Duško Gojković

[crvendac_011]

Duško Gojković



Duško Gojković je kompozitor i trubač rođen 1931. godine u Jajcu. Od 1948. do 1953. studirao je na Muzičkoj akademiji u Beogradu.

Kao mladić svirao je u nekoliko džez i diksi bendova. Sa osamnaest godina pridružio se Big Bendu Radio Beograda. Nakon pet godina napustio je bend, izrastavši u karakterističnog solistu i odličnog big bend svirača.

Gojković potom odlazi u Nemačku gde brzo postaje sastavni deo džez scene u usponu. Prvu ploču snimio je 1956. godine, kao član All Stars benda iz Frankfurta. Nakon kratkog zadržavanja u Minhenskom Big bendu Maxa Gregera, Duško provodi četiri i po godine u vodećem evropskom džez orkestru Kurta Edelhagena. Kao solo trubač big benda Duško je nastupao sa imenima poput Stana Getza i Cheta Bakera.

Dobio je ponudu 1958. godine da svira u Newport International Youth Bandu na džez festivalu u Newportu. Ostali članovi benda bili su Albert Mangelsdorff, Ronnie Ross, George Grunz i Gabor Szabo. Nakon nastupa u Newportu, Duškova truba postala je veoma popularna širom Evrope.

Na Berklee School of Music 1961. godine ponuđena mu je stipendija za studije komponovanja u Bostonu, kod Herba Pomeroya. Radujući se mogućnosti da piše vlastite aranžmane za svoju veliku ljubav, big bend, Duško se temeljno koncentrisao na studije, odbijajući usput ponude Counta Basiea, Stana Kentona i Benna Goodmana da se pridruži njihovim bendovima. Na Berklee-u snimao je sa Berklee School Quintetom, orkestrom i svojim kolegama Garyem Burtonom, Mikeom Gibbsom, Sadom Watanabeom, Steveom Marcusom, Mikeom Nockom i Daveom Youngom.

Nakon studija dobio je poziv da se priključi bendu Maynarda Fergusona sa kojim je nastupao do raspada benda 1964. Karijeru nastavlja u Kenny Clarke-Francy Boland big bendu. U Minhenu je 1968. osnovao svoj big bend koji je nastupao do 1976.

Tokom svoje karijere Duško Gojković je nastupao sa velikanima kao što su Miles Davis, Dizzy Gillespie, Gerry Mulligan, Sonny Rollins, Duke Jordan, Slide Hampton. . Objavio je preko 160 albuma.

Izvor: Muzička centrala

​

 

[crvendac_011]

 

[crvendac_011]

Duško Gojković: Nikad nisam pratio trendove

Pola života sam maštao da sviram i snimim džez muziku sa simfonijskim orkestrom, i konačno mi je uspelo. Muzičari iz Branderbuškog simfonijskog orkestra delili su sa mnom umeće puna četiri dana i učinili me mnogo srećnim, kaže u intervjuu za „Blic“ džez trubač Duško Gojković.

Snimio album sa Branderburškim simfonijskim orkestrom
​

S maestrom džez zvuka sreli smo se u lobiju jednog beogradskog hotela. Zbog komfora u razgovoru, zatražio je od osoblja da utišaju muziku i donesu mu pepeljaru. Pre nego što nešto počne da radi, Gojković napravi relaksiranu atmosferu jer, kako kaže, u svemu voli da uživa. Tražio je i od muzičara Branderbuškog simfonijskog orkestra da uživaju dok sviraju s njim i ta radost muziciranja zabeležena je na albumu „Dusko Goykovich with strings“, koji će se za nekoliko dana naći u prodaji širom sveta.

- Učio sam ih da budu precizni s notama, a ležerni u interpretaciji. Video sam kod njih uzbuđenje jer su konačno dobili priliku da sviraju drugačiju muziku. Lepo smo se zabavljali i učili jedni od drugih dok smo svirali zajedno. U Branderburgu smo održali koncert i publika nas je ispratila ovacijama. Japanka koja svira prvu violinu u orkestru kazala mi je posle koncerta da nikada nije imala tako emotivno iskustvo na sceni - kaže Gojković.
​

Proslavljeni trubač je prošle subote svirao na proslavi 65. rođendana Big benda RTS-a. Gojković je počeo u tom orkestru i srećan je što ga u iskusnim godinama zatiče čilog i ambicioznog.

- Big bend RTS u ovom momentu većinski čine mladi talentovani muzičari koji se stalno usavršavaju. Zbog toga orkestar ima evropski renome i predstavlja izuzetnu kulturnu vrednost, na koju naše društvo mora da bude ponosno.

O tajnama svog trajanja na sceni duže od pola veka skromno kaže da su rad i upornost ključ svakog uspeha. Glavni sastojak njegovog opstajanja na sceni u 82. godini pripisuje samodisciplini. Kaže, imao je sreće da svira s najboljima u svetskim prestonicama džeza.

- Bio sam hrabar i nikada nisam želeo da se priklonim aktuelnim trendovima, već sam pokušavao da dostignem svoj zvuk. Nisam analizirao okolnosti u kojima „balkanze“ svira s najvećim majstorima u Njujorku, već sam s dosta samopouzdanja uletao u njih. Družio sam se sa svojim uzorima i kupovao umeće od njih. Uvek sam verovao u lokalnu njujoršku anegdotu o amateru koji pita profesionalca kako da stigne u Karnegi hol. Profesionalac mu kratko kaže „vežbaj“. Uvek napominjem svojim studentima da je prvih deset godina najteže, a sledećih deset još teže jer treba održati dostignuti nivo... i tako sa svakom narednom decenijom - kaže Gojković.

Uvek je insistirao na tome da svaki ton koji odsvira ima svoje mesto i značenje u kompoziciji. Napominje da nikada nije upao u zamku presviravanja kao što to mnoge njegove kolege čine. ​

- Šminka me na sceni nikada nije interesovala. Bilo mi je važno da svoju muziku sviram na svoj način. Da s ljudima podelim autentičan izraz i da im tonovi koji izlaze iz mog instrumenta nešto znače. Džez muzičari tehnikom retko mogu da pokriju manjak ideja - ističe Gojković.

Poslednja rupa na svirali

Svetski priznati trubač savetuje mlade džez muzičare da budu uporni uprkos tragičnim okolnostima koje vladaju u srpskoj kulturi.

- Za džez muziku nikada nije bilo državnih para. Jednom je moj otac rekao: kada pesak uđe u školjku, on je muči, ali se na kraju pretvori u biser. Svaki muzičar mora da zna da jedino od njegove upornosti i talenta zavisi uspeh. Tek kada postignu nešto, možda će i država obratiti pažnju na njih. Kako stvari stoje, narednih nekoliko godina vrlo teško, zato muzičari moraju da imaju ambiciju da budu najbolji jer će jedino tako opstati.

Samo mi je Srbija dala penziju
​

Gojković je mnogo vremena u životu proveo u inostranstvu. Živeo je u Nemačkoj, Americi, ali kaže da je jedino u Srbiji dobio penziju.
​

- Vlada Srbije mi je, na predlog Ministarstva kulture, dodelila nacionalnu penziju i veoma sam ponosan zbog toga, jer svuda po svetu pričam prijateljima kako moja otadžbina brine o svojim istaknutim umetnicima.

Izvor: Blic Online​