LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Dugovi ni na nebu ni na zemlji
Izvor: Tanjug
Beograd -- Poreska uprava ne može da naplati, a ni da otpiše doprinose za 10.000 firmi koje su po odredbama automatskog stečaja brisane iz Agencije za privredne registre.
To je izjavila pomoćnica direktora Poreske uprave Srbije Rada Kostić, koja kaže da Poreska uprava taj dug i dalje evidentira i vodi u svojim knjigama, a on se svakog dana povećava za iznos kamate.
Kostić je naglasila da taj problem mora da se reši.
Kostić je navela da su dugovi svih preduzeća u Srbiji po osnovu neuplaćenih doprinosa oko 300 milijardi dinara, ali je 80 odsto nenaplativo zbog zakonskih ograničenja koje Poreska uprava ima u naplati tih potraživanja.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Kostić je podsetila da je, zahvaljujući povećanoj poreskoj kontroli i jačanju fiskalne discipline, kod poreskih obveznika zaključno sa oktobrom ove godine naplata javnih prihoda veća za 8,3 odsto, s tim što je naplata poreza na dodatu vrednost uvećana za osam odsto u odnosu na oktobar prošle godine. Takođe povećana je i naplata doprinosa za oko 3,2 odsto u odnosu na isti period lane ali bi ta naplata daleko bila veća da "nema zakonskih smetnji" koje onemogućuju naplatu.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Naime, Zakon o stečaju i Zakon o privatizaciji onemogućavaju tu naplatu, a situaciju dodatno otežava i činjenica da negde 41 odsto tih neuplaćenih doprinosa duguju firme nad kojima je pokrenut klasičan i automatski stečaj.
Ona je podsetila da su odredbe Zakona o stečaju, a odnose se na automatski stečaj dovele do problema, jer se stečaj kod tih preduzeća otvori i zatvori, firma briše iz APR-a, a da do kraja nije regulisan status radnika iz tih reduzeća.
Radnici u tim firmama ne samo da su ostali bez staža, već njima nema ko ni da zaključi radne knjižice, da bi mogli da se zaposle na nekom drugom mestu.
Pomoćnica direktora je dodala da je Poreska uprava imala primedbe na Zakon o stečaju smatrajući da je svakako dobro "pročisititi teren" i likvidirati firme koje samo figuriraju u privrednom sistemu, ali je precizirala da nije dovoljno definisano ko će ljudima regulisati staž.
Poreskoj upravi su praktično u konkretnom slučaju "vezane ruke", jer je Zakon o doprinosima obavezuje da i dalje evidentira i knjiži taj dug na doprinose.
Međutim, u konkretnom slučaju niti ima poreskog obveznika, niti njegove imovine.
Pravi galamatijas nastaje tek kod preduzeća u restrukturiranju, gde je Poreska uprava sprečena Zakonom o privatizaciji da izvrši prinudnu naplatu neplaćenih poreza i doprinosa.
"Restrukturiranje se najčešće okončava prodajom tog preduzeća i tu tek nastaje problem, jer se po Zakonu o privatizaciji kaže, da se iz kupoprodajne cene namiruje dug koji je dospeo na naplatu do 31. 12. 2004. godine. Ali, šta sa dugom od 2005. do 2011. godine. Taj dug treba da namiri onaj ko je kupio preduzeće", kaže Kostić.
Ona je dodala da je reč o dugovanjima, koja su se gomilala šest godina, pa se događa da kupci tih preduzeća odmah nakon kupovine pohrle u Poresku upravi tražeći da im se taj dug reprogramira.
"Oni mogu da dobiju reprogram na najviše godinu dana", navela je ona i istakla da je često to nedovoljan rok za vraćanje tih iznosa.
Prema njenim rečima, kod preduzeća u restrukturiranju olakšavajuće je jedino to što vlada može da donese odluku o otpisu poreskog duga za preduzeće u restrukturiranju, ali je tu odluku potrebno doneti na vreme, ako je pronađen kupac.
Kostić je iznela i podatak da na spisku od 100 najvećih dužnika, čija se objava imena očekuje nakon izmena Zakona o poreskom postupku i administraciji, nalazi samo pet dužnika kod kojih je moguće sprovesti prinudnu naplatu.
"Ostale firme ili nisu više aktivna preduzeća, ili je u toku stečaj ili privatizacija. Tih 100 najvećih dužnika "vuku" 25 odsto ukupnog duga za doprinose", ukazala je Kostić.
Kostićeva ističe da će, bez obzira na to, objavljivanje spiska biti višestruko koristan potez a jedan od direktnih benefita biće što će biti objavljena i fantom preduzeća, a objava imena tih firmi doprineće većoj pravnoj sigurnosti, jer će preduzeća koja legalno posluju znati sa kim ne treba da sklapaju poslovne aranžmane.
Izvor: Tanjug
Beograd -- Poreska uprava ne može da naplati, a ni da otpiše doprinose za 10.000 firmi koje su po odredbama automatskog stečaja brisane iz Agencije za privredne registre.
To je izjavila pomoćnica direktora Poreske uprave Srbije Rada Kostić, koja kaže da Poreska uprava taj dug i dalje evidentira i vodi u svojim knjigama, a on se svakog dana povećava za iznos kamate.
Kostić je naglasila da taj problem mora da se reši.
Kostić je navela da su dugovi svih preduzeća u Srbiji po osnovu neuplaćenih doprinosa oko 300 milijardi dinara, ali je 80 odsto nenaplativo zbog zakonskih ograničenja koje Poreska uprava ima u naplati tih potraživanja.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Kostić je podsetila da je, zahvaljujući povećanoj poreskoj kontroli i jačanju fiskalne discipline, kod poreskih obveznika zaključno sa oktobrom ove godine naplata javnih prihoda veća za 8,3 odsto, s tim što je naplata poreza na dodatu vrednost uvećana za osam odsto u odnosu na oktobar prošle godine. Takođe povećana je i naplata doprinosa za oko 3,2 odsto u odnosu na isti period lane ali bi ta naplata daleko bila veća da "nema zakonskih smetnji" koje onemogućuju naplatu.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Naime, Zakon o stečaju i Zakon o privatizaciji onemogućavaju tu naplatu, a situaciju dodatno otežava i činjenica da negde 41 odsto tih neuplaćenih doprinosa duguju firme nad kojima je pokrenut klasičan i automatski stečaj.
Ona je podsetila da su odredbe Zakona o stečaju, a odnose se na automatski stečaj dovele do problema, jer se stečaj kod tih preduzeća otvori i zatvori, firma briše iz APR-a, a da do kraja nije regulisan status radnika iz tih reduzeća.
Radnici u tim firmama ne samo da su ostali bez staža, već njima nema ko ni da zaključi radne knjižice, da bi mogli da se zaposle na nekom drugom mestu.
Pomoćnica direktora je dodala da je Poreska uprava imala primedbe na Zakon o stečaju smatrajući da je svakako dobro "pročisititi teren" i likvidirati firme koje samo figuriraju u privrednom sistemu, ali je precizirala da nije dovoljno definisano ko će ljudima regulisati staž.
Poreskoj upravi su praktično u konkretnom slučaju "vezane ruke", jer je Zakon o doprinosima obavezuje da i dalje evidentira i knjiži taj dug na doprinose.
Međutim, u konkretnom slučaju niti ima poreskog obveznika, niti njegove imovine.
Pravi galamatijas nastaje tek kod preduzeća u restrukturiranju, gde je Poreska uprava sprečena Zakonom o privatizaciji da izvrši prinudnu naplatu neplaćenih poreza i doprinosa.
"Restrukturiranje se najčešće okončava prodajom tog preduzeća i tu tek nastaje problem, jer se po Zakonu o privatizaciji kaže, da se iz kupoprodajne cene namiruje dug koji je dospeo na naplatu do 31. 12. 2004. godine. Ali, šta sa dugom od 2005. do 2011. godine. Taj dug treba da namiri onaj ko je kupio preduzeće", kaže Kostić.
Ona je dodala da je reč o dugovanjima, koja su se gomilala šest godina, pa se događa da kupci tih preduzeća odmah nakon kupovine pohrle u Poresku upravi tražeći da im se taj dug reprogramira.
"Oni mogu da dobiju reprogram na najviše godinu dana", navela je ona i istakla da je često to nedovoljan rok za vraćanje tih iznosa.
Prema njenim rečima, kod preduzeća u restrukturiranju olakšavajuće je jedino to što vlada može da donese odluku o otpisu poreskog duga za preduzeće u restrukturiranju, ali je tu odluku potrebno doneti na vreme, ako je pronađen kupac.
Kostić je iznela i podatak da na spisku od 100 najvećih dužnika, čija se objava imena očekuje nakon izmena Zakona o poreskom postupku i administraciji, nalazi samo pet dužnika kod kojih je moguće sprovesti prinudnu naplatu.
"Ostale firme ili nisu više aktivna preduzeća, ili je u toku stečaj ili privatizacija. Tih 100 najvećih dužnika "vuku" 25 odsto ukupnog duga za doprinose", ukazala je Kostić.
Kostićeva ističe da će, bez obzira na to, objavljivanje spiska biti višestruko koristan potez a jedan od direktnih benefita biće što će biti objavljena i fantom preduzeća, a objava imena tih firmi doprineće većoj pravnoj sigurnosti, jer će preduzeća koja legalno posluju znati sa kim ne treba da sklapaju poslovne aranžmane.