dolazi stezanje kaiša.
Stamenković je zaključio da naša ekonomska stvarnost ukazuje da se ne mogu izbeći reforme poreskog sistema, socijalnih funkcija države i ukupnog javnog sektora.
Politika