Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Na železničkom mostu preko reke Morave, nedaleko od železničke stanice Doljevac, putnički voz je danas usmrtio rođenu braću Mihajla (14) i Milana (20) Marića iz sela Orljane.
Nesreća se dogodila u 13:35 sati u ataru tog sela.
U Orljanu nezvanično saznajemo da su braća išla po badnjak u šumu i morali su preko mosta da se vrate. Tada je na njih naleteo voz.
Mesto tragedije odmah je blokirala policija. Komisija za istragu vanrednih događaja "Železnica Srbije" je na terenu i radi na utvrđivanju uzroka nesreće.
Železnički saobraćaj na magistrali Niš - Preševo trenutno je u prekidu, dodaje se u saopštenju.
Braću Milana (19) i Mihajla (13) Marića iz Orljana, koji su poginuli na Badnji dan kada ih je pregazio putnički voz na železničkom mostu preko Morave, juče je na poslednji počinak ispratilo dve hiljade meštana sela Orljane, Pukovac, Malošište i opštine Doljevac.
Dečaci stradali na mostu kada ih je udario voz
Nikad u ovom selu nije bilo tužnije kolone, niti je bilo tužnijeg Božića. Veliki broj Milanovih drugova fudbalera iz kluba „Mladost” iz Pukovca, drugari iz klubova iz okoline, Mihajlovi drugovi iz Osnovne škole „Vuk Karadžić” iz Doljevca došli su juče da poslednji put pozdrave nerazdvojnu braću koji su i u smrt otišli zagrljeni. Majka Snežana, otac Saša i sestra Jovana nemi od bola i tuge. Majka nije imala snage da isprati sinove...
- Milan je nekoliko puta već išao da iseče badnjak kako bi se proslavio Božić u njihovoj kući. Mihajlu je to bio prvi i poslednji put. Tog dana neumorno je nagovarao starijeg brata da ga povede sa sobom - priča dečakov stric Nebojša Marić.
Ispred porodične kuće u Orljanu okupilo se mnogo ljudi. Sunčani drugi dan Božića prekidali su jauci, plač, lelek… Za Milana komšije pričaju da je uvek bio nasmejan, da je sa svakim zastao da ga pita kako za zdravlje. Mlađi brat Mihajlo je bio veseo tinajdžer, učenik sedmog razreda, koji je često pevao koračajući seoskim ulicama.
Milanovi drugovi fudbaleri kažu da je bio sjajan igrač na mestu špica, da je dobro igrao mali fudbal i da je bio odlićan drug. Mihajlovi drugovi Nenad, Dušan, Stefan, David, Nemanja pričaju da je bio dobar dečko, da je voleo da igra folkor. Na sahranu su došli svi iz osnovne škole u Doljevcu.
- Svi mi idemo da sečemo badnjak na onom brdu Seličevica. Tamo, vidite na onom brdu - pokazuje Nenad Kulić mesto na koje nesrećna braća nisu stigla.
- Ovo treba da bude poslednja opomena i apel nadležnima u „Železnici Srbije”, Ministarstvu za infrastrukturu i ministru Milutinu Mrkonjiću. Taj železnički most je star više od 50 godina i nikada nije imao stajalište sa strane, da pešaci mogu da se sklone. Deca nisu htela da slušaju kad smo ih stalno upozoravali da ne smeju da prelaze reku preko tog mosta. Ovo je najtužniji i najtragičniji Božić ikada u Doljevcu. Umesto da sa porodicom slave Badnji dan i Božić, Milan i Mihajlo su zagrljeni otišli u smrt. Milan je pokazao kakav je brat bio, jer iako je mogao da se spasi, vratio se po mlađeg brata - kaže predsednik opštine Doljevac Goran Ljubić.
Na čelu tužne povorke nalazile su se dve bele zastave, jer su mladi ljudi. Za njih je to, veruju meštani, i sahrana i svadba. Tužna povorka ispratila je Milana i Mihajla kroz celo selo, zastajući na svakoj rasrsnici. Opelo na sahrani držala su trojica sveštenika, a zatim su seoski muzičari svirali posmrtni marš.
Dok je povorka od kuće Marićevih kretala ka seoskom groblju u Orljanu, gde su zatim sahranjeni Milan i Mihajlo, začuo se voz koji je prelazio preko starog železničkog mosta na kome su braća tragično izgubila živote.
