LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Dugovanja su omča privrede
Izvor: Novosti
Beograd -- U iščekivanju da država ispuni najavljeno obećanje i po pitanju podmirivanja računa najpre „počisti“ svoje dvorište, nelikvidnost sve jače slama privredu.
Samo prošlog meseca, kandidatima za stečaj se pridružilo još 361 preduzeće, a broj firmi u blokadi drži se na oko 65.000. Istovremeno, novca za subvencionisanje kredita za likvidnost država - više nema. A nema ni naznaka da bi banke mogle da izađu sa povoljnijim ponudama.
"Vlada nema instrumente pomoću kojih bi mogla da se uspešno bavi problemom nelikvidnosti.Jer, da bi se podigla likvidnost domaće privrede neophodno je povećati količinu kredita i količinu novca u sistemu. A, to bi se sukobilo sa ciljem da se inflacija održi u planiranim okvirima, koje je postavila Narodna banka Srbije", smatra ekonomista Ljubomir Madžar.
I većini privrednika je jasno da u budžetu nema para za dalje subvencije. Nema, međutim, ni povoljnijeg izvora finansiranja likvidnosti.
"Nije realno ni očekivati da država ima novca za finansiranje tih kredita, jer smo, kako se čuje, za pola godine potrošili veći deo dozvoljenog budžetskog deficita. Nelikvidnost je veliki problem, a dobar deo generiše sama država. Prvo preko neplaćanja izvođača javnih radova, ali i preko javnih preduzeća koja se ne trude da budu efikasnija u naplati svojih potraživanja. Država skoro dve godine priča o tome da će ograničiti rokove plaćanja prema privatnom sektoru, ali zašto to nisu uradili do sada", kaže Petrašin Jakovljević, generalni direktor „Metalca“.
Izmirivanje dugovanja i poštovanje plaćanja za naručenu robu i usluge jedini je način, podseća većina privrednika, da firme uspeju da izmire svoje obaveze.
"Smatram da je generator likvidnosti država i da mora pod hitno da donese mere kojim bi se skratili i poštovali rokovi plaćanja.To bi bio dobar primer i svakako bi dovelo do poboljšanja likvidnosti. Kao pretežno izvozna kompanija, a „Seval“ 97 odsto proizvodnje plasira na inostrana tržišta, očekujemo da država poveća raspoloživa sredstva za finansiranje izvoza", stiče Ninko Tešić, direktor „Impol Sevala“ iz Sevojna. -
Prema rečima Toplice Spasojevića, predsednika ITM kompanije, domaća privreda ima problem sa dostupnošću kapitala i visoke kamatne stope .
"Bez toga nema nekog osetnijeg oporavka, jer većina kompanija iz svog profita sada ne mogu ni kamate da plate, pa onda „jedu“ sopstvenu supstancu. Uz to, trebalo bi i smanjiti obavezne rezerve kod poslovnih banaka, kao što su to činile mnoge države u okruženju.- kaže Spasojević.
I dok država ne podvuče „crtu“ i ne zavede disciplinu u plaćanje privatnom sektoru, firme nemaju mnogo izbora. Jedna od posledica je manja proizvodnja. "Vrlo teško ćemo se finansirati, jer banke nisu spremne da ponude povoljne uslove kreditiranja likvidnosti.Imamo dosta poteškoća sa naplatom svojih potraživanja, pa nam nedostaje sredstava i za nabavku repromaterijala. Zato proizvodimo manje nego što smo ranije planirali", kaže Rade Veselinović, vlasnik „Galeb grupe“.
Izvor: Novosti
Beograd -- U iščekivanju da država ispuni najavljeno obećanje i po pitanju podmirivanja računa najpre „počisti“ svoje dvorište, nelikvidnost sve jače slama privredu.
"Vlada nema instrumente pomoću kojih bi mogla da se uspešno bavi problemom nelikvidnosti.Jer, da bi se podigla likvidnost domaće privrede neophodno je povećati količinu kredita i količinu novca u sistemu. A, to bi se sukobilo sa ciljem da se inflacija održi u planiranim okvirima, koje je postavila Narodna banka Srbije", smatra ekonomista Ljubomir Madžar.
I većini privrednika je jasno da u budžetu nema para za dalje subvencije. Nema, međutim, ni povoljnijeg izvora finansiranja likvidnosti.
"Nije realno ni očekivati da država ima novca za finansiranje tih kredita, jer smo, kako se čuje, za pola godine potrošili veći deo dozvoljenog budžetskog deficita. Nelikvidnost je veliki problem, a dobar deo generiše sama država. Prvo preko neplaćanja izvođača javnih radova, ali i preko javnih preduzeća koja se ne trude da budu efikasnija u naplati svojih potraživanja. Država skoro dve godine priča o tome da će ograničiti rokove plaćanja prema privatnom sektoru, ali zašto to nisu uradili do sada", kaže Petrašin Jakovljević, generalni direktor „Metalca“.
Izmirivanje dugovanja i poštovanje plaćanja za naručenu robu i usluge jedini je način, podseća većina privrednika, da firme uspeju da izmire svoje obaveze.
"Smatram da je generator likvidnosti država i da mora pod hitno da donese mere kojim bi se skratili i poštovali rokovi plaćanja.To bi bio dobar primer i svakako bi dovelo do poboljšanja likvidnosti. Kao pretežno izvozna kompanija, a „Seval“ 97 odsto proizvodnje plasira na inostrana tržišta, očekujemo da država poveća raspoloživa sredstva za finansiranje izvoza", stiče Ninko Tešić, direktor „Impol Sevala“ iz Sevojna. -
Prema rečima Toplice Spasojevića, predsednika ITM kompanije, domaća privreda ima problem sa dostupnošću kapitala i visoke kamatne stope .
"Bez toga nema nekog osetnijeg oporavka, jer većina kompanija iz svog profita sada ne mogu ni kamate da plate, pa onda „jedu“ sopstvenu supstancu. Uz to, trebalo bi i smanjiti obavezne rezerve kod poslovnih banaka, kao što su to činile mnoge države u okruženju.- kaže Spasojević.
I dok država ne podvuče „crtu“ i ne zavede disciplinu u plaćanje privatnom sektoru, firme nemaju mnogo izbora. Jedna od posledica je manja proizvodnja. "Vrlo teško ćemo se finansirati, jer banke nisu spremne da ponude povoljne uslove kreditiranja likvidnosti.Imamo dosta poteškoća sa naplatom svojih potraživanja, pa nam nedostaje sredstava i za nabavku repromaterijala. Zato proizvodimo manje nego što smo ranije planirali", kaže Rade Veselinović, vlasnik „Galeb grupe“.