Ima li izlaza iz pozajmice u švajcarskim francima
Izvor: Blic Zoran Luković | 13. 08. 2011. - 12:00h | Foto: A. Isaković
BEOGRAD - Klijentima banaka koji su suočeni sa vrtoglavim rastom rata u švajcarcima dužnička muka neće biti bitno lakša sa rešenjima koje banke nude. Dva su moguća rešenja - konverzija švajcarskog franka u evro ili produženje roka za otplatu zajma.
Očekuje se da će franak nastaviti da pada, ali ne više od 10 odsto
U prvom slučaju, iznos duga će posle svih do sada isplaćenih rata, uglavnom danas biti veći nego što je bio u trenutku uzimanja zajma. U slučaju produženja vremena otplate sa recimo 20 na 25 godina, svaka godina će za kredit vrednosti od 50.000 evra indeksiran u francima, kroz kamatu, dodatno koštati oko 2.000 švajcaraca više.
U Hrvatskoj je očigledno uočeno da konverzija ili duži rok otplate ne donose boljitak. Posle prvih neslaganja i otpora banaka, ipak je postignut dogovor između države, centralne i tamošnjih poslovnih banaka da se do pomoći klijentima-dužnicima dođe kroz snižavanje kamatnih stopa. Uz još neke mere koje imaju poreski karakter, a tiču se tzv. bankarske aktive, zatim odluke o limitu koji imaju socijalnu funkciju, što znači da nisu obuhvaćeni oni koji su uzeli zajmove iznad sto hiljada evra, u našem susedstvu procenjuju da će rešiti problem rasta švajcarca i nemogućnosti velikog broja ljudi da plaćaju rate.
Kod nas još ništa slično nije na vidiku. Vlada je na stanovištu da je to u nadležnosti Narodne banke Srbije (NBS), gde je već održan sastanak sa bankarima na kojem je zaključeno da je u obostranom interesu banaka i klijenata da sami nađu rešenje. Banke uporno ćute o svemu i kao neku „mantru“ ponavljaju istu frazu da su spremne da se konverzija obavi bez bilo kakvog troška. Jedan od dugogodišnjih bankara u neformalnom razgovoru reče, da svaki kredit koji ima valutnu klauzulu, liči na loto.
- Jedan broj mojih prijatelja, pa i saradnika u banci, razmišljao je na isti način, uzeli su kredit i ostali na švajcarskoj indeksaciji. Kod takvog rizika se nikad ne zna, jer da se zna, svi bismo bili pametni i bogati. Kao kod lotoa, jedino se zna sa sigurnošću da ne mogu svi da dobiju - priča ovaj banker, uz konstataciju da “razume problem, ali”…
U Udruženju banaka Srbije(UBS), na pitanje „Blica“ hoće li učiniti neki predlog u vezi sa problemom oko 30 hiljada bankarskih klijenata koji ne mogu da plaćaju sve veće rate, odgovora uopšte nije bilo.
Poznavaoci ove problematike iz pravnog ugla, već su javno procenili da Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je usvojen maja ove godine, pruža osnov i obavezuje banke koje su prebacile svoje operativne rizike na klijente, da to do kraja decembra vrate na inicijalni nivo definisan ugovorima o stambenom kreditu.
To bi za najveći broj korisnika kredita u švajcarskim francima značilo smanjenje mesečnih otplata. Da li će tako i biti ili će doći i do drugačijeg tumačenja, pouzdano će morati da se zna i vidi u decembru. Srećom po dužnike, kad već svi u državi „peru ruke“, vrednost franka lagano pada pre svega zbog intervencije Švajcarske koja gubi veliki novac u izvozu kada je njihova nacionalna valuta jaka.
Taj trend će se, po oceni ekonomista nastaviti, ali ne treba očekivati neki drastični pad ili vraćanje na vrednost, odnosno, kurs od pre tri godine.
Duži rok otplate se plaća još 2.000 švajcaraca godišnje
Izvor: Blic Zoran Luković | 13. 08. 2011. - 12:00h | Foto: A. Isaković
BEOGRAD - Klijentima banaka koji su suočeni sa vrtoglavim rastom rata u švajcarcima dužnička muka neće biti bitno lakša sa rešenjima koje banke nude. Dva su moguća rešenja - konverzija švajcarskog franka u evro ili produženje roka za otplatu zajma.
Očekuje se da će franak nastaviti da pada, ali ne više od 10 odsto
U prvom slučaju, iznos duga će posle svih do sada isplaćenih rata, uglavnom danas biti veći nego što je bio u trenutku uzimanja zajma. U slučaju produženja vremena otplate sa recimo 20 na 25 godina, svaka godina će za kredit vrednosti od 50.000 evra indeksiran u francima, kroz kamatu, dodatno koštati oko 2.000 švajcaraca više.
U Hrvatskoj je očigledno uočeno da konverzija ili duži rok otplate ne donose boljitak. Posle prvih neslaganja i otpora banaka, ipak je postignut dogovor između države, centralne i tamošnjih poslovnih banaka da se do pomoći klijentima-dužnicima dođe kroz snižavanje kamatnih stopa. Uz još neke mere koje imaju poreski karakter, a tiču se tzv. bankarske aktive, zatim odluke o limitu koji imaju socijalnu funkciju, što znači da nisu obuhvaćeni oni koji su uzeli zajmove iznad sto hiljada evra, u našem susedstvu procenjuju da će rešiti problem rasta švajcarca i nemogućnosti velikog broja ljudi da plaćaju rate.
Kod nas još ništa slično nije na vidiku. Vlada je na stanovištu da je to u nadležnosti Narodne banke Srbije (NBS), gde je već održan sastanak sa bankarima na kojem je zaključeno da je u obostranom interesu banaka i klijenata da sami nađu rešenje. Banke uporno ćute o svemu i kao neku „mantru“ ponavljaju istu frazu da su spremne da se konverzija obavi bez bilo kakvog troška. Jedan od dugogodišnjih bankara u neformalnom razgovoru reče, da svaki kredit koji ima valutnu klauzulu, liči na loto.
- Jedan broj mojih prijatelja, pa i saradnika u banci, razmišljao je na isti način, uzeli su kredit i ostali na švajcarskoj indeksaciji. Kod takvog rizika se nikad ne zna, jer da se zna, svi bismo bili pametni i bogati. Kao kod lotoa, jedino se zna sa sigurnošću da ne mogu svi da dobiju - priča ovaj banker, uz konstataciju da “razume problem, ali”…
Kako je rasla provizija banaka
Kada sam uzeo kredit, priča naš čitalac Dragan Petrović iz Novog Sada,kamata je bila 4,25 odsto, a od toga je 2,7 procenata bio stvarni trošak, a ostalo provizija banke. Onda mi je 2008. godine došlo pismo, kamata je bila 5,85 odsto, euribor i libor su padali, ali je rasla provizija banke. Bilo bi logično da banke neko natera da smanje kamatu, stav je Petrovića.
U Udruženju banaka Srbije(UBS), na pitanje „Blica“ hoće li učiniti neki predlog u vezi sa problemom oko 30 hiljada bankarskih klijenata koji ne mogu da plaćaju sve veće rate, odgovora uopšte nije bilo.
Poznavaoci ove problematike iz pravnog ugla, već su javno procenili da Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je usvojen maja ove godine, pruža osnov i obavezuje banke koje su prebacile svoje operativne rizike na klijente, da to do kraja decembra vrate na inicijalni nivo definisan ugovorima o stambenom kreditu.
To bi za najveći broj korisnika kredita u švajcarskim francima značilo smanjenje mesečnih otplata. Da li će tako i biti ili će doći i do drugačijeg tumačenja, pouzdano će morati da se zna i vidi u decembru. Srećom po dužnike, kad već svi u državi „peru ruke“, vrednost franka lagano pada pre svega zbog intervencije Švajcarske koja gubi veliki novac u izvozu kada je njihova nacionalna valuta jaka.
Taj trend će se, po oceni ekonomista nastaviti, ali ne treba očekivati neki drastični pad ili vraćanje na vrednost, odnosno, kurs od pre tri godine.