LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Državna šok-bomba na restituciju
Izvor: Danas
Beograd -- Procena da bi za restituciju trebalo izdvojiti od 100 do 220 milijardi evra, obična je budalaština, plasirana kao šok bomba, kaže Milan Parivodić.
Parivodić, bivši ministar i autor zakona o restituciji koji u Koštuničinoj vladi nije imao većinu, objašnjava da je cilj da zastraši sve one koji insistiraju na toj obavezi.
Vlast time pokušava da zadrži resurse i poluge moći koji se koriste u komunizmu, ali i da zaustavi evropeizaciju Srbije, dodaje on.
Državni sekretar Slobodan Ilić izjavio je da bi povraćaj imovine u punoj vrednosti stvorio osnov za finansijski slom Srbijevrednost te imovine 101 i 226 milijardi evra. Parivodić podseća da je najveći deo oduzete imovine trebalo da se vrati u naturi, deo kroz alternativnu imovinu dok bi za ono što je u međuvremenu prodato, ili najviše oko 40.000 zahteva, išlo na spisak za kompenzaciju u novcu. jer je procena da je
I u toj kategoriji preovlađuju zahtevi za povraćaj poljoprivrednog ili šumskog zemljišta, dok je građevinskog i nekretnina mnogo manje, a ukupan iznos predviđen za obeštećenje ne bi premašio četiri milijarde evra, s tim što bi gotovina bila isplaćena samo vlasnicima starijim od 70 godina, dok bi ostali mogli da računaju na obveznice.
Procenu vrednosti oduzete imovine na koju se poziva državni sekretar osporava i Mreža za restituciju. Koordinator u tom udruženju Mile Antić tvrdi da su tako visoki iznosi namerno plasirani u javnost kako bi vlast odložila vraćanje imovine i najavljuje da će danas vladi dostaviti procenu dobijenu ukrštanjem podataka državnih organa. „Ako to ne bude dovoljno za donošenje zakona u kome preovlađuje naturalna restitucija, alarmiraćemo međunarodne institucije, pre svega Evropsku komisiju“, kaže Antić.
On dodaje da je po dosadašnjim zakonima vraćeno oko 150.000 hektara poljoprivrednog zemljišta i oko 40,5 odsto imovine koja je pripadala crkvama i verskim zajednicama, a da ta procedura nije izazvala lavinu sudskih sporova.
"Postoje sudski sporovi nastali zbog povraćaja te kategorije imovine, ali među njima gotovo da nema pojedinačnih tužbi. Žalbe su uložila prevashodno partijska rukovodstva u javnim preduzećima ili institucijama, poneka društvena ili firma u stečaju, koje se takođe nalaze u tom 'sistemu kontrole'", kaže on.
Antić dodaje da Mreža "raspolaže i podacima da od poslovnog prostora vraćenog crkvama, lokalne samouprave koje su pre toga njime upravljale nisu od zakupa gotovo ni dinar unosile u opštinske budžete. A opet, korisnici tog prostora su manje-više uredno plaćali kiriju, samo što o tome ne postoji trag u javnim finansijama".
On tvrdi da se zbog mogućnosti partija da preko „svojih ljudi“ raspolažu nekretninama i zemljištem, prikrivaju pravi podaci. U pozadini je nastojanje da se zadrže izvori neprijavljenih prihoda, monopoli i zatvoreno tržište nekretnina.
Antić objašnjava i da je procena vrednosti oduzete imovine koju je prijavilo oko 140.000 bivših vlasnika, namerno urađena na osnovu podnetih zahteva, iako je, na inicijativu Mreže za restituciju, sravnjivanjem prijava obim te imovine sveden na trećinu. Prema rečima Antića, gotovo dve godine Mreža je utrošila da bi, kroz kompletnu proceduru Zakona o dostupnosti informacija, obezbedila dokument rađen u Poreskoj upravi, koji svedoči da je procena vrednosti urađena tendeciozno.
Država krije zemljište
Mile Antić kaže da se veliki broj zahteva odnosi se na povraćaj gradskog građevinskog zemljišta. Podaci govore da u Beogradu, na primer, gde su i oduzete najveće površine, ukupna potraživanja bivših vlasnika ne premašuju četiri odsto zemljišta kojima raspolažu gradske vlasti. Najveće učešće u odnosu na državno vlasništvo ima poljoprivredno zemljište jer na povraćaj u ovom trenutku čeka oko 300.000 hektara. Država je do sada uspela da upiše kao svojinu 450.000 hektara obradivog zemljišta, još oko 250.000 nalazi se „skriveno“ u raznim zadrugama i preduzećima, dok površine pod šumama još nisu u evidenciji, kaže Antić.
Izvor: Danas
Beograd -- Procena da bi za restituciju trebalo izdvojiti od 100 do 220 milijardi evra, obična je budalaština, plasirana kao šok bomba, kaže Milan Parivodić.
Parivodić, bivši ministar i autor zakona o restituciji koji u Koštuničinoj vladi nije imao većinu, objašnjava da je cilj da zastraši sve one koji insistiraju na toj obavezi.
Vlast time pokušava da zadrži resurse i poluge moći koji se koriste u komunizmu, ali i da zaustavi evropeizaciju Srbije, dodaje on.
Državni sekretar Slobodan Ilić izjavio je da bi povraćaj imovine u punoj vrednosti stvorio osnov za finansijski slom Srbijevrednost te imovine 101 i 226 milijardi evra. Parivodić podseća da je najveći deo oduzete imovine trebalo da se vrati u naturi, deo kroz alternativnu imovinu dok bi za ono što je u međuvremenu prodato, ili najviše oko 40.000 zahteva, išlo na spisak za kompenzaciju u novcu. jer je procena da je
I u toj kategoriji preovlađuju zahtevi za povraćaj poljoprivrednog ili šumskog zemljišta, dok je građevinskog i nekretnina mnogo manje, a ukupan iznos predviđen za obeštećenje ne bi premašio četiri milijarde evra, s tim što bi gotovina bila isplaćena samo vlasnicima starijim od 70 godina, dok bi ostali mogli da računaju na obveznice.
Procenu vrednosti oduzete imovine na koju se poziva državni sekretar osporava i Mreža za restituciju. Koordinator u tom udruženju Mile Antić tvrdi da su tako visoki iznosi namerno plasirani u javnost kako bi vlast odložila vraćanje imovine i najavljuje da će danas vladi dostaviti procenu dobijenu ukrštanjem podataka državnih organa. „Ako to ne bude dovoljno za donošenje zakona u kome preovlađuje naturalna restitucija, alarmiraćemo međunarodne institucije, pre svega Evropsku komisiju“, kaže Antić.
On dodaje da je po dosadašnjim zakonima vraćeno oko 150.000 hektara poljoprivrednog zemljišta i oko 40,5 odsto imovine koja je pripadala crkvama i verskim zajednicama, a da ta procedura nije izazvala lavinu sudskih sporova.
"Postoje sudski sporovi nastali zbog povraćaja te kategorije imovine, ali među njima gotovo da nema pojedinačnih tužbi. Žalbe su uložila prevashodno partijska rukovodstva u javnim preduzećima ili institucijama, poneka društvena ili firma u stečaju, koje se takođe nalaze u tom 'sistemu kontrole'", kaže on.
Antić dodaje da Mreža "raspolaže i podacima da od poslovnog prostora vraćenog crkvama, lokalne samouprave koje su pre toga njime upravljale nisu od zakupa gotovo ni dinar unosile u opštinske budžete. A opet, korisnici tog prostora su manje-više uredno plaćali kiriju, samo što o tome ne postoji trag u javnim finansijama".
On tvrdi da se zbog mogućnosti partija da preko „svojih ljudi“ raspolažu nekretninama i zemljištem, prikrivaju pravi podaci. U pozadini je nastojanje da se zadrže izvori neprijavljenih prihoda, monopoli i zatvoreno tržište nekretnina.
Antić objašnjava i da je procena vrednosti oduzete imovine koju je prijavilo oko 140.000 bivših vlasnika, namerno urađena na osnovu podnetih zahteva, iako je, na inicijativu Mreže za restituciju, sravnjivanjem prijava obim te imovine sveden na trećinu. Prema rečima Antića, gotovo dve godine Mreža je utrošila da bi, kroz kompletnu proceduru Zakona o dostupnosti informacija, obezbedila dokument rađen u Poreskoj upravi, koji svedoči da je procena vrednosti urađena tendeciozno.
Država krije zemljište
Mile Antić kaže da se veliki broj zahteva odnosi se na povraćaj gradskog građevinskog zemljišta. Podaci govore da u Beogradu, na primer, gde su i oduzete najveće površine, ukupna potraživanja bivših vlasnika ne premašuju četiri odsto zemljišta kojima raspolažu gradske vlasti. Najveće učešće u odnosu na državno vlasništvo ima poljoprivredno zemljište jer na povraćaj u ovom trenutku čeka oko 300.000 hektara. Država je do sada uspela da upiše kao svojinu 450.000 hektara obradivog zemljišta, još oko 250.000 nalazi se „skriveno“ u raznim zadrugama i preduzećima, dok površine pod šumama još nisu u evidenciji, kaže Antić.
Poslednja izmena: