28. 10. 2010
KOMENTAR DANA - Milan Grujić
Državni lopovluk
PRESS
Vlada Srbije stalnom depresijacijom dinara pegla deficit u budžetu! Nisam ekonomista, ali je stvar relativno prosta. Ako imate deficit od 150 miliona dinara, on bi u čvrstoj valuti, evrima naravno, iznosio 1,6 milijardi da je kurs ostao 95,8 koliko je bio 1. januara ove godine
Taj dinarski deficit, međutim, pada za čak 200 miliona evra, na 1,4 milijarde ako ga preračunate po jučerašnjem srednjem kursu Narodne banke Srbije - 107,2 dinara za jedan evro.
Vlada Srbije je, dakle, ne radeći ništa zaradila 200 miliona evra. Ali smo svi mi, građani i privreda, najmanje za tih 200 miliona u minusu. Najmanje, jer i banke zarađuju ogromne pare špekulišući kursom.
Najverovatnije je ta razlika i najjači srpski argument u mnogobrojnim susretima sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda u poslednje vreme. Šta njih briga što su građani Srbije sve siromašniji i siromašniji, oni uvek zahtevaju samo jednu stvar - smanjenje javne potrošnje.
Cela stvar se cinculira tako što plate građana realno (u evrima) vrede sve manje, a potom im se one u pojedinim slučajevima, najčešće kada nezadovoljni ljudi izađu na ulice, podižu za minimalan procenat, čime se stvara privid povišice. Ako, međutim, svoja mesečna primanja pretvorite u bilo šta što nisu dinari, nebitno da li evre, kupus, ili cipele, lako ćete utvrditi da ste mnogo siromašniji nego 1. januara.
To je, uostalom, ono što građani i čine svakoga dana kada odu u prodavnicu. Problem eskalira u vreme udarnih večernjih informativnih emisija, u kojima Srbe ubeđuju kako nisu sposobni da shvate šta im se u stvari događa, uz zaključnu poruku da je sve OK. Malo sutra.
Još je veći problem sa privrednicima, koji s obzirom na realno stanje u Srbiji, svaki novi posao moraju da finansiraju iz kredita. Tako, 2008. uzmete kredit kada je evro bio 80, a danas ga vraćate po 107! Trebalo bi, dakle, da i za zapadne prilike budete nedostižni biznis mag kako biste, pored kamata i drugih bankarskih troškova, zaradili i dodatnih 30 odsto da biste bili na 0 (slovima: nuli)! Kada se ovome dodaju i mnogo veće kamate nego u normalnoj Evropi, koje su posledica rizika poslovanja u Srbiji, postaje jasno da ovakve loše uslove poslovanja danas nema niko osima nas, pa je logično što investitori, u stvari, beže iz Srbije.
A kada bi Srbija imala premijera, pa on napravio stručnu, umesto ove političko-trgovačke vlade, ne znam, možda bi nam bilo bolje. Takva vlada bi, pre svega ostalog, morala nešto da radi.
KOMENTAR DANA - Milan Grujić
Državni lopovluk
PRESS
Vlada Srbije stalnom depresijacijom dinara pegla deficit u budžetu! Nisam ekonomista, ali je stvar relativno prosta. Ako imate deficit od 150 miliona dinara, on bi u čvrstoj valuti, evrima naravno, iznosio 1,6 milijardi da je kurs ostao 95,8 koliko je bio 1. januara ove godine
Taj dinarski deficit, međutim, pada za čak 200 miliona evra, na 1,4 milijarde ako ga preračunate po jučerašnjem srednjem kursu Narodne banke Srbije - 107,2 dinara za jedan evro.
Vlada Srbije je, dakle, ne radeći ništa zaradila 200 miliona evra. Ali smo svi mi, građani i privreda, najmanje za tih 200 miliona u minusu. Najmanje, jer i banke zarađuju ogromne pare špekulišući kursom.
Najverovatnije je ta razlika i najjači srpski argument u mnogobrojnim susretima sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda u poslednje vreme. Šta njih briga što su građani Srbije sve siromašniji i siromašniji, oni uvek zahtevaju samo jednu stvar - smanjenje javne potrošnje.
Cela stvar se cinculira tako što plate građana realno (u evrima) vrede sve manje, a potom im se one u pojedinim slučajevima, najčešće kada nezadovoljni ljudi izađu na ulice, podižu za minimalan procenat, čime se stvara privid povišice. Ako, međutim, svoja mesečna primanja pretvorite u bilo šta što nisu dinari, nebitno da li evre, kupus, ili cipele, lako ćete utvrditi da ste mnogo siromašniji nego 1. januara.
To je, uostalom, ono što građani i čine svakoga dana kada odu u prodavnicu. Problem eskalira u vreme udarnih večernjih informativnih emisija, u kojima Srbe ubeđuju kako nisu sposobni da shvate šta im se u stvari događa, uz zaključnu poruku da je sve OK. Malo sutra.
Još je veći problem sa privrednicima, koji s obzirom na realno stanje u Srbiji, svaki novi posao moraju da finansiraju iz kredita. Tako, 2008. uzmete kredit kada je evro bio 80, a danas ga vraćate po 107! Trebalo bi, dakle, da i za zapadne prilike budete nedostižni biznis mag kako biste, pored kamata i drugih bankarskih troškova, zaradili i dodatnih 30 odsto da biste bili na 0 (slovima: nuli)! Kada se ovome dodaju i mnogo veće kamate nego u normalnoj Evropi, koje su posledica rizika poslovanja u Srbiji, postaje jasno da ovakve loše uslove poslovanja danas nema niko osima nas, pa je logično što investitori, u stvari, beže iz Srbije.
A kada bi Srbija imala premijera, pa on napravio stručnu, umesto ove političko-trgovačke vlade, ne znam, možda bi nam bilo bolje. Takva vlada bi, pre svega ostalog, morala nešto da radi.