Edgar Dega

[sendi]

Edgar Dega

Edgar Dega (19. jul 1834. Pariz – †27. septembar 1917. Pariz) je bio francuski slikar, grafičar i vajar. Smatra se jednim od istaknutih predstavnika francuskog impresionizma, iako sam sebe nikada nije uvrštavao u impresionistički pokret. Zaokupljen urbanim prizorima, balerinama, prizorima sa trka konja, Dega ne raskida nikada u potpunosti sa majstorima realizma, kao što su Engr i Delakroa, stvara većinu svojih dela u ateljeu, ali i pored toga većina istoričara umetnosti se slaže da je njegovo mesto u okviru impresionizma. Dega je bio sin bankara italijanskog porekla i Kreolke iz Nju Orleansa (SAD), koja je umrla je kada je Edgar imao 13 godina.1853. godine počeo je studije prava, ali se 1855. godine prijavio na Akademiju lepih umetnosti. Zatim Dega putuje u Rim. 1866. godine se vraća iz Rima u Pariz obogaćen iskustvima koje je sakupio. U početku je slikao istorijske teme i portrete po ugledu na Engrea, a za razliku od Engra – samo portrete svojih prijatelja, samo u ulju a 70- tih godina je zavoleo i počeo da slika u pastelu i temperi. Pod uticajem italijanskog slikarstva, zabavljen uglavnom koloritom i koloritnom stranom pojave slikao je pored portreta i aktova pojave iz svakodnevnog života i uglavnom scene iz pozorišta – balerine i konjičkih trka. Zahvatao je u svojim slikama sa izraženom skraćenicom i lepršavim pokretom trenutna raspoloženja a njegovo duboko osećanje karaktera ljudi daje težinu čak i naizgled slučajnim prizorima. I kada je prišao inpresionizmu on nije napustio svoju slonnost ka crtanju i crtežu i njegova najlepša dela su nastala u tehnici pastela. Godine 1865. izlaže u Salonu (službena izložba na Akademiji lepih umetnosti u Parizu) i njegovi su radovi bili oberučke prihvaćeni u svetu konvencionalne umetnosti. Poznat je po slikama balerina iz pozorišnoga života i konja iz konjskih trka i pre se zanimao za motive iz života negoli za mitološke teme. 1870. Izbio je Francusko-pruski rat u kome je učestvovao.1873. posećuje severnu Ameriku. 1886. godine učestvuje poslednji put na izložbi sa impresionistima. Od 1886. nalazi nove motive i aktivno slika. Dega je kroz rat otkrio svoje probleme sa vidom i očima što ga je jako zabrinjavalo i kako se nikada nije ženio poslednje godine je proveo skoro slep lutajući ulicama Pariza dok nije tu i umro 1917. godine. Pred kraj života postavši skoro slep počeo je da izrađuje male figure svojih omiljenih motiva balerina i konja u vosku i glini. Jedna od njih “Balerina” nalazi su u Metropoliten muzeju u Njujorku.​

​

​

Akt u ležećem položaju

Trkačka grla ispred tribina

Igračice

Kontrola u Nju Orleansu

Porodica

Apsint

Balet

Škola baletana

Kod modistkinje

Peglarke

Žena na prozoru

 

[Honey5]

After the bath, 1890

The curtain, 1880

After the bath, 1890-1893

The ballet class, 1881

 

[sendi]

Hit izložba: „Edgar Dega i aktovi“ u Parizu

Hit izložba: „Edgar Dega i aktovi“ u Parizu


Blic


Iako su neke od tema koje je francuski impresionista Edgar Dega (1834-1917) često ponavljao (poput baleta, konjičkih trka, portreta) istraživane i predstavljene do detalja, akt - koji ima jednako važno mesto u umetnikovom opusu - nikada nije dobio pažnju koju zaslužuje. Zato su Džordž T. M. Šeklford iz Muzeja lepih umetnosti u Bostonu i Gzavije Re iz Muzeja Orsej organizovali izložbu „Dega i aktovi“, koja je u Parizu otvorena do 1. jula.

„Žena se pere u kadi“, 1892.

„Izložba istražuje kako je Dega koristio sve ekspresivne mogućnosti ljudskog tela2, kaže Šeklford. „Možemo pratiti kako je lična vizija nagog tela uticala na njegovo shvatanje modernizma i kako je napustio klasičnu istorijsku formu u korist figure viđene u njenom vremenu i okruženju, bilo da je upletena u šokantno putene radnje ili da se češlja.

Ako ljudi misle da je Dega slikao samo balerine, onda nisu obratili dovoljno pažnje. Ženski akt je bilo njegovo polje istinske inspiracije.“

[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD]Prostitutke
"Slike prostitutki u najrazičitijim situacijama pokazuju da Dega nije bio ženomrzac iako ga prati taj glas. On je zapravo bio revolucionar, borac protiv mizoginijske idealizacije žena. Tretirao ih je kao ljudska bića, sa svim manama i vrlinama. Nećete naći ništa grandioznije ni čistije od toga", kaže Džordž Šeklford iz Muzeja lepih umetnosti u Bostonu.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Hronološkim redom. Od slika i skica zasnovanih na klasičnoj antici i delima velikih majstora, preko prve istorijske kompozicije („Mladi Spartanci vežbaju“), do poslednjeg pokušaja akademskog stila („Ratne scene u srednjem veku“), uočljivo je kako se Dega postepeno oslobađao stega tradicije i kretao ka realizmu.

Konačni raskid sa idealizacijom ljudske figure vidljiv je na serijalu monotipija iz bordela koje, zbog svoje eksplicitnosti, dugo nisu smele da budu izlagane u javnosti (što umetniku nikada i nije bila namera).

Degaove radnice su jedre i neuredne, s crnim maljama između butina (ni Mane se čak nije usuđivao da ode tako daleko). One uživaju u seksu među sobom ili same sa sobom, a kada zajedno spopadnu stidljivu mušteriju, kao u „Ozbiljnom klijentu“, nagoveštavaju dolazak Pikasovih predatorskih „Gospođica iz Avinjona“.

Kustosi se nisu trudili da ulepšavaju sliku o umetniku koji je, prema svemu poznatom, bio nezgodna i osobena ličnost - pratila ga je reputacija antisemite i ženomrsca koji je, navodno, čitav život proveo u celibatu.

Za raziku od prijatelja Eduara Manea, koji je obožavao žene (i one njega), Degaov odnos sa suprotnim polom je teško okarakterisati.

Privatno se družio s feministkinjama i podržavao je koleginice (naročito Meri Kasat), ali uprkos tome, mnogi se i dalje pitaju da li je voleo žene. Posle ove izložbe shvatiće da jeste; i ne samo njihova tela. Jer neko ko provede život crtajući i slikajući žene u njihovim najintimnijim situacijama mora da poseduje dubinu i saosećajnost, a ne brutalnost koju su mnogi spremni da mu prišiju.

Iako izložba odiše erotikom, Dega nije pornograf uprkos njegovoj upornoj nezainteresovanosti za ženska lica i prikazivanju aktova mahom s leđa. Uvek je gasio vatrene nalete intimnosti koje su njegove slike provocirale - tako što bi vas uvukao unutra, a onda vas držao na sigurnoj udaljenosti.

U poznim godinama umetnikov vid je drastično oslabio. Dodir mu je postao važniji, što se vidi u češćem pribegavanju skultpuri i pastelima koji su zbog mekoće prikazivanja bili naročito pogodni za predstavljanje svetle puti.

Organizatori izožbe naročito su ponosni na to što su, uprkos krhkosti pastela i njegovoj osetljivosti na svetlo, uspeli da ponovo spoje dve verzije „Kupanja u legenu“ iz 1886, remek-dela ove tehnike koja su jedini put bila izložena zajedno na poslednjoj izložbi impresionista.