Eduar Mane

[Ana_ana]

Eduar Mane
​

​

Eduar Mane (1832-1883), bio je francuski slikar čiji je rad inspirisao impresioniste, ali on sam je odbio da se svrsta u same okvire impresionizma. Njegov veliki uticaj na francusku umetnost, i generalno na razvoj moderne umetnosti, formiran je zahvaljujući njegovom portretisanju svakodnevice, upotrebom jednostavnih i jasnih boja i žive slikarske tehnike.

Mane je počeo da slika svakodnevne subjekte, žanrovski, kao što su bili portreti starih prosjaka, uličnih mangupa, ljudi u kafeima, ili scene španskih koridskih borbi. Usvojio je direktnu, smelu slikarsku tehniku u svom realističnom tretmanu materije subjekta. Godine 1863. njegova čuvena slika "Doručak na travi" (danas se nalazi u muzeju D'Orso u Parizu), prikazana je u "Salonu odbačenih", novom izložbenom prostoru koji je otvorio Napoleon III, kao odgovor na protest umetnika koji su odbijeni u zvaničnom Salonu. Ovo Maneovo platno koje portretiše piknik u šumi koje uključuje i nagu žensku figuru u sedećem položaju u društvu dva obučena muškarca, privuklo je momentalno ogromnu pažnju, ali je bukvalno bilo diskreditovano od strane kritike. Mane biva proglašen od strane mladih umetnika vođom, i postaje centralna figura u sporu između akademskog slikarstva sa jedne, i buntovničke umetničke grupe iz tog vremena, sa druge strane. Mane ipak postaje priznat od strane zvaničnog Salona 1864. godine, koji mu priznaje dve slike, i 1865. godine on izlaže "Olimpiju", portret nage žene baziran na Ticijanovoj prikazi Venere. Ova slika ponovo izaziva veliku pažnju, i protest akademskih krugova zbog takozvanog "neortodoksnog realizma".

Wikipedija



​

 

[Ana_ana]

Le Dejeuner sur l'herbe (1863)

Doručak na travi

A Bar at the Folies-Bergere (1882)

​

​

 

[Ana_ana]

La Prune ( 1877 - 1878 )

Le Départ de Folkestone (1869)

De Sayuno Sobrela Hierba

 

[besherat]

Eduard Mane

Едуар Мане (* 23. јануар 1832. Париз Француска - † 30. април 1883. Париз Француска), био је француски сликар чији је рад инспирисао импресионисте, али он сам је одбио да се сврста у саме оквире импресионизма. Његов велики утицај на француску уметност, и генерално на развој модерне уметности, формиран је захваљујући његовом портретисању свакодневице, употребом једноставних и јасних боја и живе сликарске технике.

Биографија
Рођен је у Паризу, 23. јануара 1832. Био је син високог званичника француске Владе. Како би избегао студије права по очевој жељи, побегао је на море. Потом је студирао у Паризу као ученик француског академског сликара Томаса Кутура, и затим посетио Немачку, Италију, Холандију, Шпанију и проучавао слике старих мајстора. Холандски сликар Франс Халс, шпански Дијего Веласкез и Франциско Гоја имали су пресудног утицаја на његов стил.

Мане је почео да слика свакодневне субјекте, жанровски, као што су били портрети старих просјака, уличних мангупа, људи у кафеима, или сцене шпанских коридских борби. Усвојио је директну, смелу сликарску технику у свом реалистичном третману материје субјекта. Године 1863. његова чувена слика Доручак на трави (данас се налази у музеју Орсеј у Паризу), приказана је у Салону одбачених, новом изложбеном простору који је отворио Наполеон III, као одговор на протест уметника који су одбијени у званичном Салону. Ово Манеово платно које портретише пикник у шуми које укључује и нагу женску фигуру у седећем положају у друштву два обучена мушкарца, привукло је моментално огромну пажњу, али је буквално било дискредитовано од стране критике. Мане бива проглашен од стране младих уметника вођом, и постаје централна фигура у спору између академског сликарства са једне, и бунтовничке уметничке групе из тог времена, са друге стране. Мане ипак постаје признат од стране званичног Салона 1864. године, који му признаје две слике, и 1865. године он излаже „Олимпију“, портрет наге жене базиран на Тицијановој прикази Венере. Ова слика поново изазива велику пажњу, и протест академских кругова због такозваног „неортодоксног реализма“.
Француски писац Емил Зола је 1866. године дао врло позитивне критике Манеове уметности у француском листу „Фигаро“ и убрзо је постао Манеов блиски пријатељ. Убрзо му се придружила и група младих француских импресиониста - Едгар Дега, Клод Моне, Огист Реноар, Алфред Сисли, Камиј Писаро и Пол Сезан, који су били инспирисани Манеовом уметношћу и који је за узврат утицао на њих у употреби светлијих боја и наглашавању ефеката светлости. Мане је служио као официр у француској војсци од 1870 до 1871. током француско - пруског рата. Уметничко признање је добио тек у касним годинама, када су његови портрети постали изузетно тражени. Једна од његових последњих слика изложена је у Салону 1882. и његов стари пријатељ, који је у то време био министар Примењених уметности, доделио му је Орден легије части. Мане је умро у Паризу 30. априла 1883. године. Оставио је поред многобројних акварела и пастела, 420 уља на платну.