ADMINISTRATOR
- Učlanjen(a)
- 11.10.2009
- Poruka
- 67.703
Ako Putin i Obama zaista veruju u ono što su govorili pred UN-om, iz činjenice da iste reči i koncepte definišu na tako drastičan način otkriva se ne samo zašto se dva lidera ne slažu, već i zašto između Rusije i Amerike postoji fundamentalno nerazumevanje
Kada je Vladimir Putin izašao na pozornicu Ujedinjenih Nacija, mnogi su u njegovomgovoru primetili suptilne udarce razmenjene sa američkim predsednikom BarakomObamom koji je govorio pre njega. Međutim, ono što je bilo još primetnije jeste koliko su dva lidera slično zvučala, odnosno kako su koristili potpuno isti koncept i rečikako bi napadali jedan drugog i izrazili apsolutno oprečne stavove.
"Ujedinjene Nacije su struktura kojoj po legitimnosti i univerzalnosti ni jedna druga nije jednaka", rekao je Putin. Sa ovom izjavom Obama bi se svakako složio.
Foto: Fonet/AP, Zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija
"Postoje oni koji tvrde da je UN u formi u kojoj je nastao zastareo i da je ispunio svojuistorijsku misiju. Mešanje u rad UN-a, međutim, može dovesti do kolapsa čitavog sistema međunarodnih odnosa. Onda ne bi ostalo nikakvih pravila osim prava jačeg", dodao je ruski predsednik.
Obama ne samo da se slaže sa ovom izjavom, već je skoro isto rekao samo pola sata ranije.
"Postoje oni koji kažu da su ideali povelje UN-a nedostižni i zastareli", rekao je Obama.
Foto: Reuters, Barak Obama
"Oni se zalažu za povratak pravilima koja su važila pre osnivanja ove institucije: verovanju da je moć osnova svega, da moć daje za pravo sve, da snažne države mogu da nameću svoju volju slabijim, da prava individua nisu važna i da se u vremenu brzih promena red mora nametati silom", rekao je američki predsednik.
Opet, i Putin bi se složio sa ovom izjavom, s tim što su dva lidera mislila na potpunorazličite stvari.
Obama je govorio o onome što Zapad naziva aneksijom, a Rusija ujedinjenjem saKrimom, i o ukrajinskoj krizi. Američki predsednik je u stvari optužio Putina da se vraća "predratnim metodama".
Foto: Fonet/AP, Vladimir Putin u UN-u
Sa druge strane, ruski predsednik je želeo da istakne kako UN trena da bude neutralni sudija koji će sprečiti uspostavljanje zakona jačeg.
"Svi znamo da je nakon završetka Hladnog rata na svetu ostao jedan centar moći, a oni koji su se našli na vrhu piramide pomislili su da su toliko jaki da su posebni i da zvog toga ne moraju da se konsultuju sa UN-om".
Pod time je Putin naravno mislio na nelegalnu invaziju na Irak 2003. godine.
Foto: Profimedia, Islamska država
Postoji još čitav niz sličnih "preklapanja". I Obama i Putin su govorili o vladavini prava, važnosti međunarodnih institucija i postizanju mira u svetu. Obojica su se pozivali naistoriju kao upozorenje: propast stiže one koji ugrožavaju ustanovljen svetski poredak.
Ako Putin i Obama zaista veruju u ono što su govorili pred UN-om, iz činjenice da iste reči i koncepte definišu na tako drastičan način otkriva se ne samo zašto se dva lidera ne slažu, već i zašto između Rusije i Amerike postoji fundamentalno nerazumevanje.
Osnovna ideja UN-a jeste da održi poredak i spreči međunarodnu politiku da se pretvori u koloseum. Oba predsednika zbog toga cene UN, ili bar tako tvrde.
Foto: Reuters, Obama, Lavrov, Putin i Keri
Putin je na zasedanju Generalne skupštine UN-a govorio i o značaju drugihmeđunarodnih tela kao što su G20 i Svetska Trgovinska Organizacija.
Ovo Putinovo zalaganje za jake institucije vuče korene iz ruske državničke tradicije. Vekovno uverenje u Rusiji jeste da države zavise od institucija i obratno - država čuva i razvija institucije da bi institucije mogle da čuvaju i održavaju državu.
U svom govoru, Putin je svaki put kada bi govorio o urušavanju poretka zapravo govorio u uništavanju državnosti i institucija. Igranje sa tuđom državnošću, prema njegovom mišljenju dovelo je do haosa u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, domigrantske ili izbegličke krize i dovelo bi do daljeg haosa u Siriji, ako bi Bašar al Asadbio svrgnut. Putin vidi ponovno uspostavljanje državnosti kao rešenje za većinu kriza u svetu.
Foto: AP, Bašar al Asad sa komandom Sirijske Arapske Armije (SAA)
Tu ideju Putin projektuje i na međunarodnom planu - cilj UN-a nije da razvijaindividualne slobode već da održava državnost država članica.
Drugi termin koji je Putin koristio, a koji je vrlo sličan terminu državnost, jestesuverenitet koji za njga prventstveno predstavlja slobodu određene države odmešanja Zapada u njena unutrašnja pitanja.
Rusija, kao i Amerika, želi da spreči haos u svetu. Međutim i ovaj termin je shvaćen različito od strane dve svetske sile. Za Ameriku, haos je "ljudska patnja", dok je za Rusiju to uništavanje državnosti, odnosno legitimnih režima.
Foto: Fonet/AP, Nelson Mendela i Muamer el Gadafi
Zbog toga Putin ne vidi ništa pogrešno u naoružavanju pobunjenika u Donbasu ilislanju vojne pomoći Asadu - jer u ukrajinskom slučaju podržava pobunjenike koji se bore jer je legitimna vlada svrgnuta, dok u sirijskom scenariju sprečava da se ista stvar dogodi tamošnjem režimu koji se, prema njegovim rečima, sam bori protivIslamske države i "terorista sponzorisanih od Zapada".
Kada je NATO, prema Obaminim rečima, ušao u Libiju "kako bi sprečio haos", Putin je to shvatio kao sejanje haosa jer je legitimna država u potpunosti uništena i to bez ikakvog ponuđenog rešenja. Zbog toga ruski predsednik tvrdi da je raspad Sovjetskogsaveza "najveća geopolitička tragedija 20. veka". Putin smatra da je kolaps države po definiciji tragedija koja seje haos u regionu, što se u istoriji nebrojeno puta pokazalo kao tačno, a za primer imamo i Jugoslaviju.
Foto: Profimedia, oluja
Zbog toga se može reći da je Putin zaista mislio ono što je rekao u UN-u. Problem je što on Amerikancima pripisuje istu dozu licemerstva koju oni pripisuju njemu. Ruski predsednik je u svom govoru rekao:
"U međunarodnom pravu i odnosima, svaki termin mora biti jasno definisan, transparentan i mora biti shvaćen na jedinstven način prema jedinstvenimkriterijumima".
Pod time je mislio na Obamino, odnosno američko shvatanje međunarodnog prava, a to je upravo taj, za sada, nerešivi problem.
izvor : newsweek.rs
Kada je Vladimir Putin izašao na pozornicu Ujedinjenih Nacija, mnogi su u njegovomgovoru primetili suptilne udarce razmenjene sa američkim predsednikom BarakomObamom koji je govorio pre njega. Međutim, ono što je bilo još primetnije jeste koliko su dva lidera slično zvučala, odnosno kako su koristili potpuno isti koncept i rečikako bi napadali jedan drugog i izrazili apsolutno oprečne stavove.
"Ujedinjene Nacije su struktura kojoj po legitimnosti i univerzalnosti ni jedna druga nije jednaka", rekao je Putin. Sa ovom izjavom Obama bi se svakako složio.
Foto: Fonet/AP, Zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija
"Postoje oni koji tvrde da je UN u formi u kojoj je nastao zastareo i da je ispunio svojuistorijsku misiju. Mešanje u rad UN-a, međutim, može dovesti do kolapsa čitavog sistema međunarodnih odnosa. Onda ne bi ostalo nikakvih pravila osim prava jačeg", dodao je ruski predsednik.
Obama ne samo da se slaže sa ovom izjavom, već je skoro isto rekao samo pola sata ranije.
"Postoje oni koji kažu da su ideali povelje UN-a nedostižni i zastareli", rekao je Obama.
Foto: Reuters, Barak Obama
"Oni se zalažu za povratak pravilima koja su važila pre osnivanja ove institucije: verovanju da je moć osnova svega, da moć daje za pravo sve, da snažne države mogu da nameću svoju volju slabijim, da prava individua nisu važna i da se u vremenu brzih promena red mora nametati silom", rekao je američki predsednik.
Opet, i Putin bi se složio sa ovom izjavom, s tim što su dva lidera mislila na potpunorazličite stvari.
Obama je govorio o onome što Zapad naziva aneksijom, a Rusija ujedinjenjem saKrimom, i o ukrajinskoj krizi. Američki predsednik je u stvari optužio Putina da se vraća "predratnim metodama".
Foto: Fonet/AP, Vladimir Putin u UN-u
Sa druge strane, ruski predsednik je želeo da istakne kako UN trena da bude neutralni sudija koji će sprečiti uspostavljanje zakona jačeg.
"Svi znamo da je nakon završetka Hladnog rata na svetu ostao jedan centar moći, a oni koji su se našli na vrhu piramide pomislili su da su toliko jaki da su posebni i da zvog toga ne moraju da se konsultuju sa UN-om".
Pod time je Putin naravno mislio na nelegalnu invaziju na Irak 2003. godine.
Foto: Profimedia, Islamska država
Postoji još čitav niz sličnih "preklapanja". I Obama i Putin su govorili o vladavini prava, važnosti međunarodnih institucija i postizanju mira u svetu. Obojica su se pozivali naistoriju kao upozorenje: propast stiže one koji ugrožavaju ustanovljen svetski poredak.
Ako Putin i Obama zaista veruju u ono što su govorili pred UN-om, iz činjenice da iste reči i koncepte definišu na tako drastičan način otkriva se ne samo zašto se dva lidera ne slažu, već i zašto između Rusije i Amerike postoji fundamentalno nerazumevanje.
Osnovna ideja UN-a jeste da održi poredak i spreči međunarodnu politiku da se pretvori u koloseum. Oba predsednika zbog toga cene UN, ili bar tako tvrde.
Foto: Reuters, Obama, Lavrov, Putin i Keri
Putin je na zasedanju Generalne skupštine UN-a govorio i o značaju drugihmeđunarodnih tela kao što su G20 i Svetska Trgovinska Organizacija.
Ovo Putinovo zalaganje za jake institucije vuče korene iz ruske državničke tradicije. Vekovno uverenje u Rusiji jeste da države zavise od institucija i obratno - država čuva i razvija institucije da bi institucije mogle da čuvaju i održavaju državu.
U svom govoru, Putin je svaki put kada bi govorio o urušavanju poretka zapravo govorio u uništavanju državnosti i institucija. Igranje sa tuđom državnošću, prema njegovom mišljenju dovelo je do haosa u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, domigrantske ili izbegličke krize i dovelo bi do daljeg haosa u Siriji, ako bi Bašar al Asadbio svrgnut. Putin vidi ponovno uspostavljanje državnosti kao rešenje za većinu kriza u svetu.
Foto: AP, Bašar al Asad sa komandom Sirijske Arapske Armije (SAA)
Tu ideju Putin projektuje i na međunarodnom planu - cilj UN-a nije da razvijaindividualne slobode već da održava državnost država članica.
Drugi termin koji je Putin koristio, a koji je vrlo sličan terminu državnost, jestesuverenitet koji za njga prventstveno predstavlja slobodu određene države odmešanja Zapada u njena unutrašnja pitanja.
Rusija, kao i Amerika, želi da spreči haos u svetu. Međutim i ovaj termin je shvaćen različito od strane dve svetske sile. Za Ameriku, haos je "ljudska patnja", dok je za Rusiju to uništavanje državnosti, odnosno legitimnih režima.
Foto: Fonet/AP, Nelson Mendela i Muamer el Gadafi
Zbog toga Putin ne vidi ništa pogrešno u naoružavanju pobunjenika u Donbasu ilislanju vojne pomoći Asadu - jer u ukrajinskom slučaju podržava pobunjenike koji se bore jer je legitimna vlada svrgnuta, dok u sirijskom scenariju sprečava da se ista stvar dogodi tamošnjem režimu koji se, prema njegovim rečima, sam bori protivIslamske države i "terorista sponzorisanih od Zapada".
Kada je NATO, prema Obaminim rečima, ušao u Libiju "kako bi sprečio haos", Putin je to shvatio kao sejanje haosa jer je legitimna država u potpunosti uništena i to bez ikakvog ponuđenog rešenja. Zbog toga ruski predsednik tvrdi da je raspad Sovjetskogsaveza "najveća geopolitička tragedija 20. veka". Putin smatra da je kolaps države po definiciji tragedija koja seje haos u regionu, što se u istoriji nebrojeno puta pokazalo kao tačno, a za primer imamo i Jugoslaviju.
Foto: Profimedia, oluja
Zbog toga se može reći da je Putin zaista mislio ono što je rekao u UN-u. Problem je što on Amerikancima pripisuje istu dozu licemerstva koju oni pripisuju njemu. Ruski predsednik je u svom govoru rekao:
"U međunarodnom pravu i odnosima, svaki termin mora biti jasno definisan, transparentan i mora biti shvaćen na jedinstven način prema jedinstvenimkriterijumima".
Pod time je mislio na Obamino, odnosno američko shvatanje međunarodnog prava, a to je upravo taj, za sada, nerešivi problem.
izvor : newsweek.rs