LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
EK: Srbija šampion inflacije i nezaposlenosti
Sa rastom cena od 10,3 odsto u 2010. Srbija je rekorder u regionu a u februaru je stigla na 12,6, ukazuje novi izveštaj Evropske komisije o ekonomskom napretku zemalja Zapadnog Balkana.
Srbija je u 2010. smanjila manjak kod tekućih plaćanja na oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), zahvaljujući smanjenju razlike uvoza i izvoza roba za oko sedam odsto u odnosu na 2009, navedeno je u najnovijem izvešaju Evropske komisije o ekonomskom oporavku u zemljama zapadnog Balkana.
Komisija je ukazala da je izvozna aktivnost Srbije prošle godine bila u ekspanziji, podstaknuta solidnom inostranom tražnjom, kao i stalnim padom vredosti dinara.
Inflacija je, međutim, početkom 2011. nastavila da se ubrzava, pri čemu je u februaru bila 12,6 odsto viša nego godinu dana ranije, kao posledica baznih efekata, kao i skoka cena hrane i viših cena energenata.
Srbija je prošle godine sa inflacijom od 10,3 odsto bila rekorder u regionu, ukazala je Komisija.
Budžetska situacija je u Srbiji u 2010. bila bolja nego što se očekivalo. Poboljšani pokazatelji kad je reč o prihodima u drugoj polovini godine doprineli su da minus u kasi lane bude smanjen na 4,5 odsto BDP, što je manje nego što se predviđalo u dopunskom budžetu, usvojenom u novembru.
Prvih meseci 2011. budžetski prihodi su ostali solidni, navela je Komisija i podsetila da je budžetom za 2011. planirano da deficit bude dalje smanjen na 4,1 odsto BDP.
Uprkos tekućem ekonomskom oporavku u Srbiji, stopa nezaposlenosti je tokom 2010. dostigla 20 odsto. Gubici radnih mesta su, međutim, od druge polovine godine usporeni i stopa zaposlenosti je stabilizovana na 47 odsto, ukazala je Komisija.
Rekorder po stopi nezaposlenosti u regionu je prošle godine bila Bosna i Hercegovina sa 42,7 odsto radno sposobnog stanovništva. U Hrvatskoj je stopa iznosila 11,8 odsto i bila je u osetnom padu u odnosu na raniji period, dok je Makedonija lane imala 32,1 odsto nezaposlenih, Albanija 13,7 odsto, a Crna Gora 12,1 odsto.
U izveštaju Komisije se dalje navodi da su finansijski i kapitalni tokovi u Srbiji u 2010. ostali skromni , pri čemu su direktne strane investicije bile primetno manje nego u 2009.
Istovremeno su spoljne obaveze privatnog sektora smanjene, zahvaljujući tome što su kompanije i banke otplaćivale svoje inostrane zajmove.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije su u 2010. bile uglavnom stabilne i iznosile su oko 10 milijardi evra, što je bilo dovoljno za pokrivanje približno devetomesečnog uvoza.
U prvim mesecima 2011. neto finansijski priliv je bio oko 11 odsto manji nego godinu dana ranije jer su direktne strane investicije dostizale svega oko trećinu sume od pre godinu dana.
Devizni prilivi su početkom ove godine uglavnom bili nedovoljni da pokriju deficit tekućih oplaćanja, ukazano je u izveštaju.
Ukupan spoljni dug Srbije, koji je tokom 2010. povećan za gotovo 1,3 milijarde evra, na oko 23,8 milijardi evra, iznosio je blizu 80 odsto BDP.
Dug je početkom ove godine smanjen na nešto ispod 23 milijarde evra.
U izveštaju Komisije se dalje navodi da je aktivnost srpskog bankarskog sektora do kraja 2010. blago povećana. Obim novih kredita koji su odobreni kompanijama je u poređenju sa trećim kvartalom više nego udvostručen, ali je usporeno odobravanje kredita domaćinstvima.
Udeo ukupnih kredita u BDP je ostao stabilan na oko 86 odsto, dok su takozvani loši krediti i dalje učestvovali sa 12 odsto u ukupnim zajmovima, ukazano je u izveštaju.
Aktivnost srpskog bankarskog sektora je, međutim od početka 2011. usporena. Povećanje imovine banaka je u februaru bilo najsporije u poslednje dve godine.
Zajmovi, koji učestvuju sa 87 odsto u ukupnoj aktivi bankarskog sektora Srbije bili su u porastu za oko 13 odsto na godišnjem nivou, uglavnom zahvaljujući skoku kreditiranja vladinog sektora.
Depoziti u bankama su istovremeno bili veći 10 odsto nego godinu dana ranije, zaključila je Evropska komisija u ekonomskom izveštaju za zemlje zapadnog Balkana.
(Tanjug)
Sa rastom cena od 10,3 odsto u 2010. Srbija je rekorder u regionu a u februaru je stigla na 12,6, ukazuje novi izveštaj Evropske komisije o ekonomskom napretku zemalja Zapadnog Balkana.
Srbija je u 2010. smanjila manjak kod tekućih plaćanja na oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), zahvaljujući smanjenju razlike uvoza i izvoza roba za oko sedam odsto u odnosu na 2009, navedeno je u najnovijem izvešaju Evropske komisije o ekonomskom oporavku u zemljama zapadnog Balkana.
Komisija je ukazala da je izvozna aktivnost Srbije prošle godine bila u ekspanziji, podstaknuta solidnom inostranom tražnjom, kao i stalnim padom vredosti dinara.
Inflacija je, međutim, početkom 2011. nastavila da se ubrzava, pri čemu je u februaru bila 12,6 odsto viša nego godinu dana ranije, kao posledica baznih efekata, kao i skoka cena hrane i viših cena energenata.
Srbija je prošle godine sa inflacijom od 10,3 odsto bila rekorder u regionu, ukazala je Komisija.
Budžetska situacija je u Srbiji u 2010. bila bolja nego što se očekivalo. Poboljšani pokazatelji kad je reč o prihodima u drugoj polovini godine doprineli su da minus u kasi lane bude smanjen na 4,5 odsto BDP, što je manje nego što se predviđalo u dopunskom budžetu, usvojenom u novembru.
Prvih meseci 2011. budžetski prihodi su ostali solidni, navela je Komisija i podsetila da je budžetom za 2011. planirano da deficit bude dalje smanjen na 4,1 odsto BDP.
Uprkos tekućem ekonomskom oporavku u Srbiji, stopa nezaposlenosti je tokom 2010. dostigla 20 odsto. Gubici radnih mesta su, međutim, od druge polovine godine usporeni i stopa zaposlenosti je stabilizovana na 47 odsto, ukazala je Komisija.
Rekorder po stopi nezaposlenosti u regionu je prošle godine bila Bosna i Hercegovina sa 42,7 odsto radno sposobnog stanovništva. U Hrvatskoj je stopa iznosila 11,8 odsto i bila je u osetnom padu u odnosu na raniji period, dok je Makedonija lane imala 32,1 odsto nezaposlenih, Albanija 13,7 odsto, a Crna Gora 12,1 odsto.
U izveštaju Komisije se dalje navodi da su finansijski i kapitalni tokovi u Srbiji u 2010. ostali skromni , pri čemu su direktne strane investicije bile primetno manje nego u 2009.
Istovremeno su spoljne obaveze privatnog sektora smanjene, zahvaljujući tome što su kompanije i banke otplaćivale svoje inostrane zajmove.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije su u 2010. bile uglavnom stabilne i iznosile su oko 10 milijardi evra, što je bilo dovoljno za pokrivanje približno devetomesečnog uvoza.
U prvim mesecima 2011. neto finansijski priliv je bio oko 11 odsto manji nego godinu dana ranije jer su direktne strane investicije dostizale svega oko trećinu sume od pre godinu dana.
Devizni prilivi su početkom ove godine uglavnom bili nedovoljni da pokriju deficit tekućih oplaćanja, ukazano je u izveštaju.
Ukupan spoljni dug Srbije, koji je tokom 2010. povećan za gotovo 1,3 milijarde evra, na oko 23,8 milijardi evra, iznosio je blizu 80 odsto BDP.
Dug je početkom ove godine smanjen na nešto ispod 23 milijarde evra.
U izveštaju Komisije se dalje navodi da je aktivnost srpskog bankarskog sektora do kraja 2010. blago povećana. Obim novih kredita koji su odobreni kompanijama je u poređenju sa trećim kvartalom više nego udvostručen, ali je usporeno odobravanje kredita domaćinstvima.
Udeo ukupnih kredita u BDP je ostao stabilan na oko 86 odsto, dok su takozvani loši krediti i dalje učestvovali sa 12 odsto u ukupnim zajmovima, ukazano je u izveštaju.
Aktivnost srpskog bankarskog sektora je, međutim od početka 2011. usporena. Povećanje imovine banaka je u februaru bilo najsporije u poslednje dve godine.
Zajmovi, koji učestvuju sa 87 odsto u ukupnoj aktivi bankarskog sektora Srbije bili su u porastu za oko 13 odsto na godišnjem nivou, uglavnom zahvaljujući skoku kreditiranja vladinog sektora.
Depoziti u bankama su istovremeno bili veći 10 odsto nego godinu dana ranije, zaključila je Evropska komisija u ekonomskom izveštaju za zemlje zapadnog Balkana.
(Tanjug)