Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Edvard Munk (nor. Edvard Munch; IPA izgovor:/ˈɛdvɑɖ muŋk/), rođen u Lotenu, 12. decembra 1863, a umro u Ekeliju, 23. januara 1944, bio je norveški slikar. Tipičan predstavnik ekspresionizma u slikarstvu. Kao večito nespokojnan, pomalo morbidnan pesimista, njega straši samoća ljudskog bića, podjednako u gužvi velegrada kao i pred uznemirujućom veličinom prirode. Spomenuta raspoloženja Munk prenosi i na platno, služeći se linijama koje se izdužuju i povijaju, kao i tonovima boja koje deluju melankolično. Takvu atmosferu stvorio je na slikama "Krik", "Teskoba", "Na mostu".Proslavio se u Nemačkoj u XX veku, te na tamošnje slikare ekspresioniste izvršio znatan uticaj. Prilikom slikanja slike "Krik" bio je inspiriran crvenim nebom od erupcije vulkana Krakatau u Indoneziji 1883. na drugom kraju sveta. Sredinom decembra 2006. godine stručna komisija je zvanično objavila da je Munkovo najpoznatije delo „Krik“, nepovratno oštećeno dok se nalazilo u posedu kradljivaca koji su ga predugo izložili štetnom dejstvu vlage.
Muzej moderne umetnosti u Njujorku, koji je već bio meta napada naslednika Jevreja čija su umetnička dela ukradena tokom Drugog svetskog rata, planira da izloži sliku "Krik" za koju jedan čovek tvrdi da je najpoznatija nacistička zaplena.
MOMA će iduće sedmice otvoriti izložbu posvećenu remek delu Edvarda Munka ali su se rođaci bankara nemačko-jevrejskog porekla Huga Simona, koji je 1920ih i 1930ih bio vlasnik tog dela, pojavili ovog proleća na Sodbijevoj aukciji kako bi se usprotivili prodaji rekavši da je pogrešno izložiti sliku bez objašnjenja njene tragične istorije.
Njujorški bilioner Leon Blek kupio je jednu od četiri verzije "Krika" iz 1895. za 119,9 miliona dolara, što je najviša cena ikada plaćena za neko umetnočko delo na aukciji. Blek je mecena MOMA-e i Metropolitena koji često izlažu dela doneta iz Evrope tokom i posle Drugog svetskog rata. List "Njujork tajms" prenosi da MOMA nijedno takvo sporno delo nije vratio od 2001. godine kada je počeo da "pročešljavanjem" svoje kolekcije u potrazi za delima koja su možda ukradena tokom nacističkog terora.
Muzej je potpisao međunarodni sporazum u kome navodi da će tražiti "pravedno i fer" rešenje za sporna dela, ali se protiv Jevreja borio na sudu. Brazilski kustos i Simonov praunuk Rafael Kardoso kaže da je njegov predak morao da proda svoje blago kada je proglašen za državnog neprijatelja i oteran iz Nemačke po dolasku nacista na vlast 1933.
"Živeo je uz direktnu pretnju smrću", rekao je on listu "Njujork tajms".
Na početku vladavine, nacisti su otežavali Jevrejima da presele svoja dela, kaže istoričar Piter Blrk iz vašingtonskog Holokasut muzeja. "Jevreji su se odricali onoga što nisu mogli da sakriju", rekao je on. Simon, vrhunski kolekcionar, svoju sliku je prepustio jednoj švajcarskoj galeriji. On i njegova porodica pobegli su u Pariz a kada su nacisti izvršili invaziju na Francusku u maju 1940. uz pomoć lažnih pasoša emigrirao je sa porodicom u Brazil gde je preminuo 1950. Delo je završilo u rukama brodovlasničke porodice u Norveškoj koja je sliku pet godina krila u štali posle nemačke invazije na Norvešku 1940. Nacisti su "Krik" smatrali degeneričnom umetnošću i da su ga našli, uništili bi ga ili prodali.
Za sada se ne zna da li je Simon dobio novac za sliku.
"O toj temi moji preci nisu pričali ali smo uvek znali da su bili veoma bogati i da su sve izgubili", rekao je Kardoso. Kada se usprotivio aukciji u Sodbiju, Kardosu je prodavac slike Peter Olsen ponudio 250.000 dolara koje bi uplatio humanitarnoj ustanovi po njegovom izboru, uz uslov da donacija bude uplaćena u Olsenovo ime.
"Uslovi njegove ponude bili su uvredljivi", rekao je Kardoso i dodao da je porodica smatrala da je donacija trebalo da bude napravljena u Simonovo ime.
Kardoso je odbio novac. "Nismo zainteresovani za celu priču osim u moralnom smislu, da zaostavština onih o kojih su se ogrešili treba da se poštuje i pamti", rekao je on. Portparol MOMA-e nije želeo da komentariše Kardosovu izjavu, a izložba će biti otvorena 24. oktobra.
Izvor: Blic online
Šta zaista znači najpoznatiji VRISAK u istoriji?
Ispod nemirnog, ključajućeg neba prošaranog buktećim žutim, narandžastim i crvenim tonovima na mostu stoji androgina figura. Obučena u teget-plavi kaput, stopljena sa ljubičastom i akvamarin plavom pozadinom izleda kao da lebdi iznad mosta na kom stoji. Dve izmučene šake čvrsto stiskaju ćelavu glavu nalik na lobanju. Iskolačenih očiju figura ispušta zastrašujući krik. U pozadini se vide dve staložene figure, ali to ne može da ublaži zastrašujuću pojavu čoveka koji vrišti.
Munkov Vrisak, druga najpoznatija slika na svetu
Radi se svakako o čuvenoj slici "Vrisak" Edvarda Munka, posle Leonardove Mona Lize, najpoznatijoj slici na svetu. Ili da budemo precizniji, radi se o jednoj od četiri verzije "Vriska" koliko ih je za života naslikao Munk. Najranija je verzija iz 1893. godine koja se nalazi u Nacionalnoj galeriji u Oslu.
U Munkovom muzeju nalazi se još jedna slikana verzija iz 1910. godine kao i reprodukcija u pastelu iz 1893.
Za razliku od ove tri, verzija "Vriska" koja je opisana na početku teksta jeste urađena u pastel tehnici na kartonu 1895. godine i jedina je koja se nalazi u privatnom vlasništvu. Ona je 2012. godine prodata na aukciji u Njujorku za 120 miliona dolara, što je čini najskuplje prodatim umetničkim delom u istoriji. Kupac slike je bio Lion Blak, američki finansijer, koji je sliku pozajmio za izložbu "Munk i ekspresionizam" koja se održava u njujorkškoj Novoj galeriji (Neue Galerie). Po rečima istoričarke umetnosti, Džil Lojd, najvrednije je ulje na platnu koje se nalazi u muzeju u Oslu, mada smatra i pastelnu verziju neverovatnom i vrlo bitnom jer linije na ovoj slici su mnogo življe i jasnije nego na njenoj uljanoj dvojnici.
Izložba u Novoj galeriji se bavi Munkovim odnosom sa ekspresionističkim poktretom osnovanim u Nemačkoj i Austriji početkom 20. veka. Iako je slika vrisak koja je izložena na izložbi nastala tri godine pre njegovog preseljenja u Berlin, ona je našla svoje mesto na izliožbi.
Munk je u Nemačkoj proveo svoj najkreativniji period družeći se sa umetnicima i piscima, poput Avgusta Strindberga, što je doprinelo najvećem broju slika koje se smatraju njegovim najvećim delima, poput slike "Vampir i Madona".
Vampir i Madona
Ova dela smatraju se vrhuncem njegove karijere jer je kroz njih predstavio osećanja poput ljubavi, seksualnosti i smrti i prikazao ih kao univerzalne simbole. Originalna verzija Vriska iz 1893. jeste jedan od 22 elementa u ovom ciklusu slika koji je poznat pod nazivom "Životni frizovi".
1892. godine Munk je naslikao sliku koja je prethodila Vrisku "Stanje bolesti u sumrak, očaj" na kojoj je bilo prikazano plamteće nebo, most sa tri figure, zeleno-plavo jezero čiji je prikaz bio vrlo radikalan u to vreme.
Inspiraciju za sliku Vrisak Munk je opisao u svom dnevniku 22. januara 1892. godine:"Dok sam se šetao sa dva prijatelja, sunce je zalazilo i za trenutak sam se osetio tužnim. Odjednom, nebo je postalo krvavo crveno. Zastao sam, smrtno umoran, dok je plamteće nebo prekrilo modri fjord i grad. Prijatelji su nastavili da koračaju, a ja sam zastao ispunjen neopisivim strahom i osetio ogroman, beskrajan vrisak koji odzvanja prirodom".
U tom slučaju, vrišteća figura na slici bi u neku ruku mogla da predstavlja Munkov auto-portret inspirisan smrću njegove starije sestre Sofi. Munk je imao trinaest godina kad je umrla.
Istoričari umetnosti tvrde da bi inspiracija za sliku mogla da bude i Munkova poseta izložbi u Parizu 1889. gde je prvi put video peruansku mumiju.
Munkov "Vrisak" pored toga što je bio inspiracija ekspresionistima, bio je i okidač za slike Fransisa Bejkona na kojima su predstavljene vrišteće pape, kao i za Vorholovu seriju printova Vriska u živahnim koloritima.
Fransis Bejkon "Vrišteći papa"
Između ostalih umetnika koji su odali poštu Munku, nalazi se i Marina Abramović koja je u njegovu čast vrištala u centru Osla.
Popularna maska iz holivudskog blokbastera inspirisana Vriskom
Koliko je jaka poruka ove slike govori činjenica da je ona postala mnogo poznatija od svog autora. Istoričarka umetnosti, Džil Lojd kaže da Vrisak na najbolji mogući način opisuje savremenog čoveka i njegov osećaj nepripadanja svetu koji ga okružuje.
