LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Još mesec dana neizvesnosti ko će dobiti zgrade
Državi se žuri da rasproda oduzetu imovinu pre zakona
Za oko mesec dana, do kada bi trebalo da bude usvojen zakon o restituciji, Miodrag Erac, kao naslednik starih vlasnika, mogao bi da ostane bez mogućnosti da mu se vrati hotel „Splendid“ u Beogradu, jer je Agencija za privatizaciju uporna u tome da ga proda.
Šesti put na prodaju: Hotel „Splendid“
- Poslednji put su ponude otvarane 2. septembra, i juče sam na sajtu pročitao da nije bilo prijavljenih, što znači da prodaja ni ovoga puta nije uspela. Iskreno se nadam da do stupanja zakona na snagu Agenciji to neće poći za rukom - nada se Erac i objašnjava da jedino tako može da vrati imovinu u celosti.
On kaže da će u suprotnom, ako prodaju hotel, čekati obeštećenje, za koje ne zna koliko će biti. Erac objašnjava da se u zgradi nije promenilo ništa, te da proces vraćanja ne bi trebalo da bude sporan.
Na pojedinim lokacijama koje su u procesu privatizacije ili na drugi način dobile nove vlasnike, ali su godinama stajale zapuštene čekajući zakon o restituciji, odnedavno su se pojavili radnici. Predstavnik Narodne inicijative za restituciju Srboljub Glišić upozorava na to da mnogi koriste ovaj prostor kako bi pre donošenja zakona osujetili vraćanje imovine u naturi, na čemu stari vlasnici insistiraju.
- To radi i sama država. Jer to sa „Splendidom“ izgleda kao izostanak koordinacije između Vlade i Agencije, ali je u stvari reč o svesnoj opstrukciji - ocenjuje Glišić.
U Agenciji za privatizaciju, međutim, negiraju bilo kakvu odgovornost.
- Država je rekla da sprovedemo privatizaciju, i to radimo. Da je odlučila da se ova imovina izuzme, mi bismo to sproveli - objašnjava Dušan Belanović iz Agencije za privatizaciju.
On kaže da je ova institucija u svim takvim privatizacijama igrala čisto, jer su kupci znali u šta se upuštaju, a ugovorom o kupoprodaji novi vlasnik se uvek obavezivao da će poštovati zakon o restituciji kada bude donesen. Belanović smatra da je možda prvo trebalo doneti zakon o restituciji, a tek posle o privatizaciji.
Aleksandar Vlahović, prvi ministar za privatizaciju, ne priznaje, međutim, da su napravljene greške u koracima.
- Da smo sačekali zakon o restituciji, privatizacija do danas ne bi počela, i to bilo pogrešno jer bi zakočilo proces ekonomske tranzicije. Zakon o privatizaciji je predvideo da će biti vraćanja oduzete imovine i uveo je fond za restituciju u koji je izdvajano po pet odsto iznosa od svake privatizacije. Taj novac će se i sada koristiti - kaže Vlahović.
On navodi da ima vrlo malo firmi koje su privatizovane, a mogle su da budu predmet fizičke restitucije. Najveći broj privatizovanih, a nacionalizovanih preduzeća, nije isti kao 1944. ili 1945. godine kada su oduzeta i zato je, kako kaže, kod njih nemoguća fizička restitucija.
- Malo je hotela koji su u istom obliku kao nekad, ali ipak smo odlagali takve privatizacije. Do kada sam bio ministar nije bio prodat nijedan hotel - tvrdi Vlahović.
Robne kuće netaknute
Robnu kuću u Knez Mihailovoj 5 porodica Radojlović sagradila je 1935. godine na svom zemljištu. Objekat je prodat kao deo imovine Robnih kuća „Beograd“ pre nekoliko godina. Mladen Komadinić, jedan od naslednika vlasnika ove imovine, navodi za „Blic“ da sve zavisi od zakona jer predlog zakona još nije video, a tek treba da usledi skupštinska rasprava. „Zgrada nije nadograđivana, autentična je, nije menjala oblik i dimenzije, tako da bi trebalo da nam je vrate“, nada se Komadinić.
Zaustavljanje radova
Prvi parni mlin na Balkanu izgrađen je u Bulevaru vojvode Mišića u Beogradu, sada poznat kao „Stari mlin“, početkom prošlog veka. Podigao ga je Stojan Veljković, a njegov praunuk Bogdan Veljković desetak godina pokušava da ga povrati. Strana firma, koja je vlasnik građevine, već godinama najavljuje gradnju i ulaganje od oko 55 miliona evra, ali su se prvi bageri pojavili tek nedavno. Bogdan Veljković angažovao je advokate da zaustavi radove, a ako se to ne desi dobiće, kako kaže, samo neku mizernu finansijsku nadoknadu.
Podela nekretnine
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević navodi da je usvojeni predlog zakona o vraćanju oduzete imovine predvideo mnoge sporne situacije i rešenja za njih. „Ako imate objekat koji je ranije imao tri sprata, a novi vlasnik je sagradio još dva, za njih je rešenje da se dogovore o susvojini zemljišta i prostora i dogovore se na primer da jednom pripadnu dva, a drugom tri sprata. Ukoliko dogovor izostane, ide se na sud koji će rešavati svojinska prava, objašnjava Radosavljević i navodi još jedan primer: „Ukoliko je nekome oduzeta zgrada, u kojoj su svi ili samo pojedini stanovi u međuvremenu prodati, stari vlasnik može da povrati samo one stanove koji nemaju novog vlasnika. Ukoliko su svi kupljeni, stari vlasnik će biti obeštećen“, kaže sekretar.
Blic
Državi se žuri da rasproda oduzetu imovinu pre zakona
Za oko mesec dana, do kada bi trebalo da bude usvojen zakon o restituciji, Miodrag Erac, kao naslednik starih vlasnika, mogao bi da ostane bez mogućnosti da mu se vrati hotel „Splendid“ u Beogradu, jer je Agencija za privatizaciju uporna u tome da ga proda.
Šesti put na prodaju: Hotel „Splendid“
- Poslednji put su ponude otvarane 2. septembra, i juče sam na sajtu pročitao da nije bilo prijavljenih, što znači da prodaja ni ovoga puta nije uspela. Iskreno se nadam da do stupanja zakona na snagu Agenciji to neće poći za rukom - nada se Erac i objašnjava da jedino tako može da vrati imovinu u celosti.
On kaže da će u suprotnom, ako prodaju hotel, čekati obeštećenje, za koje ne zna koliko će biti. Erac objašnjava da se u zgradi nije promenilo ništa, te da proces vraćanja ne bi trebalo da bude sporan.
Na pojedinim lokacijama koje su u procesu privatizacije ili na drugi način dobile nove vlasnike, ali su godinama stajale zapuštene čekajući zakon o restituciji, odnedavno su se pojavili radnici. Predstavnik Narodne inicijative za restituciju Srboljub Glišić upozorava na to da mnogi koriste ovaj prostor kako bi pre donošenja zakona osujetili vraćanje imovine u naturi, na čemu stari vlasnici insistiraju.
- To radi i sama država. Jer to sa „Splendidom“ izgleda kao izostanak koordinacije između Vlade i Agencije, ali je u stvari reč o svesnoj opstrukciji - ocenjuje Glišić.
U Agenciji za privatizaciju, međutim, negiraju bilo kakvu odgovornost.
- Država je rekla da sprovedemo privatizaciju, i to radimo. Da je odlučila da se ova imovina izuzme, mi bismo to sproveli - objašnjava Dušan Belanović iz Agencije za privatizaciju.
On kaže da je ova institucija u svim takvim privatizacijama igrala čisto, jer su kupci znali u šta se upuštaju, a ugovorom o kupoprodaji novi vlasnik se uvek obavezivao da će poštovati zakon o restituciji kada bude donesen. Belanović smatra da je možda prvo trebalo doneti zakon o restituciji, a tek posle o privatizaciji.
Aleksandar Vlahović, prvi ministar za privatizaciju, ne priznaje, međutim, da su napravljene greške u koracima.
- Da smo sačekali zakon o restituciji, privatizacija do danas ne bi počela, i to bilo pogrešno jer bi zakočilo proces ekonomske tranzicije. Zakon o privatizaciji je predvideo da će biti vraćanja oduzete imovine i uveo je fond za restituciju u koji je izdvajano po pet odsto iznosa od svake privatizacije. Taj novac će se i sada koristiti - kaže Vlahović.
On navodi da ima vrlo malo firmi koje su privatizovane, a mogle su da budu predmet fizičke restitucije. Najveći broj privatizovanih, a nacionalizovanih preduzeća, nije isti kao 1944. ili 1945. godine kada su oduzeta i zato je, kako kaže, kod njih nemoguća fizička restitucija.
- Malo je hotela koji su u istom obliku kao nekad, ali ipak smo odlagali takve privatizacije. Do kada sam bio ministar nije bio prodat nijedan hotel - tvrdi Vlahović.
Robne kuće netaknute
Robnu kuću u Knez Mihailovoj 5 porodica Radojlović sagradila je 1935. godine na svom zemljištu. Objekat je prodat kao deo imovine Robnih kuća „Beograd“ pre nekoliko godina. Mladen Komadinić, jedan od naslednika vlasnika ove imovine, navodi za „Blic“ da sve zavisi od zakona jer predlog zakona još nije video, a tek treba da usledi skupštinska rasprava. „Zgrada nije nadograđivana, autentična je, nije menjala oblik i dimenzije, tako da bi trebalo da nam je vrate“, nada se Komadinić.
Zaustavljanje radova
Prvi parni mlin na Balkanu izgrađen je u Bulevaru vojvode Mišića u Beogradu, sada poznat kao „Stari mlin“, početkom prošlog veka. Podigao ga je Stojan Veljković, a njegov praunuk Bogdan Veljković desetak godina pokušava da ga povrati. Strana firma, koja je vlasnik građevine, već godinama najavljuje gradnju i ulaganje od oko 55 miliona evra, ali su se prvi bageri pojavili tek nedavno. Bogdan Veljković angažovao je advokate da zaustavi radove, a ako se to ne desi dobiće, kako kaže, samo neku mizernu finansijsku nadoknadu.
Podela nekretnine
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević navodi da je usvojeni predlog zakona o vraćanju oduzete imovine predvideo mnoge sporne situacije i rešenja za njih. „Ako imate objekat koji je ranije imao tri sprata, a novi vlasnik je sagradio još dva, za njih je rešenje da se dogovore o susvojini zemljišta i prostora i dogovore se na primer da jednom pripadnu dva, a drugom tri sprata. Ukoliko dogovor izostane, ide se na sud koji će rešavati svojinska prava, objašnjava Radosavljević i navodi još jedan primer: „Ukoliko je nekome oduzeta zgrada, u kojoj su svi ili samo pojedini stanovi u međuvremenu prodati, stari vlasnik može da povrati samo one stanove koji nemaju novog vlasnika. Ukoliko su svi kupljeni, stari vlasnik će biti obeštećen“, kaže sekretar.
Blic