Dušan Kostić

[Andjela 7]

Dušan Kostić

(Peć, 23.01.1917 — Meljine, 19.10.1997)
​

U našoj književnosti za decu i omladinu, koja je svoj puni procvat dostigla tek posle drugog svetskog rata, vrlo istaknuto mesto zauzima pesnik i romanopisac Dušan Kostić. Rođen 23. januara 1917. godine u Peći, Kostić je detinjstvo proveo na obalama Plavskog jezera. Bistra jezerska voda u kojoj se ogledaju snežni vrhovi vrletnih planina snažno se upila u njegovu dečačku dušu, pa je Kostić i mnogo godina kasnije, kao već odrastao čovek i zreo pisac, ostao oduševljeni poklonik lepota prirode.

Ali, godine detinjstva su prošle brzo i Kostić posle završene osnovne škole napušta svoj zavičaj i nastavlja školovanje u gimnaziji u Beranama (današnjem Ivangradu). Po završetku gimnazije studirao je književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Još kao đak i kasnije kao student pisao je pesme, koje su zbog svog revolucionarnog duha brzo postale omiljene među omladinom. Međutim, buržoaske vlasti su gledale s podozrenjem na delatnost mladog pesnika-revolucionara, pa je Kostić nekoliko puta bio hapšen i zatvaran. Ali to nije moglo da slomi njegovu nepokolebljivu veru u svetle ideje socijalizma i komunizma. Za njih se Kostić borio ne samo rečju već i oružjem — od prvog dana naše revolucije. Posle mnogih patnji i iskušenja u toku četiri godine ratovanja, Kostić je odložio pušku i ponovo se, u slobodnoj domovini, opet prihvatio isto tako ubojnog oružja — pera. Blo je urednik Radio-Beograda, lista "Borba", "Književnih novina", časopisa "Mladost", "Književnost", "Savremenik".—

Za svoj književni rad Kostić je nagrađivan: dobio je nagradu Udruženja književnika Srbije za dečju poemu "Gradić Jelengaj" i za zbirku pesama "Zov lišća".

Književnu delatnost Kostić je započeo kao pesnik i objavio je nekoliko zapaženih zbirki pesama (PJESME, ZEMLJI VOLJENOJ, POEMA O GRADU I LJUBAVI, PROLJEĆE NAD ROVOM, GOVOR ZEMLJE i MREŽE), pre nego što se prihvatio pisanja za decu i omladinu, što je učinio po nagovoru dvojice istaknutih pisaca za decu — Voje Carića i Ahmeta Hromadžića. Prva Kostićeva knjiga namenjena mladim čitaocima — poema "Gradić Jelengaj", koja je napisana prema poznatoj legendi o postanku Plavskog jezera, postigla je uspeh koji je uticao da Kostić nastavi sa pisanjem knjiga za decu i omladinu. Od tada je on napisao nekoliko romana: GLUVA PEĆINA, SUTJESKA, MODRO BLAGO i GORA KOŠTANOVA, koji su ga uvrstili u red najznačajnijih pisaca ove vrste literature kod nas.

Roman SUTJESKA je inspirisan stvarnim događajima u kojima je Kostić i sam aktivno učestvovao. Epopeja Sutjeske i herojska smrt Save Kovačevića bili su veliki istorijski trenutak naše revolucije; ali, opisujući događaje, njihove uzroke i posledice, istorija se mnogo manje bavi sudbinama pojedinačnih učesnika tih zbivanja. Zato je uloga književnosti da, po meri svojih mogućnosti, uvede u istoriju i sve one znane i neznane učesnike tih sudbonosnih trenutaka, one koji su svojim podvizima i životima doprineli da se događaji odigraju baš onako kako ih istorija saopštava jezikom činjenica. Pri tome Kostić ne gomila svakovrsne detalje, nego pesnički izražava istorijsku stvarnost, posluživši se vrlo jednostavnom fabulom: u Blagunje upadaju Nemci, zarobljavaju Peroša, Miluna i još neke seljake, koje iz ropstva oslobađaju dečaci Dragiša i Jole uz pomoć švercera Iveljića. Tu jednostavnu priču Kostić je ispričao sočnim jezikom, ispod čijeg gustog spleta, kao čist gorski potok ispod trave i žbunja, često probija lirski temperament pravoga pesnika, što se, na primer, vidi iz ovog odlomka u šestoj glavi: "Gluvo je osvajao dan silazeći sa vrhova, razotkrivao divlju kamenu zemlju punu tišine — bez pucnja i bez ičega. Samo se rijeka nametala odozdo hučeći jednolično i potmulo. Javi se, u granju, nekakva ptica: prevari je svježi mir jutra; oslobođena svakog straha, ona veselo zacvrkuta i poigra se u nebu oštro režući vazduh."

Sve vrline Kostića romanopisca došle su još jasnije do izražaja u romanu MODRO BLAGO. Njegov pronicljivi duh i oštro oko, naviknuti da iz gomile podataka izaberu one najvažnije i najkarakterističnije, doprineli su mnogo da MODRO BLAGO bude jedna čvrsta, celovita romaneskna celina. I MODRO BLAGO je, kao i SUTJESKA, roman radnje; ali dok u SUTJESCI delovanje ličnosti ima jedan sasvim jasno određen cilj, kome je podređeno sve ostalo — (spasavanje zarobljenih seljaka iz ruku nemačkih fašista), dotle je u MODROM BLAGU osnova svekolikog delovanja glavnih junaka — igra i želja za avanturom. Istina, deca tragaju za "blagom vojvode Lazara", ali to blago je samo jedan simbol, jedna izmišljena meta koju oni žele da dostignu. Pošto je posredi nešto gotovo nedostižno, dečja mašta je u stanju krajnje napregnutosti, pa se sve događa kao u nekom divnom polusnu. Ali sanjaranje, maštanje polako nestaje, a umesto njega se u svesti javlja stvarno saznanje o svetu koji ih okružuje. Besciljna pustolovina postaje svesno traženje, a izmišljeno blago vojvode Lazara — stvarno blago koje su fašisti opljačkali za vreme rata.

Spojivši nestvarno i stvarno, maštu i svest, san i javu, Kostić je uspeo da stvori jedan neobično zanimljiv roman, koji potpuno obuzima pažnju i duh mladog čitaoca. Osim toga, Kostić nije zapostavio ni vaspitnu ulogu u svome delu, samo što to nije propoved sa naravoučenijem, nego škola života u samom književnom štivu i u životnim podacima koje ono pruža.—

Dragutin M. Malović

Iz Pogovora o piscu i delu
Dušan Kostić
Sutjeska | Modro blago
Mlado pokoljenje
Beograd, 1966.

O OBLAKU ČAROBNJAKU

Nadvio se star oblak
bjelosivi čarobnjak.
Iznad grada stoji
i krovove broji,
pa se čudom čudi:

— Šta je ovo, ljudi?!
Vidim — svaki krov
ima šiljak nov.
Što će koplja ova
od krova do krova?
Dokle dođem kući —
od jeda ću pući...

— Oj, oblače b'jeli,
ti se često srdiš,
sve bi da nagrdiš,
u bijesu svom
puštaš ljuti grom,
pobio bi sve,
al' ovako — ne!

Još bi prič'o Brana
tajne gromobrana,
no se oblak trže,
na put krenu brže,
sav zabrinut jako
što je sve to tako,
što je krovu dan
svakom — gromobran.

Diže jedra star oblak
bjelosivi čarobnjak.
I tiho, bez buke,
zaplaka od muke.

I tako, otada
često kiša pada...
​