LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Državu ne potresa gubitak „Galenike”
U Upravnom odboru kompanije još nije upaljena crvena lampica zbog lošeg poslovanja, jer menadžment nije za to kriv
Kako pronaći lek za velike gubitke Foto A. Vasiljević
Državu Srbiju ne potresa mnogo što je farmaceutska kompanija „Galenika” prošle godine napravila gubitak od čak 14 miliona evra. Nijedan državni zvaničnik nije se tim povodom oglasio, niti izrekao bilo kakav sud o tome. Stav stopostotnog vlasnika preduzeća oličenog u vladi, sva je prilika, biće poznat kada se izveštaj o poslovanju bude našao na njenoj sednici. Teško je poverovati da će vlasnik biti mnogo kritičan. Takav nije bio ni prema drugim preduzećima u svom posedu, a čije je poslovanje godinama u „crvenom”.
Zbog lošeg poslovanja i nedavne dvanaestodnevne blokade računa ne potresa se, čini se, ni Upravni odbor fabrike lekova koji čine predstavnici partija na vlasti, jer se ni on ne oglašava. Predsednik Upravnog odbora je Dejan Backović, inače visoki član Socijalističke partije Srbije, a članovi su Ninoslav Dimitrijević, takođe iz SPS-a, Dragan Dinčić iz Demokratske stranke, Vojkan Kulić iz G17 plus i Danilo Vukićević kao predstavnik zaposlenih u „Galenici”, za koga važi da je, takođe, član SPS-a.
Član UO Galenike, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da u odboru nije upaljena crvena lampica zbog lošeg poslovanja, jer menadžment nije za to kriv.
– Razlog za gubitak je velika nelikvidnost u privredi i dugovi veledrogerija prema nama od čak 90 miliona evra. Tu su i kursne razlike. Sirovina se nabavi po jednoj ceni, a naplata leka traje mesecima. Na to nismo mogli da utičemo. Pri tom, mi stalno imamo na zalihama robe u vrednosti 30 miliona evra. I druge fabrike lekova poslovale su sa gubitkom. Naši najveći konkurenti imaju gubitak sličan našem, samo to još nije objavljeno. U prvoj godini mandata novog menadžmenta poslovanje je bilo pozitivno – kaže ovaj član UO.
On dodaje da je postignut sporazum sa najvećim poveriocem, a to je firma „Velefarm”, da plate dug, a prva tranša do 17,5 miliona evra trebalo bi da bude uplaćena ovih dana. Samo ta suma je dovoljna da „Galenika” četiri meseca bude u plusu.
Iako je fond za zarade, uprkos gubicima, povećan 14 odsto, uprava kompanije smatra da ni to nije sporno. Na podsećanje da sindikati tvrde da je poštovana preporuka vlade da se plate za vreme krize u državnim preduzećima ne povećavaju i da zato proizlazi da je fond za plate potrošen na specijalne savetnike i slično, naš sagovornik tvrdi da plate zaposlenih jesu povećane. Čuvali su, kaže, standard zaposlenih. Jer, rast cena je bio preko deset odsto, a plate zaposlenih su povećane 14 odsto.
– Da li znate da je plata prethodnog direktora „Galenike” bila 10.000 evra mesečno, a da je sadašnjeg tri puta manja. Naknada za mesto predsednika UO u prošlom sazivu bila je 172.000 dinara mesečno, a da je sada umanjena tri puta – kaže naš sagovornik.
U javnosti su se čule i zamerke zbog toga što je „Galenika” preuzela licencu i proizvodnju citostatika, koje je imao ivanjički „Habitfarm”, kao i zakup pogona te fabrike lekova. Sagovornik odvraća da taj posao nije napravljen s „Habitfarmom”, već sa „Velefarmom” zbog dužničko-poverilačkog odnosa ove veledrogerije i te fabrike lekova.
U javnosti se nagađanja da postoje razni interesi da fabrika lekova u državnom vlasništvu, koja je nekada zauzimala 40 odsto tržišta, a sada svega petinu, postane još „manja”. Samim tim i jevtinija u privatizaciji.
– Da li znate da se uvoznicima citostatika godišnje plaća 40 miliona evra. Oni za citostatike plate samo 32 odsto te cene. Znači zarada im je 25-26 miliona evra – kaže ovaj član UO, ponavljajući priču menadžmenta „Galenike” da je njihova misija proizvodnja jevtinih lekova za građane Srbije.
Oni koji smatraju da socijalna uloga državne „Galenike” ne može biti izgovor za loše poslovanje, ukazuju na ono što je loše u njihovim bilansima. Priča da troškovi zarada u poslovnim rashodima učestvuju sa 38 odsto, nije dobar pokazatelj, tvrdi naš sagovornik. Ti izdaci su, po njemu, porasli svega 14 odsto.
Dugoročna rezervisanja i obaveze su 13,1 milijardu dinara, što je skok od 57 odsto gde u velikoj meri učestvuju kratkoročne obaveze, verovatno usled lanca neplaćanja koji postoji na relaciji država – farmaceuti – veledrogerije. Sve to ne ukazuje na opasnost da kompanija neće moći da finansira svoje obaveze.
Politika
U Upravnom odboru kompanije još nije upaljena crvena lampica zbog lošeg poslovanja, jer menadžment nije za to kriv
Kako pronaći lek za velike gubitke Foto A. Vasiljević
Državu Srbiju ne potresa mnogo što je farmaceutska kompanija „Galenika” prošle godine napravila gubitak od čak 14 miliona evra. Nijedan državni zvaničnik nije se tim povodom oglasio, niti izrekao bilo kakav sud o tome. Stav stopostotnog vlasnika preduzeća oličenog u vladi, sva je prilika, biće poznat kada se izveštaj o poslovanju bude našao na njenoj sednici. Teško je poverovati da će vlasnik biti mnogo kritičan. Takav nije bio ni prema drugim preduzećima u svom posedu, a čije je poslovanje godinama u „crvenom”.
Zbog lošeg poslovanja i nedavne dvanaestodnevne blokade računa ne potresa se, čini se, ni Upravni odbor fabrike lekova koji čine predstavnici partija na vlasti, jer se ni on ne oglašava. Predsednik Upravnog odbora je Dejan Backović, inače visoki član Socijalističke partije Srbije, a članovi su Ninoslav Dimitrijević, takođe iz SPS-a, Dragan Dinčić iz Demokratske stranke, Vojkan Kulić iz G17 plus i Danilo Vukićević kao predstavnik zaposlenih u „Galenici”, za koga važi da je, takođe, član SPS-a.
Član UO Galenike, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da u odboru nije upaljena crvena lampica zbog lošeg poslovanja, jer menadžment nije za to kriv.
– Razlog za gubitak je velika nelikvidnost u privredi i dugovi veledrogerija prema nama od čak 90 miliona evra. Tu su i kursne razlike. Sirovina se nabavi po jednoj ceni, a naplata leka traje mesecima. Na to nismo mogli da utičemo. Pri tom, mi stalno imamo na zalihama robe u vrednosti 30 miliona evra. I druge fabrike lekova poslovale su sa gubitkom. Naši najveći konkurenti imaju gubitak sličan našem, samo to još nije objavljeno. U prvoj godini mandata novog menadžmenta poslovanje je bilo pozitivno – kaže ovaj član UO.
On dodaje da je postignut sporazum sa najvećim poveriocem, a to je firma „Velefarm”, da plate dug, a prva tranša do 17,5 miliona evra trebalo bi da bude uplaćena ovih dana. Samo ta suma je dovoljna da „Galenika” četiri meseca bude u plusu.
Iako je fond za zarade, uprkos gubicima, povećan 14 odsto, uprava kompanije smatra da ni to nije sporno. Na podsećanje da sindikati tvrde da je poštovana preporuka vlade da se plate za vreme krize u državnim preduzećima ne povećavaju i da zato proizlazi da je fond za plate potrošen na specijalne savetnike i slično, naš sagovornik tvrdi da plate zaposlenih jesu povećane. Čuvali su, kaže, standard zaposlenih. Jer, rast cena je bio preko deset odsto, a plate zaposlenih su povećane 14 odsto.
– Da li znate da je plata prethodnog direktora „Galenike” bila 10.000 evra mesečno, a da je sadašnjeg tri puta manja. Naknada za mesto predsednika UO u prošlom sazivu bila je 172.000 dinara mesečno, a da je sada umanjena tri puta – kaže naš sagovornik.
U javnosti su se čule i zamerke zbog toga što je „Galenika” preuzela licencu i proizvodnju citostatika, koje je imao ivanjički „Habitfarm”, kao i zakup pogona te fabrike lekova. Sagovornik odvraća da taj posao nije napravljen s „Habitfarmom”, već sa „Velefarmom” zbog dužničko-poverilačkog odnosa ove veledrogerije i te fabrike lekova.
U javnosti se nagađanja da postoje razni interesi da fabrika lekova u državnom vlasništvu, koja je nekada zauzimala 40 odsto tržišta, a sada svega petinu, postane još „manja”. Samim tim i jevtinija u privatizaciji.
– Da li znate da se uvoznicima citostatika godišnje plaća 40 miliona evra. Oni za citostatike plate samo 32 odsto te cene. Znači zarada im je 25-26 miliona evra – kaže ovaj član UO, ponavljajući priču menadžmenta „Galenike” da je njihova misija proizvodnja jevtinih lekova za građane Srbije.
Oni koji smatraju da socijalna uloga državne „Galenike” ne može biti izgovor za loše poslovanje, ukazuju na ono što je loše u njihovim bilansima. Priča da troškovi zarada u poslovnim rashodima učestvuju sa 38 odsto, nije dobar pokazatelj, tvrdi naš sagovornik. Ti izdaci su, po njemu, porasli svega 14 odsto.
Dugoročna rezervisanja i obaveze su 13,1 milijardu dinara, što je skok od 57 odsto gde u velikoj meri učestvuju kratkoročne obaveze, verovatno usled lanca neplaćanja koji postoji na relaciji država – farmaceuti – veledrogerije. Sve to ne ukazuje na opasnost da kompanija neće moći da finansira svoje obaveze.
Politika