LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Državni fakulteti u debelom minusu
[/h] Izvor: Politika
Beograd -- Većina fakulteta Univerziteta u Beogradu završila je 2011. godinu sa gubitkom. Samo je 10 od 31 fakulteta u plusu.
U najvećem minusu su Hemijski, Medicinski i Tehnološko-metalurški fakultet.
Rudarsko-geološki i Poljoprivredni fakultet ubiraju najviše sredstava po osnovu donacija i projekata, a 10 fakulteta uopšte nemaju prihoda po ovom osnovu (arhitektura, građevina, Filološki…).
Kada je reč o sopstvenim prihodima, najbolje zarađuju Elektrotehnički, Pravni i Ekonomski fakultet, a najlošije fizika i fizička hemija.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Osim smanjenih izdvajanja za materijalne troškove, drugi veliki problem je, po njenim rečima, to što Ministarstvo prosvete zaboravlja na još neke dodatne aktivnosti koje takođe traže novac – rad studentskog parlamenta, takmičenja u znanju, sportske aktivnosti, stručno usavršavanje nastavnika, bibliotečki fond. To što se daje smešno je, ističe, na primer 10.000 dinara na godišnjem nivou za biblioteku po fakultetu.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Država pokriva manje od polovine materijalnih troškova na većini fakulteta, a najmanje na ETF-u (3,45 odsto) i Tehničkom fakultetu u Boru (2,43 procenta).
Ovo su neki od podataka koji su fakulteti poslali na zahtev Saveta BU, koji govore o lošoj finansijskoj situaciji na visokoškolskim ustanovama. Posle najave ministra prosvete i nauke dr Žarka Obradovića da će 48 bodova biti uslov za budžet, na fakultetima je zavladala velika zabrinutost, kaže prorektorka za finansije profesor dr Nevenka Žarkić-Joksimović.
„To rešenje će biti jako opasno, fakulteti neće moći da izdrže, već su na ivici pucanja jer je u budžetu za 17 odsto smanjeno izdvajanje za visoko školstvo, da ne govorimo o inflaciji. Najveći problem fakulteta jesu visoki materijalni troškovi, pre svega grejanje, električna energija, materijali neophodni za održavanje nastave“ , kaže prorektorka.
Ona kaže da ima fakulteta na kojima je manje od pet odsto pokrivenost materijalnih troškova sredstvima iz budžeta, a da je taj procenat najveći na Pravoslovno-bogoslovskom i Fakultetu za fizičku hemiju (78–85 odsto).
Na pitanje kako je moguće da se ti procenti toliko razlikuju, ona odgovara da ima fakulteta sa velikom kvadraturom, sa mnogo hodnika, na primer, i da su tu veliki troškovi grejanja, a nemaju mnogo studenata niti sopstvenih prihoda.
„Lično mislim da je taj procenat pokrivanja troškova rezultat i snalažljivosti dekana i sposobnosti da ubede nadležne, jer neverovatno je da se negde pokriva grejanje 50 odsto, a negde 10. Tu je rešenje, i mislim da će to biti promenjeno novom uredbom, da Ministarstvo priznaje troškove u celosti, na primer grejanja, i da ne plaća fakultetima već direktno elektrani“ , kaže dr Žarkić-Joksimović.
Sada se već ustalila opasna praksa, nastavlja, da ministarstvo uskoči na početku školske godine i ugasi požar, nešto se od dugova reprogramira u nekoliko rata, a ostatak se ipak nadoknađuje iz školarina.
„To je, međutim, jako mali deo i to podaci jasno pokazuju. U javnosti i među studentima vlada fama da su školarine izvor finansiranja plata. Evo, kod većine fakulteta pokrivenost ličnih primanja sredstvima iz budžeta je od 85 do 95 odsto, sa nekim izuzecima. Taj procenat je manji (oko polovine) kod onih fakulteta koji imaju sopstvene prihode i mnogo samofinansirajućih studenata, komercijalne projekte, poput prava, ekonomije, bezbednosti, FON-a“ , objašnjava prorektorka za finansije.
„Ekonomske prilike u Srbiji su teške, malo će porodica moći da plati školarinu i zato će sledeća vlada morati jako dobro da se pozabavi obrazovanjem i da shvati da je obrazovni sistem došao na ivicu egzistencije. Prosveta i nauka zaslužuju bolji tretman“ , kaže prorektorka.
[/h] Izvor: Politika
Beograd -- Većina fakulteta Univerziteta u Beogradu završila je 2011. godinu sa gubitkom. Samo je 10 od 31 fakulteta u plusu.
Rudarsko-geološki i Poljoprivredni fakultet ubiraju najviše sredstava po osnovu donacija i projekata, a 10 fakulteta uopšte nemaju prihoda po ovom osnovu (arhitektura, građevina, Filološki…).
Kada je reč o sopstvenim prihodima, najbolje zarađuju Elektrotehnički, Pravni i Ekonomski fakultet, a najlošije fizika i fizička hemija.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Osim smanjenih izdvajanja za materijalne troškove, drugi veliki problem je, po njenim rečima, to što Ministarstvo prosvete zaboravlja na još neke dodatne aktivnosti koje takođe traže novac – rad studentskog parlamenta, takmičenja u znanju, sportske aktivnosti, stručno usavršavanje nastavnika, bibliotečki fond. To što se daje smešno je, ističe, na primer 10.000 dinara na godišnjem nivou za biblioteku po fakultetu.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Država pokriva manje od polovine materijalnih troškova na većini fakulteta, a najmanje na ETF-u (3,45 odsto) i Tehničkom fakultetu u Boru (2,43 procenta).
Ovo su neki od podataka koji su fakulteti poslali na zahtev Saveta BU, koji govore o lošoj finansijskoj situaciji na visokoškolskim ustanovama. Posle najave ministra prosvete i nauke dr Žarka Obradovića da će 48 bodova biti uslov za budžet, na fakultetima je zavladala velika zabrinutost, kaže prorektorka za finansije profesor dr Nevenka Žarkić-Joksimović.
„To rešenje će biti jako opasno, fakulteti neće moći da izdrže, već su na ivici pucanja jer je u budžetu za 17 odsto smanjeno izdvajanje za visoko školstvo, da ne govorimo o inflaciji. Najveći problem fakulteta jesu visoki materijalni troškovi, pre svega grejanje, električna energija, materijali neophodni za održavanje nastave“ , kaže prorektorka.
Ona kaže da ima fakulteta na kojima je manje od pet odsto pokrivenost materijalnih troškova sredstvima iz budžeta, a da je taj procenat najveći na Pravoslovno-bogoslovskom i Fakultetu za fizičku hemiju (78–85 odsto).
Na pitanje kako je moguće da se ti procenti toliko razlikuju, ona odgovara da ima fakulteta sa velikom kvadraturom, sa mnogo hodnika, na primer, i da su tu veliki troškovi grejanja, a nemaju mnogo studenata niti sopstvenih prihoda.
„Lično mislim da je taj procenat pokrivanja troškova rezultat i snalažljivosti dekana i sposobnosti da ubede nadležne, jer neverovatno je da se negde pokriva grejanje 50 odsto, a negde 10. Tu je rešenje, i mislim da će to biti promenjeno novom uredbom, da Ministarstvo priznaje troškove u celosti, na primer grejanja, i da ne plaća fakultetima već direktno elektrani“ , kaže dr Žarkić-Joksimović.
Sada se već ustalila opasna praksa, nastavlja, da ministarstvo uskoči na početku školske godine i ugasi požar, nešto se od dugova reprogramira u nekoliko rata, a ostatak se ipak nadoknađuje iz školarina.
„To je, međutim, jako mali deo i to podaci jasno pokazuju. U javnosti i među studentima vlada fama da su školarine izvor finansiranja plata. Evo, kod većine fakulteta pokrivenost ličnih primanja sredstvima iz budžeta je od 85 do 95 odsto, sa nekim izuzecima. Taj procenat je manji (oko polovine) kod onih fakulteta koji imaju sopstvene prihode i mnogo samofinansirajućih studenata, komercijalne projekte, poput prava, ekonomije, bezbednosti, FON-a“ , objašnjava prorektorka za finansije.
„Ekonomske prilike u Srbiji su teške, malo će porodica moći da plati školarinu i zato će sledeća vlada morati jako dobro da se pozabavi obrazovanjem i da shvati da je obrazovni sistem došao na ivicu egzistencije. Prosveta i nauka zaslužuju bolji tretman“ , kaže prorektorka.