LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Džabe ponude, za kamate se nema
Izvor: Novosti
Beograd -- Banke nude zajmove za refinansiranje i svođenje dugova po kreditima, kreditnim karticama i dozvoljenom minusu, što je prihvatljivo malom broju građana.
Naime, nove pozajmice znatno skuplje, a uslovi nisu prihvatljivi ni građanima sa dubljim džepom.
Mnogobrojni građani primorani su da zbog nestabilnog kursa evra, potraže dinarske zajmove, koji su i duplo skuplji.
Naime, da bi se banke zaštitile, odnosno da bi bile sigurne da će naplatiti date pozajmice, zbog deviznog rizika, poskupele su evrokredite. Tako se kamata na njih kreće uglavnom iznad 20 odsto, što se u Srbiji ne pamti. Uz to obavezan je i depozit od 30 odsto. Svako ko uzme 5.000 evra na 60 meseci, što je maksimalan rok za otplatu ovih zajmova, morao bi da položi depozit od 1.500 evra i da svakog meseca otplaćuje po 125,50 evra. Kamata na ovaj zajam je 28,90 godišnje.
Kamata na indeksirane pozajmice je bila od 11 do 15 odsto, a sada se u domaćoj valuti nudi uglavnom od 22 do 30 odsto na godišnjem nivou.
Kada se građani odluče da refinansiraju kredit u svojoj banci, gde već koriste zajam, ne plaćaju troškove prevremene otplate, ali im banka zaračunava obradu novog kredita od dva odsto na uzeti iznos. Takođe je potrebno da se plate tri menice po 50 dinara kao sredstvo obezbeđenja, kao i izveštaj Kreditnog biroa od 205 dinara.
Ukoliko se menja banka, provizija za refinansiranje iznosi oko dva odsto.
Pojedine banke nude otplatu ranije uzetih kredita i drugih usluga i na 100 meseci. Ukoliko su nečije obaveze 500.000 dinara i ako se odluče za otplatu na osam i po godina, svakog meseca će izdvajati po 10.340 dinara. Kada istekne taj rok, banci će ukupno vratiti 1.034.000 dinara, ili duplo više nego što su uzeli. Kamata na ovaj kredit je 22 odsto.
Da izbora nema, potvrđuje i činjenica da isti zajam, ali u evrima, košta mnogo više.
Izvor: Novosti
Beograd -- Banke nude zajmove za refinansiranje i svođenje dugova po kreditima, kreditnim karticama i dozvoljenom minusu, što je prihvatljivo malom broju građana.
Naime, nove pozajmice znatno skuplje, a uslovi nisu prihvatljivi ni građanima sa dubljim džepom.
Mnogobrojni građani primorani su da zbog nestabilnog kursa evra, potraže dinarske zajmove, koji su i duplo skuplji.
Naime, da bi se banke zaštitile, odnosno da bi bile sigurne da će naplatiti date pozajmice, zbog deviznog rizika, poskupele su evrokredite. Tako se kamata na njih kreće uglavnom iznad 20 odsto, što se u Srbiji ne pamti. Uz to obavezan je i depozit od 30 odsto. Svako ko uzme 5.000 evra na 60 meseci, što je maksimalan rok za otplatu ovih zajmova, morao bi da položi depozit od 1.500 evra i da svakog meseca otplaćuje po 125,50 evra. Kamata na ovaj zajam je 28,90 godišnje.
Kamata na indeksirane pozajmice je bila od 11 do 15 odsto, a sada se u domaćoj valuti nudi uglavnom od 22 do 30 odsto na godišnjem nivou.
Kada se građani odluče da refinansiraju kredit u svojoj banci, gde već koriste zajam, ne plaćaju troškove prevremene otplate, ali im banka zaračunava obradu novog kredita od dva odsto na uzeti iznos. Takođe je potrebno da se plate tri menice po 50 dinara kao sredstvo obezbeđenja, kao i izveštaj Kreditnog biroa od 205 dinara.
Ukoliko se menja banka, provizija za refinansiranje iznosi oko dva odsto.
Pojedine banke nude otplatu ranije uzetih kredita i drugih usluga i na 100 meseci. Ukoliko su nečije obaveze 500.000 dinara i ako se odluče za otplatu na osam i po godina, svakog meseca će izdvajati po 10.340 dinara. Kada istekne taj rok, banci će ukupno vratiti 1.034.000 dinara, ili duplo više nego što su uzeli. Kamata na ovaj kredit je 22 odsto.
Da izbora nema, potvrđuje i činjenica da isti zajam, ali u evrima, košta mnogo više.