Dugotrajno sedenje može i da ubije...

[Big Moca]

Dugotrajno sedenje može i da ubije...


Naučnici ponovo upozoravaju na opasnosti dužeg sedenja, tvrdeći nakon najnovijih istraživanja da ono povećava rizik za srčani udar, pa čak i smrt.

Duže sedenje, čak i ako se redovno vežba, šteti zdravlju i nije važno gde se sedi - na poslu, u školi, kolima ili pred kompjuterom. Mnogo je važnije koliko sati ono traje.

Istraživanje je preliminarno, ali nekoliko studija nagoveštava da su oni ljudi koji većinu dana provedu sedeći, skloniji debljini, srčanom udaru i da su čak veće šanse da preminu.

U uvodniku koji je ove nedelje objavio "Britanski časopis za sportsku medicinu", Elin Eklbom-Bak iz švedske Škole za sport i medicinske nauke predlaže da vlasti ponovo razmotre kako definišu fizičku aktivnost, da bi se jasnije ukazalo na opasnosti od sedenja.

Iako su medicinski zvaničnici izdali, kao smernice, preporuke koji je minimum potrebne fizičke aktivnosti, oni nisu predložili da se ograniči vreme provedeno u sedećem položaju.

"Posle četiri sata sedenja, telo počinje da šalje signale da mu je loše", napisala je Eklbom-Bak, objašnjavajući da geni koji regulišu količinu glukoze i masnoće u telu počinju da se gase.

Čak i za one koji vežbaju, sedenje je loše. Tim Armstrong, stručnjak za fizičku aktivnost pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji kaže da ljudi koji svakodnevno vežbaju ali ipak dosta sede mogu da učine sebi bolje ako vežbanje podele u više delova u toku dana.

Rezultati studije objavljene prošle godine i sprovedene na više od 17.000 Kanađana koji su praćeni desetak godina, pokazalio su da su ljudi koji dugo sede pod većim rizikom za smrt, bez obzira da li vežbaju ili ne.

"Ipak, mi nemamo dovoljno dokaza da kažemo koliko dugo sedeti je loše. Ali, izgleda da je bolje što češće ustajati i prekidati takvo 'sedentarno' ponašanje", rekao je šef kanadske studije Piter Kacmaržik.

Prema podacima dobijenim u istraživanju sprovedenom 2003. i 2004. u SAD, većina Amerikanaca provodi pola vremena dnevno sedeći - od radnog mesta do kola.

Švedski ekspert Ekblom-Bak preporučuje da se, na poslu, sedenje prekine što je češće moguće: "Ne šaljite kolegi i-mejl poruku. Ustanite, prošetajte i razgovarajte sa njim".


Izvor: Novine/T.G

 

[Golden red]

Sedenje nas polako, ali sigurno ubija!




Većina ljudi sedi ceo dan, uključujući vreme provedeno na poslu, u automobilu pa sve do slobodnog vremena kod kuće. Prema istraživanjima, celodnevno sedenje nas ubija.

Raste rizik od srčanih bolesti, a nastanak raka dojke i debelog creva često se povezuje s nedostatkom fizičke aktivnosti. Istraživanje sprovedeno na Amerikan koledž of kardiolodži pokazalo je da je predugo sedenje povezano s povišenim rizikom od pojave srčanih bolesti, gojaznosti, dijabetesa, raka i manjeg životnog veka pa i da je za zdravlje podjednako opasno kao i pušenje.

Pošto sednemo, aktivnost mišića se usporava i sagorevamo jednu kaloriju u minuti. To je otprilike trećina onoga što sagorevamo hodajući. Sedenjem više od šest sati dnevno, povećava se nivo triglicerida, LDL (lošeg) holesterola i otpornost insulina. Mišići ne koriste masti i nivo šećera u krvi raste, a povećava se rizik od gojenja.

Žene koje svakodnevno sede više od šest sati, gube 1% koštane mase svake godine. Za deset do dvadeset godina tokom kojih se sedi više od šest sati na dan, znatno se povećava rizik od srčanih bolesti, čak do 64%, i rizik za nastanak raka prostate i dojke do 30%.

Posle samo dve nedelje sedelačkog života mišići počinju da atrofiraju i maksimalna potrošnja kiseonika pada. To izaziva da teže podnosimo aktivnosti kao što su penjanje uz stepenice, šetnje i kućne poslove. Čak i ako vežbamo svaki dan, negativno dejstvo sedenja počinje čim prestanemo da se krećemo.

Šta možemo da uradimo da bismo sprečili takav negativan efekat na zdravlje? Australijsko istraživanje je pokazalo da male pauze između sedenja mogu da smanje rizik za dobijanje zdravstvenih problema uzrokovanih sedenjem.

Svaki dan se bavite fizičkom aktivnosti bar pola sata. Parkirajte dalje od posla i hodajte ostatak puta, koristite stepenice umesto lifta i šetajte. Na poslu svakih sat vremena obavezno ustanite. Hodajte do kolege umesto da mu šaljete imejl poruku, dužim putem prošetajte do WC-a i na ručak.

Umesto da ležite ispred televizora, u vreme reklama ustanite i razgibajte se. Rad u dvorištu i kućni poslovi takođe zahtevaju kretanje. Čak i ako ne volite da vežbate, iskoristite svaku priliku da ustanete i hodate, posebno ako radite kancelarijski posao na kojem provodite više od osam sati sedeći, piše She.





Izvor: S media

 

[Golden red]

Sedenje štetno kao i pušenje?





Doktori na Mejo klinici u Ročesteru koriste još i termin “bolest sedenja” i povezuju simptome ove neaktivnosti koja se još uvek istražuje sa poznatim negativnim uticajima pušenja.

​

​

Dr Džejms Levin pokrenuo je istraživanje u maloj kompaniji u Mineapolisu. Tzv. “work-fit” radna mesta su zamenjena sa 30 stolova tako da zaposleni mogu da sede ili stoje dok rade. I sam Levin je godinama koristio traku za trčanje na radnom mestu. Osim ovog, još nekoliko sličnih istraživanja je u toku.

"Istraživači povezuju dugo sedenje sa nekoliko zdravstvenih problema i preranom smrću izazvanom kardiovaskularnim oboljenjima”, piše Levin na sajtu Majo klinike.

"Jednim istraživanjem je dokazano da su odrasli koji provode više od 4 sata dnevno sedeći ispred televizora izloženi čak do 80 odsto većem riziku od smrti izazvane kardiovaskularnim oboljenjima od onih koji provode manje od 2 sata ispred TV-a. Ovaj rizik je nezavisan od ostalih faktora rizika kao što su pušenje ili ishrana”, objašnjava Levin.

Levin kaže da rešenje nije provoditi više vremena u teretani jer to ne umanjuje rizik.

"Umesto toga, rešenje je da manje sedite a više se krećete. Čak i kada samo stojite, sagorevate tri puta više kalorija nego kad sedite. Skupljanje mišića, uključujući one koji se koriste pri stajanju, podstiče važne procese vezane za sagorevanje masnoće i smanjenje nivoa šećera. Kada sednete, kontrakcije mišića prestaju i ovi procesi se zaustavljaju”, objašnjava Levin.

Još jedno istraživanje objavljeno u Medicine & Science in Sports & Exercise pokazuje da se šećer u krvi znatno povećava sa manjom aktivnošću.

Istraživači na Univerzitetu u državi Misuri su tražili od osoba koje vežbaju da provedu 3 dana sedeći više nego obično. Iako su jeli istu hranu, nivo šećera u krvi nakon obroka im je bio za 26 odsto viši nego što je to bio slučaj dok su vežbali.

"Ne morate trčati maratone ali itekako je jasno da se morate kretati”, kaže Džon P. Tajfolt, vanredni profesor na odeljenju za ishranu i fiziologiju na univerzitetu u Misuriju.





B92