LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Dug prebrzo raste i probija granice
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Izvesno je da će javni dug probiti dozvoljenu zakonsku granicu, kaže dekan Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije Hasan Hanić.
On kaže da će to toga doći bez obzira da li se pri njegovom obračunu primenjuje metodologija Ministarstva finansija ili Narodne banke Srbije (NBS) pa je zbog toga važno da vlada što pre osmisli mere kako bi visinu tog duga vratila u propisane okvire.
Prema metodologiji Ministarstva finansija javni dug Srbije na kraju septembra ove godine iznosio je 44,8 odsto, a prema metodologiji NBS 46,7 odsto. Hanić je istakao da, međutim, ne zabrinjava visina duga, koliko dinamika njegovog rasta.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Hanić procenjuje i da će usled pogoršanih uslova poslovanja, doći i do značajnog odliva kapitala iz banaka - deo će sigurno vraćati u svoje matice, a time će se masa raspoloživog kreditnog potencijala za privredu smanjiti. "Procena je i da će doći do smanjenja stranih direktnih investicija, od kojih je naša privreda zavisna", naglasio je Hanić.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Veći problem od relativne visine javnog duga je brzina njegovog rasta. U poslednje vreme javni dug je apsolutno i relativno rastao velikom, natprosečnom brzinom u poredjenju sa ranijim periodima", kazao je Hanić.
U poslednje tri godine javni dug je porastao za oko 3,5 milijarde evra. Pre tri godine javni dug je bio ispod 30 odsto BDP-a, pre dve godine ispod 40 odsto BDP-a.
Posledice tako visokog i rastućeg javnog duga su - pad kreditnog rejtinga, poverenja investitora, porast troškova daljeg zaduživanja i na kraju smanjenje privrednog rasta, rekao je Hanić.
On je ukazao i na nepovoljnu strukturu javnog duga - veliki je udeo kratkoročnog duga u ukupnoj zaduženosti, a neodgovarajuća je i valutna struktura jer je više od četiri petine duga u stranoj valuti, te je taj dug izložen i visokom deviznom riziku.
Uzroci visokog javnog duga su fiskalni deficit, koji je sa planiranih 4,1 odsto udela u bruto-domaćem proizvodu (BDP) povećan na 4,5 odsto, sto kada se uzme u obzir smanjena stopa rasta BDP, dovodi do toga da je udeo javnog duga u BDP-u povećan u tako značajnoj meri.
Kada je reč o dugu, treba imati u vidu i da je došlo do pada budžetskih prihoda i snižavanja osnovice za oporezivanje, odnosno pala je masa zarada, jer je manji broj zaposlenih.
"Bez obzira što se tu i tamo objavljuju podaci da je dolazilo do porasta realnih zarada, ti podaci su pod znakom pitanja, zato što pada promet i lična potrošnja", ocenio je dekan Beogradske bankarske akademije.
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Izvesno je da će javni dug probiti dozvoljenu zakonsku granicu, kaže dekan Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije Hasan Hanić.
Prema metodologiji Ministarstva finansija javni dug Srbije na kraju septembra ove godine iznosio je 44,8 odsto, a prema metodologiji NBS 46,7 odsto. Hanić je istakao da, međutim, ne zabrinjava visina duga, koliko dinamika njegovog rasta.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Hanić procenjuje i da će usled pogoršanih uslova poslovanja, doći i do značajnog odliva kapitala iz banaka - deo će sigurno vraćati u svoje matice, a time će se masa raspoloživog kreditnog potencijala za privredu smanjiti. "Procena je i da će doći do smanjenja stranih direktnih investicija, od kojih je naša privreda zavisna", naglasio je Hanić.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Veći problem od relativne visine javnog duga je brzina njegovog rasta. U poslednje vreme javni dug je apsolutno i relativno rastao velikom, natprosečnom brzinom u poredjenju sa ranijim periodima", kazao je Hanić.
U poslednje tri godine javni dug je porastao za oko 3,5 milijarde evra. Pre tri godine javni dug je bio ispod 30 odsto BDP-a, pre dve godine ispod 40 odsto BDP-a.
Posledice tako visokog i rastućeg javnog duga su - pad kreditnog rejtinga, poverenja investitora, porast troškova daljeg zaduživanja i na kraju smanjenje privrednog rasta, rekao je Hanić.
On je ukazao i na nepovoljnu strukturu javnog duga - veliki je udeo kratkoročnog duga u ukupnoj zaduženosti, a neodgovarajuća je i valutna struktura jer je više od četiri petine duga u stranoj valuti, te je taj dug izložen i visokom deviznom riziku.
Uzroci visokog javnog duga su fiskalni deficit, koji je sa planiranih 4,1 odsto udela u bruto-domaćem proizvodu (BDP) povećan na 4,5 odsto, sto kada se uzme u obzir smanjena stopa rasta BDP, dovodi do toga da je udeo javnog duga u BDP-u povećan u tako značajnoj meri.
Kada je reč o dugu, treba imati u vidu i da je došlo do pada budžetskih prihoda i snižavanja osnovice za oporezivanje, odnosno pala je masa zarada, jer je manji broj zaposlenih.
"Bez obzira što se tu i tamo objavljuju podaci da je dolazilo do porasta realnih zarada, ti podaci su pod znakom pitanja, zato što pada promet i lična potrošnja", ocenio je dekan Beogradske bankarske akademije.