LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Đurić: Krediti neće poskupeti
Beograd -- Predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza Draginja Đurić ocenila je da u narednom periodu ne treba očekivati značajnije promene u ceni kredita.
IZVOR: TANJUG, NOVOSTI
Beograd -- Predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza Draginja Đurić ocenila je da u narednom periodu ne treba očekivati značajnije promene u ceni kredita.
"Mislim da će banke takodje morati brzo i efikasno da reaguju na promene u poslovnom ambijentu i odgovore na potrebe klijenata kroz reprograme kredita, inovativne proizvode i povoljne kreditne linije matičnih banaka i međunarodnih finansijskih institucija”, rekla je ona.Na pitanje kako će se kretati kamate na kredite u novoj godini i od čega će najviše da zavise, Đurićeva je rekla da bi "smirivanje inflacije, koje NBS očekuje već u prvom kvartalu 2012. godine, i dalja stabilizacija makroekonomskog okruženja omogućili bi nastavak snižavanja referentne kamatne stope, što bi dovelo i do nižih kamata na dinarske kredite".
Na pitanje da li je prelazak na zaduživanje u dinarima dobar potez s obzirom na nestabilnost stranih valuta, ona je kazala da je "važno da se i privreda i građani zadužuju u valuti u kojoj ostvaruju prihode kojima će otplaćivati kredite, a to je u najvećem broju slučajeva dinar".
"Zaduživanje u dinarima smanjuje devizni rizik, što je u interesu kako klijenata, tako i banaka i celokupnog ekonomskog sistema.Upravo zato je i jedan od osnovnih ciljeva Narodne banke Srbije povećanje dinarizacije domaćeg finansijskog sistema, čijem ostvarivanju aktivno doprinosi i naša banka kroz široku ponudu kredita u dinarima", navodi Đurićeva.
"Istovremeno, vidimo da euribor već neko vreme pokazuje tendenciju blagog opadanja, što bi trebalo da stabilizuje kamate na zajmove vezane za baznu stopu evropske centralne banke", rekla je ona.
Đurićeva ističe da nedavna promena klasifikacije kredita i smanjenje izdvajanja za rizične zajmove predstavljaju korak unapred, ali dugoročno rešenje zahteva dalje napore države, pre svega kroz ubrzanje izvršnog postupka, skraćenje rokova plaćanja i izmene poreske politike.
Prema njenim rečima, banke u Srbiji su zabeležile najveći rast plasmana u okruženju, a da bi bankarski sektor održao nivo kreditiranja i pritom očuvao sopstvenu stabilnost neophodno je sniziti visok nivo problematičnih plasmana, što je zajednička obaveza banaka, preduzeća i države.
Upitana šta još utiče na visinu kamata, ona je kazala da kamatne stope determinišu i brojni drugi parametri, uključujući iobaveznu rezervu na devizne izvore, koja je u Srbiji i dalje visoka u odnosu na region, zatim nivo nenaplativih plasmana, kao i visina premije rizika u međunarodnom okruženju, tako da ne bi trebalo očekivati neke značajnije promene u ceni kredita.
Na pitanje da li je prelazak na zaduživanje u dinarima dobar potez s obzirom na nestabilnost stranih valuta, ona je kazala da je "važno da se i privreda i građani zadužuju u valuti u kojoj ostvaruju prihode kojima će otplaćivati kredite, a to je u najvećem broju slučajeva dinar".
"Zaduživanje u dinarima smanjuje devizni rizik, što je u interesu kako klijenata, tako i banaka i celokupnog ekonomskog sistema.Upravo zato je i jedan od osnovnih ciljeva Narodne banke Srbije povećanje dinarizacije domaćeg finansijskog sistema, čijem ostvarivanju aktivno doprinosi i naša banka kroz široku ponudu kredita u dinarima", navodi Đurićeva.
"Istovremeno, vidimo da euribor već neko vreme pokazuje tendenciju blagog opadanja, što bi trebalo da stabilizuje kamate na zajmove vezane za baznu stopu evropske centralne banke", rekla je ona.
Đurićeva ističe da nedavna promena klasifikacije kredita i smanjenje izdvajanja za rizične zajmove predstavljaju korak unapred, ali dugoročno rešenje zahteva dalje napore države, pre svega kroz ubrzanje izvršnog postupka, skraćenje rokova plaćanja i izmene poreske politike.
Prema njenim rečima, banke u Srbiji su zabeležile najveći rast plasmana u okruženju, a da bi bankarski sektor održao nivo kreditiranja i pritom očuvao sopstvenu stabilnost neophodno je sniziti visok nivo problematičnih plasmana, što je zajednička obaveza banaka, preduzeća i države.
Upitana šta još utiče na visinu kamata, ona je kazala da kamatne stope determinišu i brojni drugi parametri, uključujući iobaveznu rezervu na devizne izvore, koja je u Srbiji i dalje visoka u odnosu na region, zatim nivo nenaplativih plasmana, kao i visina premije rizika u međunarodnom okruženju, tako da ne bi trebalo očekivati neke značajnije promene u ceni kredita.