- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Dužnička kriza stigla do Srbije
Izvor:
B92.net
Posle Grčke, Španije, Portugala i drugih zemlja koji imaju problem sa javnim dugom, dužnička kriza stigla i do Balkana.Ceo Balkan je trenutno pogođen krizom jer je tržišta Evropske unije na koje zemlje iz regiona izvoze zahvatila kriza, piše berlinski dnevnik "Velt" (Die Welt).
Prema rezultatima analize koju je sprovela firma "Ekonomist intelidžens junit", Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Rumunija i Srbija su najviše patile zbog krize koja je izbila 2008.
U međuvremenu, uprkos blagom privrednom usponu, te zemlje nisu dostigle nivo privrednog rasta koji je postojao pre izbijanja krize."Di velt" prenosi priznanje hrvatskog ministra finansija Slavka Linića da je u toj zemlji ekonomska situacija "ekstremno teška i postače još teža".
U Hrvatskoj je ukupan domaći proizvod (BDP) u stalnom padu, stopa nezaposlenosti je u porastu.
"Da bismo rešili naše probleme morali bi zapravo više da trošimo, ali nemamo nikavog drugog izbora osim da štedimo", opisao je Linić dilemu u Hrvatskoj, piše nemacki list.
Nemački dnevnik sa najvećom pretplatom "Zidojče cajtung" iz Minhena piše da bi kriza u Grčkoj mogla da izazove lančanu reakciju.
Švajcarski list "Noje ciriher cajtung" (NŽ) navodi kako region zapadnog Balkana definišu mnoge podele, ali i zajedničke odlike - recesija i siromaštvo. Balkan kaska za dinamičnijim ekonomijama Istoka, a istovremeno je daleko od ekonomija Zapada, ocenjeno je u opširnom tekstu u ovom renomiranom listu.
Podsećajući da su od nekadašnjih komunističkih zemalja, pre svih zemlje zapadnog Balkana bile pogođene globalnom finansijskom krizom, "NŽ" piše kako je Zapadni Balkan po tradiciji strukturno slab region, koji ne raspolaže sa dovoljno industrijskih proizvoda za izvoz i uporedo se bori sa visoko zaduženim privatnim sektorom.
S obzirom na političke nestabilnosti, zatim na rastući strah da se uđe u rizik, na povećane kamate i relativno visoku zaduženost, taj region sve više zaostaje za dinamičnijim ekonomijama istočne i srednje Evrope.
Bečki institut za poređenje međunarodnih ekonomija postavlja dijagnozu da dolazi do "nove podele" istočne Evrope i do sve heterogenijeg ekonomskog razvoja u zemljama tranzicije, preneo je "NŽ".
I najnoviji podaci Eurostata, statističke agencije EU, o bruto domaćem proizvodu (BDP) po glavi stanovnika pokazuju da regionu predstoji dug put u procesu oporavka.
U Bosni i Hercegovini BDP iznosi 29 odsto od proseka u 27 zemalja clanica EU, u Albaniji 31, Srbiji 35, Makedoniji 36, a u Crnoj Gori 43 odsto.
U Hrvatskoj, budućoj clanici EU, taj procenat je 61 odsto, a u Sloveniji, koja je 2004. primljena u Uniju, iznosi 84 odsto.
Prema navodima Svetske banke, u zemljama jugoistočne Evrope takođe raste siromaštvo. U šest zemalja jugoistocne Evrope - Albaniji, BiH, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, prema procenama Svetske banke, 7,8 odsto stanovništva pati od ekstremnog siromaštva i dnevno živi sa manje od 2,5 dolara.
Teško je, međutim, preciznije proceniti uticaj finansijske krize na siromaštvo u tim zemljama, pošto podaci o tome nisu u celosti dostupni, zaključio je švajcarski list.
Izvor:
B92.net
Posle Grčke, Španije, Portugala i drugih zemlja koji imaju problem sa javnim dugom, dužnička kriza stigla i do Balkana.Ceo Balkan je trenutno pogođen krizom jer je tržišta Evropske unije na koje zemlje iz regiona izvoze zahvatila kriza, piše berlinski dnevnik "Velt" (Die Welt).
Prema rezultatima analize koju je sprovela firma "Ekonomist intelidžens junit", Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Rumunija i Srbija su najviše patile zbog krize koja je izbila 2008.
U međuvremenu, uprkos blagom privrednom usponu, te zemlje nisu dostigle nivo privrednog rasta koji je postojao pre izbijanja krize."Di velt" prenosi priznanje hrvatskog ministra finansija Slavka Linića da je u toj zemlji ekonomska situacija "ekstremno teška i postače još teža".
U Hrvatskoj je ukupan domaći proizvod (BDP) u stalnom padu, stopa nezaposlenosti je u porastu.
"Da bismo rešili naše probleme morali bi zapravo više da trošimo, ali nemamo nikavog drugog izbora osim da štedimo", opisao je Linić dilemu u Hrvatskoj, piše nemacki list.
Nemački dnevnik sa najvećom pretplatom "Zidojče cajtung" iz Minhena piše da bi kriza u Grčkoj mogla da izazove lančanu reakciju.
Švajcarski list "Noje ciriher cajtung" (NŽ) navodi kako region zapadnog Balkana definišu mnoge podele, ali i zajedničke odlike - recesija i siromaštvo. Balkan kaska za dinamičnijim ekonomijama Istoka, a istovremeno je daleko od ekonomija Zapada, ocenjeno je u opširnom tekstu u ovom renomiranom listu.
Podsećajući da su od nekadašnjih komunističkih zemalja, pre svih zemlje zapadnog Balkana bile pogođene globalnom finansijskom krizom, "NŽ" piše kako je Zapadni Balkan po tradiciji strukturno slab region, koji ne raspolaže sa dovoljno industrijskih proizvoda za izvoz i uporedo se bori sa visoko zaduženim privatnim sektorom.
S obzirom na političke nestabilnosti, zatim na rastući strah da se uđe u rizik, na povećane kamate i relativno visoku zaduženost, taj region sve više zaostaje za dinamičnijim ekonomijama istočne i srednje Evrope.
Bečki institut za poređenje međunarodnih ekonomija postavlja dijagnozu da dolazi do "nove podele" istočne Evrope i do sve heterogenijeg ekonomskog razvoja u zemljama tranzicije, preneo je "NŽ".
I najnoviji podaci Eurostata, statističke agencije EU, o bruto domaćem proizvodu (BDP) po glavi stanovnika pokazuju da regionu predstoji dug put u procesu oporavka.
U Bosni i Hercegovini BDP iznosi 29 odsto od proseka u 27 zemalja clanica EU, u Albaniji 31, Srbiji 35, Makedoniji 36, a u Crnoj Gori 43 odsto.
U Hrvatskoj, budućoj clanici EU, taj procenat je 61 odsto, a u Sloveniji, koja je 2004. primljena u Uniju, iznosi 84 odsto.
Prema navodima Svetske banke, u zemljama jugoistočne Evrope takođe raste siromaštvo. U šest zemalja jugoistocne Evrope - Albaniji, BiH, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, prema procenama Svetske banke, 7,8 odsto stanovništva pati od ekstremnog siromaštva i dnevno živi sa manje od 2,5 dolara.
Teško je, međutim, preciznije proceniti uticaj finansijske krize na siromaštvo u tim zemljama, pošto podaci o tome nisu u celosti dostupni, zaključio je švajcarski list.